Ljubav prema mozaiku

Akademska slikarka Olivera Gavrić Pavić u petak predstavila se publici svojom samostalnom izložbom slika, crteža i mozaika u galeriji Kulturnog centra u Šapcu. Ovom prilikom promovisana je i njena knjiga “Mozaik u Srbiji 1950-2015”.
Priča o mozaiku je stara koliko i sama umetnost. Jedna od najstarijih likovnih disciplina nekada je bila zanat, što danas nije slučaj. Strast prema izradi kreacija od večnih materijala, Olivera Gavrić Pavić je stekla tokom studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
-Profesor Đura Radlović je došao kao mlad asistent profesoru Branku Miljušu. Dobro je poznavao zanat i sam je uradio kapelu Svete Petke u mozaiku. Na nas je preneo ljubav. Zaljubili smo se u tehniku, cela moja generacija. Iz generacije je izašlo više dobrih mozaičara. Mislim da je profesor taj koji je glavni. Nije dovoljno samo da vas nauči tehniku i da vam sve pokaže onako racionalno. Ako on ne gori ljubavlju i tu ljubav ne prenosi, onda to nije to. Mi smo se svi zarazili kao blesavi, napustili smo uljano slikarstvo i prešli na mozaik – istakla je Olivera.
Kalemegdanska tvrđava zauzima posebno mesto u životu i radu ove multimedijalne umetnice, koja duboko veruje da svako pronađe svoj put ukoliko potraži odgovore na pravom mestu.
- Tema Kalemegdana je nastala vrlo određeno, pošto sam 2000. uradila tri velike mozaičke kompozicije tamo u trpezariji. Ti mozaici su promenili moj život. I posle izvesnog vremena, nakon nekih 15, 16 godina sam mogla da napravim slike gde sam oslikala svoj prostor. Taj Kalemegdan, crkva Ružica i kapela Svete Petke u koju sam nastavila da odlazim povremeno su moj prostor, moj ambijent. Mada mislim da se tako oseća svaki vernik tamo, kao da je na svom. Posebno se ja tako osećam, jer je to ušlo u moj život. Sve ovo se desilo tako što su neki ljudi hteli da naprave česmu i da tamo bude lik Svete Petke, išli su i put ih je doveo do mene. Tražli su mozaičara, odabrali su me iz ko zna kojih razloga. Tada sam bila mlad umetnik. Ipak neke čudne okolnosti su sprečile realizaciju. Ljuta jer se sve to se desilo, a mene Sveta Petka zove. Došla sam tada da tražim odgovore, a to je dobro za svakog od nas. Kada nas nešto muči da tražimo odgovore i da odemo na neko mesto. Ne postoji mesto na svetu na koje čovek ne može da ode i da potraži odgovore, ako je to zaista bitno za njegov život. Ovo je bilo od životne važnosti za mene. Pronalaženje puta, jer je meni neko stao na put. Otišla sam po odgovore i našla ih. Na kraju, ponuđeno mi je da radim drugi posao i to je bio početak mog puta – naglasila je slikarka.
Sa kolegama je Olivera formirala umetničku grupu “Ametist” koja je trinaest godina radila na afirmaciji mozaika.
-Ja sam kumovala imenu grupe. Reči imaju svoj zvuk i značenje. Pravoslavne sam veroispovesti i ako sam radila za crkvu ikone, onda to i mislim. Ametist je bio vezan za hrišćanstvo, nosili su ga kardinali na ruci kao prsten i smatra se da je on kamen duhovnosti, iskrenosti i čistote. Samo njegovo ime, boja dosta govore o tome. Imali smo brojne izložbe i sve je bio deo jednog snoviđenja. Mislim da to nije loše i da se u životu ništa ne može uraditi bez snova. Meni nije bilo loše, jedino što ti snovi ne mogu da traju dugo. Koliko uslovi dozvole, mi toliko i sanjamo. Ali kada god nam je prilika da uradimo nešto od srca, treba da uradimo ono što želimo. Ukoliko imamo uslove treba to da uradimo. Ne treba sve da radimo racionalno, jer od toga nemamo ništa – rekla je Olivera i dodala da je knjiga kruna njenog dugogodišnjeg istraživanja sa grupom “Ametist”.
-Knjiga je moja, ali je plod zajedničkog rada i tu se nalaze intervjui koje sam radila zajedno sa kolegom. Da nisam sela da napišem tu knjigu sve bi ostalo samo u našem sećanju, a to bi bila šteta. Ostalo bi samo kao naš minuli rad i onda bi se to zaboravilo. Mislim da svi mi nismo umetnici samo za sebe. Ostavljamo dug ovom narodu i ovoj zemlji, bez obzira na koji način. Imam visoku svest o tome i nisam htela da ovo ostane samo kao naše sećanje – pojasnila je umetnica.
Olivera Gavrić Pavić prilikom posete gradu poklonila je dva svoja mozaika Narodnom muzeju u Šapcu, čime je zbirka umetničkih dela ove kulturne institucije postala bogatija.