SINDIKAT PONOVO NA STRANI VLADE

Odluka nadležnog Ministarstva da se radnicima komunalnog sektora isplati neka vrsta novčane naknade u iznosu od 22.600 za prošlu i 41.800 za ovu godinu uznemirila je duhove i u Šapcu. Slučajno ili ne, baš uoči lokalnih izbora u Beogradu koji ima i najveći broj radnika u ovom delu javnog sektora.
Radnici, sa jedne strane, podržavaju tu odluku, jer bi na račun trebalo da im legne oko 500 evra, a Grad je u velikom problemu sa tom isplatom i nije saglasan sa ovakvim rešenjem. Problem je na drugoj strani. Pre svega na državi i na centralnom sindikatu.
Elem, država je donela Zakon po kojem je svim radnicima u javnom sektoru smanjena plata za deset odsto. I to je jedina adresa za nezadovoljstvo. Država je ta koja za sve ovo vreme nije podigla plate zaposlenima u komunalnim uslugama i jedino njih ostavila bez povećanja. Sindikati su druga adresa i poput nahranjenih riba u vodi ćute sve vreme na ta smanjenja. Čak i kada je neka slična solidarna pomoć isplaćivana bezbednosnom sektoru, ćutali su. Nisu se bunili. Isto tako, još glasnije, ćutali su kada su plate povećane vojsci, policiji, zdravstvu, prosveti. Nisu se bunili. Zašto su samo radnici komunalnog dela javnog sektora u Srbiji sve vreme bez povećanja? Jednostavo, zato što sindikat ćuti ili radi u saradnji sa državom koja zbog MMF mora negde da zakine. Možda i ne ćuti, možda oni pregovaraju sa Vladom Srbije ili premijerkom, nadležnim ministarstvima, ali to se sve ove godine nije videlo. Ali zato sada kuka do neba da se ova sredstva isplate.
Radnici ni za šta nisu krivi. Oni vredno rade i zarade svoju platu. Njih su izdali i država i sindikati i njima je sigurno najteže.
Zanimljivo je i to da iznos od 41.800 dinara za ovu godinu treba uplatiti sada, a ne na primer, krajem godine. Taman pred izbore u Beogradu kako bi vlast koja je smanjila te plate mogla da računa na još po neki glas. I baš se sada Vlada Srbije setila da treba da se obezbede glasovi i tih nekoliko hiljada ljudi zaposlenih u prestoničkoj Gradskoj čistoći, Vodovodu, Toplani. Potpuno nelegitimna odluka koju zbog beogradskih izbora treba da plate svi gradovi u Srbiji.
Radnici treba da rade za pristojnu platu koja im obezbeđuje egzistenciju i dostojanstvo, a ne da se isplaćuju solidarne pomoći. Oni ne smeju da budu socijalni slučajevi već neko ko će biti adekvatno plaćen za svoj rad. Zašto bi Šabac sada morao, zbog izbora u Beogradu da iz budžeta plati oko milion evra za tu namenu? Da, milion evra.
Argument sindikata – Ajde platite i vi, šta vam je to problem, svi će to da isplate, iznikao je iz onog komunističkog šinjela. Većina gradova sluša šta im vođa naredi, jer u vođino ime rukovode. I sindikati u ovome vide svoju šansu da urade nešto, ali ne smeju da jedino pravo i ispravno pitanje postave, a to je pitanje plata.
Ovako, svi mi moramo da plaćamo cenu održavanja beogradskih izbora, jer je to neko odlučio da bi pokušao da napabirči još neki glas. Malo li je što će baš pred beogradske izbore 3.500 ljudi u gradskoj upravi prestonice da dobije stalni posao i pored zabrane primanja?! Potrebno je da cela Srbija plaća ceh beogradskih izbora i bezkrupuloznoj borbi za svaki glas. Nelegalno, neligitimno i nemoralno.