Berza

  • aero 850 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.644 ▲ 5,34%
  • enhl 680 ⚫ 0,00%
  • fint 585 ▲ 1,39%
  • fito 2.909 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.000 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 44.524 ▲ 2,83%
  • jmbn 6.927 ▲ 3,39%
  • kmbn 3.300 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 1.241 ▲ 7,91%
  • lsta 532 ▲ 0,19%
  • niis 707 ▼ -0,14%
  • pdza 8.500 ⚫ 0,00%
  • stotn 180 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.400 ▲ 10,00%
  • ztpk 570 ▲ 3,64%
(30. avgust 2018.)
DECA NA INTERNETU LAKA META

NE DEŠAVA SE SAMO NEKOM DRUGOM

NE DEŠAVA SE SAMO  NEKOM DRUGOM
Društvene mreže napravljene su sa ciljem da spoje ljude. Nažalost, na ovaj način brojnim psihopatama, pedofilima i drugim predatorimna otvorena su vrata u porodične domove.
Kod nas je postalo uobičajeno da deci naprave profil na Fesbuku pre nego što i sva slova nauče. Tinejdžeri se u tom virtuelnom igralištu snalaze bolje nego u sopstvenoj sobi. Roditelji tu pronalaze beg iz svakodnevne učmalosti.
Dok majka domaćica traži teme za trač partije neopaženo prolazi krajnje neprimereno dopisivanje petnaestogodišnje ćerke sa znatno starijim muškarcima. Još gore, komentar više decenija starijeg muškarca da sa devojčicom “treba bolje da se upozna” od majke dobija “lajk”. Nije ovo izmišljena priča, ne dešava se negde preko okeana, nego u našem komšiluku.
Zbog needukovanosti, nezainteresovanosti, nesvesnosti da je sa druge strane ekrana stvarna osoba roditelji često ne reaguju na vreme. Kada se dogodi tragedija svi se trgnu, nažalost nakratko.
Pedofili se u mnogim slučajevima čak i ne kriju iza lažnih profila i frapantno je koliko ih je u našoj okolini. “Alibi” im daje to što se kod nas devojčica čim počne da ulazi u pobertet već smatra devojkom, pa je tako muškarcima od tridesetak godina normalno da zavode devojčice od 13-14.
Tijana mora da bude
opomena svima
Igor Jurić je na najtragičniji način ostao bez ćerke. Tijanu njen ubica nije pronašao na internetu, nego su se spletom nesrećnih okolnosti našli na istom mestu. Fondacija “Tijana Jurić” posvećena je tome da više nijedan roditelj na ovakav način ne izgubi svoje dete.
-Jedna od glavnih aktivnosti fondacije je upravo borba protiv seksualnog zlostavljanja dece. Obišli smo u protekle tri godine više od 400 škola, opština, mesnih zajednica, domova kulture, razgovarajući sa desetine hiljada dece, roditelja, nastavnika, socijalnih radnika, penzionera... Dobivši dokumentaciju od policije, neke zanimljive slučajeve smo ekranizovali, upoznavali smo decu i roditelje koliko je lako postati žrtva internet pedofila i srećan sam što sve to daje rezultat, kaže Igor Jurić za “Glas Podrinja”.
Fondaciji se veliki broj dece i roditelja svakodnevno javlja prepoznajući ono o čemu su prethodno pričali na radionicama i posebno su ponosni zbog toga.
-Naše iskustvo govori da kada pokažete fotografiju predatora, mesto događaja, konkretnu situaciju koja se desila u našoj zemlji, kada shvate da je to tu oko nas, kada vide mene kao oca devojčice koja je izgubila život od jednog takvog predatora onda taj rad daje rezultat. Prevencija i informisanost je najbolja odbrana od predatora, ističe Jurić.
NajvaŽnije je steĆi poverenje deteta
Centaru za socijalni rad “Šabac“, odnosno Službi za zaštitu dece i mladih, poslednjih godina često stižu prijave koje se odnose na zloupotrebu dece putem interneta a takođe i sajber nasilje, tj. preteće poruke koje maloletnici međusobno šalju jedni drugima a u kojima dominira verbalno nasilje.
