SEZONA KRPELjA JE POČELA
OPASNI MALI VAMPIRI
Najpoznatija i najčešća bolest koju krpelji prenose na čoveka jeste lajmska bolest. Da nije tako retka govori podatak da je prošle godine na području Šapca prijavljeno čak 78 slučajeva lajmske bolesti
Ovog proleća krpelja ima u ogromnom broju. Pored toga što su veoma opasni po ljubimce, i kod ljudi mogu izazvati ozbiljne bolesti. Dok za pse i mačke postoje različiti preparati koji odbijaju ove napasti, za ljude još nije izmišljena adekvatna zaštita.
Najpoznatija i najčešća bolest koju krpelji prenose na čoveka jeste lajmska bolest. Da nije tako retka govori podatak da je prošle godine na području Šapca prijavljeno čak 78 slučajeva lajmske bolesti.
Dr Jelica Kampić Spirovski, spec. Medicine rada ističe da je poznavanje životnog ciklusa krpelja od značaja za razumevanje sezonske pojave bolesti i stepena rizika za njen nastanak.
-Dvogodišnji životni ciklus krpelja čine četiri stadijuma razvoja: jaja, larva, nimfa i odrastao krpelj. Krpelj se u svakom stadijumu razvoja hrani krvlju samo jedanput. Svaka ženka u rano proleće položi oko 3.000 jaja, a zatim ugine. Krajem leta iz jaja se izlegu larve koje se potom kače na toplokrvne životinje i hrane se krvlju nekoliko dana, objašnjava naša sagovornica.
Upravo na taj način larva se zarazi bakterijom borelia. Kada otpadne sa životinje larva se preobrati u nimfu koja je neaktivna tokom zime i ranog proleća. Njena aktivnost počinje u maju.
-Nimfe se zakače za kožu domaćina i hrane se četiri, pet dana, posle čega otpadaju i razvijaju se u odraslog krpelja. Odrastao krpelj najveću aktivnost ima krajem oktobra, a pored psa, mačke i drugih domaćih životinja za domaćina bira i čoveka. Krpelji koji nisu našli domaćina svoju drugu aktivnost započinju krajem marta i početkom aprila, objašnjava dr Kampić Spirovski.
Naša sagovornica navodi da su nimfe u 80 odsto slučajeva odgovorne za pojavu lajmske bolesti i to u periodu od maja do avgusta. Iako su najčešće na niskom rastinju, mogu da borave i na drveću, a krpelje u stan mogu doneti psi i mačke.
-Ubod krpelja je bezbolan i prolazi nezapaženo. Oko polovine obolelih od lajmske bolesti ne seća se uboda krpelja. Ne dovodi svaki kontakt sa krpeljom do prenosa zarazne bolesti, kaže Kampić Spirovski.
Krpelj prenosi i krimsko-kongoansku hemoragičnu groznicu, omsku hemoragičnu groznicu, kjasanurske šumske bolesti, krpeljski meningoencefalitis, boreliozu, tulaemiju, erlihiozu, babeziozu, Lj groznicu, endemsku povratnu groznicu. Naša sagovornica navodi da neke bolesti imaju blagu kliničku sliku, a da se neke završavaju smrtnim ishodom ili sa teškim posledicama.
Lajmska bolest čini 90 odsto od svih bolesti koje prenose krpelji. Najčešće je profesionalnog karaktera i izražena je kod ljudi koji rade u polju i šumi.
-Ljudi se zaraze nakon ugriza zaraženog krpelja koji sišući krv pljuvačkom prenosi uzročnike bolesti na čoveka, ili gnječenjem krpelja preko oštećene kože ili sluzokože. Na mestu uboda krpelja može se pojaviti manje crvenilo, otok i svrab. Ako je krpelj zaražen razviće se klinička slika od prve do treće faze, zavisi od odbrambenih snaga čoveka i lečenja. Od tri do trideset dana od uboda zaraženog krpelja najčešće dolazi do kružnog širenja crvenila oko mesta uboda, pri tom središte bledi, ili atipičnim crvenilom i osipom, modro-crvenom pločom 1-1,5 cm, otokom žlezda, povišenom temperaturom, bolovima u mišićima i zglobovima, glavoboljom, pospanošću, zamorom bez kožnih promena. Ovaj stadijum se leči antibioticima. Neposredno posle nelečenog prvog stadijuma, ili nekoliko nedelja kasnije, razvija se drugi stadijum kao posledica širenja borelije u kožu, oči, nervni sistem, zglobove, srce i druge organe. Treći stadijum se javlja posle više meseci ili godina. Pozitivan odgovor na antibiotike je do 50 odsto i ostavlja invaliditet, a klinička slika je slična sifilisu, navodi naša sagovornica.
Posle ujeda krpelja ne daje se antitetanusna zaštita ili antibiotici, ako nema znakova infekcije. Ako se primeti krpelj na telu treba ga ukloniti bez stavljanja ikakvih rastvora na njega niti ga gnječiti jer će se na taj način izlučiti pljuvačka u kojoj je uzročnik bolesti.
