IN MEMORIAM: OLIVER IVANOVIĆ
„JA BIH NjIMA POMOGAO VIŠE“
Da, dolazim u Šabac. Volim vaš grad, tu mi i stric živi, odmah je sredinom oktobra Oliver Ivanović pristao da dođe kod nas na intervju, kao i kod kolega na TV Šabac.
Bilo je samo pitanje da li će doći tog 30. oktobra ili nedelju dana kasnije. Nadao se da ima šanse za drugi krug izbora za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice. Verovao je da se ima za šta i za koga boriti, ali je i znao sa kime se bori. Povod da ga pozovemo da nam bude gost bio je taj što je posle tri i po godine provedenih u kosovskom kazamatu, nevino optužen za navodni ratni zločin, i posle sve te borbe za Srbe na Kosovu i sopstvenog i rizika cele familije da ostane u gradu koji je bezmerno voleo, bude proglašen za domaćeg izdajnika, stranog plaćenika, nekoga ko razbija jedinstvo srpske zajednice, licemera...
Sve su ovo reči koje su izgovarali predstavnici režima u Beogradu, a kao papagaji ponavljali Oliverov protivkandidat sa Srpske liste Goran Rakić i njegove stranačke kolege. Bestidna ružičasta televizija u Beogradu je iz dana u dan tokom kampanje najprostačkije pljuvala po Oliveru. Prednjačili su Marko Đurić i već pomenuti Rakić. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Oliver pobedio ne bi bilo ništa od formiranja Zajednice srpskih opština. Pobedio je njihov Rakić, a od Zajednice nema ni u naznaka.
Oliver je mirno ispratio te izbore, došao u Šabac i dao nam intervju koji možete da pročitate na našoj veb stranici. Posetio je svog strica i njegovu familiju. Nije hteo da sa nama ostane na ručku, jer je želeo da što više vremena provede sa familijom. Koliko znamo, bio je to njegov poslednji dolazak u Šabac, a koliko njega poznajemo, sigurno bi se javio da se vidimo makar na kafi.
I u razgovoru sa nama je rekao da se Srbi na na severu Kosova ne plaše Albanaca, već Srba, da je atmosfera uoči izbora u severnom delu Kosovske Mitrovice pre podsećala na ratno stanje nego na predizbornu kampanju.
Da ne govorimo da je u takvoj atmosferi Oliveru nacrtana meta. A da je bio meta govori i činjenica da su mu nepoznati počinioci dva puta palili automobil, da mu je kum ubijen istog dana kada i on pre nekoliko godina, da su njegovi kandidati sa liste i saborci ostajali bez posla.
Na kraju je ispalo, kako je to primetio u emotivnom gostovanju na RTS i Rasim Ljajić, Oliver bio sigurniji u albanskom zatvoru nego na slobodi u svom gradu. Kada već govorimo o te tri i po godine u zatvoru, pitali smo ga i to da li mu je i koliko pomagala država dok je bio iza rešetaka. Njegovim citatom se i opraštamo od čoveka čija će nepotrebna smrt ostati večni trag bezčašća.
- Pomagali su me i to ne sporim, s tim da bih ja njima pomogao mnogo više. Odmagali nisu. Pomogli su mi oko advokata, to je meni mnogo značilo. Moram da priznam, da ako ste na zvaničnoj funkciji u Srbiji, teško je da možete da uradite mnogo barem javno, zato što je opužba veoma teška. Kada je neko optužen za ratni zločin onda mu je teško pomoći zvanično. Uzimam i jednu i drugu stvar u obzir, ali ja bih im pomogao mnogo više.
Neka ti je laka crna zemlja i večna slava Olivere Ivanoviću.
Bilo je samo pitanje da li će doći tog 30. oktobra ili nedelju dana kasnije. Nadao se da ima šanse za drugi krug izbora za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice. Verovao je da se ima za šta i za koga boriti, ali je i znao sa kime se bori. Povod da ga pozovemo da nam bude gost bio je taj što je posle tri i po godine provedenih u kosovskom kazamatu, nevino optužen za navodni ratni zločin, i posle sve te borbe za Srbe na Kosovu i sopstvenog i rizika cele familije da ostane u gradu koji je bezmerno voleo, bude proglašen za domaćeg izdajnika, stranog plaćenika, nekoga ko razbija jedinstvo srpske zajednice, licemera...
Sve su ovo reči koje su izgovarali predstavnici režima u Beogradu, a kao papagaji ponavljali Oliverov protivkandidat sa Srpske liste Goran Rakić i njegove stranačke kolege. Bestidna ružičasta televizija u Beogradu je iz dana u dan tokom kampanje najprostačkije pljuvala po Oliveru. Prednjačili su Marko Đurić i već pomenuti Rakić. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Oliver pobedio ne bi bilo ništa od formiranja Zajednice srpskih opština. Pobedio je njihov Rakić, a od Zajednice nema ni u naznaka.
Oliver je mirno ispratio te izbore, došao u Šabac i dao nam intervju koji možete da pročitate na našoj veb stranici. Posetio je svog strica i njegovu familiju. Nije hteo da sa nama ostane na ručku, jer je želeo da što više vremena provede sa familijom. Koliko znamo, bio je to njegov poslednji dolazak u Šabac, a koliko njega poznajemo, sigurno bi se javio da se vidimo makar na kafi.
I u razgovoru sa nama je rekao da se Srbi na na severu Kosova ne plaše Albanaca, već Srba, da je atmosfera uoči izbora u severnom delu Kosovske Mitrovice pre podsećala na ratno stanje nego na predizbornu kampanju.
Da ne govorimo da je u takvoj atmosferi Oliveru nacrtana meta. A da je bio meta govori i činjenica da su mu nepoznati počinioci dva puta palili automobil, da mu je kum ubijen istog dana kada i on pre nekoliko godina, da su njegovi kandidati sa liste i saborci ostajali bez posla.
Na kraju je ispalo, kako je to primetio u emotivnom gostovanju na RTS i Rasim Ljajić, Oliver bio sigurniji u albanskom zatvoru nego na slobodi u svom gradu. Kada već govorimo o te tri i po godine u zatvoru, pitali smo ga i to da li mu je i koliko pomagala država dok je bio iza rešetaka. Njegovim citatom se i opraštamo od čoveka čija će nepotrebna smrt ostati večni trag bezčašća.
- Pomagali su me i to ne sporim, s tim da bih ja njima pomogao mnogo više. Odmagali nisu. Pomogli su mi oko advokata, to je meni mnogo značilo. Moram da priznam, da ako ste na zvaničnoj funkciji u Srbiji, teško je da možete da uradite mnogo barem javno, zato što je opužba veoma teška. Kada je neko optužen za ratni zločin onda mu je teško pomoći zvanično. Uzimam i jednu i drugu stvar u obzir, ali ja bih im pomogao mnogo više.
Neka ti je laka crna zemlja i večna slava Olivere Ivanoviću.
N. K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
