KIŠA UZELA DANAK

Žetva pšenice u koceljevačkoj opštini završena je na više od 2,4 hiljade hektara. Zadovoljavajući prinos i loš kvalitet su ovogodišnji bilans. Prema tvrdnjama vlasnika kombajna, iako je u početku hlebnog žita bilo i do sedam tona po hektaru, prosečan prinos je na kraju, kada su svedeni računi, od 4-5. Žetva je zbog loših vremenskih uslova dugo trajala a najveću štetu kiša je nanela kvalitetu zrna.
Jedan od proizvođača, Darko Ranković, uspeo je da žetvu završi pre ozbiljnijih padavina.
–Pod pšenicom sam ove godine imao zasejano osam hektara. Imao sam sreću pa sam pšenicu skinuo pre ozbiljnijih padavina jer je bila zrela. Na vreme sam krenuo u vršaj i to uradio u najkrećem mogućem roku. Sa prinosom sam zadovoljan jer je on za naše uslove dobar. Imao sam 5.880 kilograma po hektaru i bio bi i veći da je pšenica skinuta pre prvih padavina. Zadovoljan sam i kvalitetom jer se hektolitar kretao kao i u godinama kada nije bilo kiše, od 79-81. Žao mi je onih kolega koji nisu uspeli da usev sklone sa njiva na vreme. Oni su baš u velikom problemu jer su njihov prinos i kvalitet veoma loši i prinuđeni su da je prodaju za stočnu hranu- izjavio je Darko.
Proizvođačima dodatne glavobolje zadaje i niska cena pšenice. Za kvalitetnije zrno ona se kreće od 16-17 dinara, dok je ona lošija, koja se otkupljuje za stočnu hranu, 12-13 dinara. Međutim, poznavaoci prilika ističu da seljaci za nju na kraju dobijaju i manji iznos.
–Nisam zadovoljan cenom od 16 dinara za kvalitet zrna koje imam imajući u vidu da me proizvodnja po hektaru koštala preko 70 hiljada dinara uz maksimalno ulaganje. Trenutno sam jedan deo pšenice ostavio na lager i nadam se da ću postići malo bolju cenu- kaže ovaj proizvođač.
Zbog klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika poljoprivrednici tamnavskog kraja se u sve većem broju odlučuju da na svojim oranicama seju soju i suncokret.
MUKE MUČE I MLINARI
Zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta hlebnog zrna muku muče i mlinari koji ističu da je loših godina bilo i pre ali da je ova najgora. Hektolitar je uglavnom 72, ima i onog sa 68, a kvalitetnim se smatra zrno sa preko 76.
–Tu postoje dve stvari. Kao prvo, ovo je bila kišna godina koja je dodatno otežala stvari i uticala na kvalitet. Iako zrno izgleda krupno i lepo ono po kvalitetu ne zadovoljava ni najniže kriterijume. Odgovornost je i na državi jer je dozvolila setvu stočne pšenice od koje ne može da se melje brašno za hleb jer nema sve sastojke koje treba da ima- tvrdi Milovan Dragojlović, vlasnik mlina “Mlinpek” iz Koceljeve.
Prema njegovim procenama, oni koji su uspeli da obave žetvu na samom početku imali su donekle kvalitetan rod. Međutim, oni koji nisu imali tu sreću a pri tome su sejali stočne sorte pšenice umesto domaćih, poput simonide, nemaju kvalitetno zrno.
–Hoće ljudi da imaju veću količinu a kvalitet ih mnogo ne zanima. Žita ima puno, ali mislim da je propalo više od 50 posto. Prethodnih godina sam kupovao od 25-30 vagona žita. Toliko sam primao i na čuvanje. Ove godine nisam primio ništa na čuvanje a kupio sam svega od 3-4 vagona i to onih prvih dana. To je ništa i ne znam kako ćemo opstati. Imamo zaposlenih radnika i mlin koji je lepog kapaciteta. Možemo da pravimo i brašno tip 400, griz, čak i klicu da vadimo, zatim integralno brašno, ali nemamo od čega- kaže ovaj vremešni mlinar. Smatra da protiv prirode ne možemo mnogo da uradimo ali da bi svi morali da razmišljamo o tome kakav hleb jedemo.
–Država bi morala da propiše kriterijume koji bi uticali na to da se poboljša kvalitet zrna a ne samo da mislimo na količinu i zaradu. Potrebno je obavezno naznačiti kakve sastojke zrno mora da ima. Praktično jedemo hleb koji nije kvalitetan, hleb sa hemijom, sa tzv. poboljšivačima. Sećam se da si hleb nekada mogao da lomiš. Mirisao je kada se pekao. Sada nije tako- ističe Milovan koji se ovim poslom bavi već 66 godina.