Prevencija bolesti koje prenose krpelji sastoji se pre svega u sprečavanju da se krpelj uhvati za kožu. Naša sagovornica savetuje da se izbegavaju područja na kojima ima dosta krpelja tokom letnjih meseci. Takođe, da se nosi svetla odeća na kojoj je lako uočiti krpelja. Postoje repelenti koji odbijaju krpelje. Nakon boravka u prirodi obavezno pregledati odeću, kosu i telo. Takođe, ako imate ljubimca zaštitite ih adekvatnim preparatima.
Najpoznatija i najčešća bolest koju krpelji prenose na čoveka jeste lajmska bolest. Da nije tako retka govori podatak da je prošle godine na području Šapca prijavljeno čak 78 slučajeva lajmske bolesti.
Dr Jelica Kampić Spirovski, spec. Medicine rada ističe da je poznavanje životnog ciklusa krpelja od značaja za razumevanje sezonske pojave bolesti i stepena rizika za njen nastanak.
-Dvogodišnji životni ciklus krpelja čine četiri stadijuma razvoja: jaja, larva, nimfa i odrastao krpelj. Krpelj se u svakom stadijumu razvoja hrani krvlju samo jedanput. Svaka ženka u rano proleće položi oko 3.000 jaja, a zatim ugine. Krajem leta iz jaja se izlegu larve koje se potom kače na toplokrvne životinje i hrane se krvlju nekoliko dana, objašnjava naša sagovornica.
Upravo na taj način larva se zarazi bakterijom borelia. Kada otpadne sa životinje larva se preobrati u nimfu koja je neaktivna tokom zime i ranog proleća. Njena aktivnost počinje u maju.
-Nimfe se zakače za kožu domaćina i hrane se četiri, pet dana, posle čega otpadaju i razvijaju se u odraslog krpelja. Odrastao krpelj najveću aktivnost ima krajem oktobra, a pored psa, mačke i drugih domaćih životinja za domaćina bira i čoveka. Krpelji koji nisu našli domaćina svoju drugu aktivnost započinju krajem marta i početkom aprila, objašnjava dr Kampić Spirovski.
Naša sagovornica navodi da su nimfe u 80 odsto slučajeva odgovorne za pojavu lajmske bolesti i to u periodu od maja do avgusta. Iako su najčešće na niskom rastinju, mogu da borave i na drveću, a krpelje u stan mogu doneti psi i mačke.
-Ubod krpelja je bezbolan i prolazi nezapaženo. Oko polovine obolelih od lajmske bolesti ne seća se uboda krpelja. Ne dovodi svaki kontakt sa krpeljom do prenosa zarazne bolesti, kaže Kampić Spirovski.
Krpelj prenosi i krimsko-kongoansku hemoragičnu groznicu, omsku hemoragičnu groznicu, kjasanurske šumske bolesti, krpeljski meningoencefalitis, boreliozu, tulaemiju, erlihiozu, babeziozu, Lj groznicu, endemsku povratnu groznicu. Naša sagovornica navodi da neke bolesti imaju blagu kliničku sliku, a da se neke završavaju smrtnim ishodom ili sa teškim posledicama.
Lajmska bolest čini 90 odsto od svih bolesti koje prenose krpelji. Najčešće je profesionalnog karaktera i izražena je kod ljudi koji rade u polju i šumi.
-Ljudi se zaraze nakon ugriza zaraženog krpelja koji sišući krv pljuvačkom prenosi uzročnike bolesti na čoveka, ili gnječenjem krpelja preko oštećene kože ili sluzokože. Na mestu uboda krpelja može se pojaviti manje crvenilo, otok i svrab. Ako je krpelj zaražen razviće se klinička slika od prve do treće faze, zavisi od odbrambenih snaga čoveka i lečenja. Od tri do trideset dana od uboda zaraženog krpelja najčešće dolazi do kružnog širenja crvenila oko mesta uboda, pri tom središte bledi, ili atipičnim crvenilom i osipom, modro-crvenom pločom 1-1,5 cm, otokom žlezda, povišenom temperaturom, bolovima u mišićima i zglobovima, glavoboljom, pospanošću, zamorom bez kožnih promena. Ovaj stadijum se leči antibioticima. Neposredno posle nelečenog prvog stadijuma, ili nekoliko nedelja kasnije, razvija se drugi stadijum kao posledica širenja borelije u kožu, oči, nervni sistem, zglobove, srce i druge organe. Treći stadijum se javlja posle više meseci ili godina. Pozitivan odgovor na antibiotike je do 50 odsto i ostavlja invaliditet, a klinička slika je slična sifilisu, navodi naša sagovornica.
Posle ujeda krpelja ne daje se antitetanusna zaštita ili antibiotici, ako nema znakova infekcije. Ako se primeti krpelj na telu treba ga ukloniti bez stavljanja ikakvih rastvora na njega niti ga gnječiti jer će se na taj način izlučiti pljuvačka u kojoj je uzročnik bolesti.
Najnoviji broj
25. april 2024.
