Ogluveo Radio Šabac
Od početka nove godine kao da nema Radio Šapca. Pomeram skalu na aparatu levo-desno i nikako da čujem ono poznato, za mene od 1969. godine – “Ovde Radio Šabac”.
Obavezno sam slušao svaki dnevnik u 16 časova. Drugog januara, ili trećeg, na talasu Radio Šapca, u vreme dnevnika čujem neke glasove, u pozadini muzika, ali to u to vreme ne liči na onaj Radio Šabac. Raspitivao sam se kod ljudi za koje sam mislio da nešto znaju – niko ništa nije znao.
Da podsetim: Šabac je poznat u Srbiji po mnogo čemu kao prvi grad, valjda i zbog blizine granice sa ondašnjom Austrougarskom. I o svemu su svi tada bili obavešteni. U posleratnom periodu, kada su počele “da niču” radio stanice po svim opštinskim centrima, Šabac je opet bio među prvima. I ne samo to, bio je najglasniji, najzabavniji, najslušaniji... čuo se sve do Švedske.
Svi smo tada znali šta se događa u Mačvi, Pocerini, Podrinju, bile su direktno prenošene emisije za selo, za vojsku, o svim društvenim organizacijama, radnicima, “Mačvi”... Sve to čula je i cela Srbija. Bili smo ponosni što smo Šapčani.
Ja nisam slušao sve emisije Radio Šapca, ali dnevnik obavezno, svakodnevno. Ne znam kako na ovo reaguju ostali Šapčani, a ni ostali predstavnici vlasti koji, izgleda, sada neće imati prilike da građane informišu šta se i gde radi i gradi u Šapcu i opštini, o školstvu, zdravstvu, sportu, zabavi... Danas za običnog čoveka svako pravovremeno, objektivno i tačno informisanje je prava duhovna hrana.
Ogluveo je naš Radio Šabac načisto!
Pošto sam kao građanin o ovom informativnom problemu neobavešten molim nadležne po ovom pitanju da mene i sve ostale obaveste preko našeg “Glasa Podrinja”.
Stalni čitalac S.S.
Obavezno sam slušao svaki dnevnik u 16 časova. Drugog januara, ili trećeg, na talasu Radio Šapca, u vreme dnevnika čujem neke glasove, u pozadini muzika, ali to u to vreme ne liči na onaj Radio Šabac. Raspitivao sam se kod ljudi za koje sam mislio da nešto znaju – niko ništa nije znao.
Da podsetim: Šabac je poznat u Srbiji po mnogo čemu kao prvi grad, valjda i zbog blizine granice sa ondašnjom Austrougarskom. I o svemu su svi tada bili obavešteni. U posleratnom periodu, kada su počele “da niču” radio stanice po svim opštinskim centrima, Šabac je opet bio među prvima. I ne samo to, bio je najglasniji, najzabavniji, najslušaniji... čuo se sve do Švedske.
Svi smo tada znali šta se događa u Mačvi, Pocerini, Podrinju, bile su direktno prenošene emisije za selo, za vojsku, o svim društvenim organizacijama, radnicima, “Mačvi”... Sve to čula je i cela Srbija. Bili smo ponosni što smo Šapčani.
Ja nisam slušao sve emisije Radio Šapca, ali dnevnik obavezno, svakodnevno. Ne znam kako na ovo reaguju ostali Šapčani, a ni ostali predstavnici vlasti koji, izgleda, sada neće imati prilike da građane informišu šta se i gde radi i gradi u Šapcu i opštini, o školstvu, zdravstvu, sportu, zabavi... Danas za običnog čoveka svako pravovremeno, objektivno i tačno informisanje je prava duhovna hrana.
Ogluveo je naš Radio Šabac načisto!
Pošto sam kao građanin o ovom informativnom problemu neobavešten molim nadležne po ovom pitanju da mene i sve ostale obaveste preko našeg “Glasa Podrinja”.
Stalni čitalac S.S.
Najnoviji broj
18. jun 2026.