-Deca provode puno vremena na internetu i samim tim, mogućnosti da budu izloženi neprijatnim situacijama su velike. Ipak, u najrizičniju grupu spadaju deca iz disfunkcionalnih porodica, u kojima često ne postoji ili je u nedovoljnoj meri prisutan autoritet roditelja, bez jasno definisanih vaspitnih granica, u kojima ne postoji u dovoljnoj meri ljubavi, razumevanja i pažnje a dominiraju sukobi, netrpeljivost, neuvažavanje a često i nasilje u porodici. Često deca iz ovakvih porodica imaju pojačanu potrebu za emocionalnim vezivanjem za osobe koje upoznaju na internetu, za brzo i lako uspostavljanje kontakta sa nepoznatim osobama, koje im lažno nude minimalan stepen razumevanja i pažnje, objašnjava Vesna Brajić, dipl. pedagog, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac.
Igor Jurić preporučuje da roditelji koji nemaju društvene mreže a imaju decu otvore iste jer bez obzira da li ih interesuju ili ne , važno je da prate šta se dešava na njima i da prate šta im deca tamo rade.
-Mi roditelji moramo da zaslužimo njihovo poverenje, ne bi li nam dozvolili da imamo njihove lozinke, da pratimo sa kim se dopisuju. To nije lak zadatak ali imamo obavezu da se potrudimo da nam deca veruju. Slučaj majke koji ste naveli, a koja “lajkuje” neprimerene poruke svojoj maloletnoj ćerki, naravno da nije dobar ali verujte mi na reč, ukoliko takav roditelj samo jednom poseti našu radionicu, kada vidi kako lako predatori dolaze do naše dece promeniće način korišćenja i podrške takvom vidu korišćenja društvenih mreža. Zato ću još jednom ponoviti, ključna reč je edukacija. Nemamo pravo da se ne informišemo da bi zaštitili našu decu i zbog toga, kada se pojavimo u vašem gradu odvojite sat i po vremena da čujete mnogo dobrih saveta i na sam internet i na društvene mreže ćete gledati i doživljavaćete ih na jedan potpuno drugi način.
Na internetu traŽe podrŠku i utehu
Vesna Brajić savetuje da ukoliko roditelji dece, koja previše vremena provode na internetu, primete pojave kao što su uznemirenost, izolacija, izbegavanje socijalnih kontakata, nesanica, pad školskog uspeha, izbegavanje razgovora o internetu ili sadržajima na internetu, glavobolje, mučnine, depresivnost, bezvoljnost, agresivnost prema drugima ili autodestruktivnost bilo bi dobro da se obrate za pomoć stručnjacima kako bi otkrili uzroke ovakvih poremećaja, a često se uzroci mogu kriti upravo u zavisnosti od interneta. Na taj način roditelji mogu sprečiti eventualno dalje produbljivanje psihičkih trauma kod dece koja su postala zavisna od interneta ili su izloženi nekoj neprijatnoj situaciji na internetu, a o tome ne žele da razgovaraju sa svojim roditeljima.
- Ponekad kod dece dominira osećanje usamljenosti, nepoverenje u druge ljude ili jednostavno prolaze kroz neki težak period pa na internetu pronalaze utehu, podršku, mogućnost da ispune vreme sadržajima koji su im interesantni i korisni. Na taj način svoj svet i neku vrstu utehe pronalaze u virtuelnoj stvarnosti, a ne u realnom, stvarnom životu, kaže Vesna Brajić.
Naša sagovornica ističe da je, kako bi se izbegla zloupotreba dece na internetu, veoma važno postojanje adekvatne komunikacije unutar porodice, stabilan i očuvan autoritet roditelja zasnovan na međusobnom uvažavanju i poštovanju članova porodičnog sistema kao i jasna i otvorena komunikacija. Kao ne manje važnu navodi i dobru saradnju i komunikacija između porodice i škole kako bi se zajedničkim snagama sprečio svaki vid zloupotrebe dece putem interneta.
SkupŠtina joŠ ne reaguje
Do sada je prikupljeno više od 160.000 potpisa za uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece. Međutim, ova inicijativa još se nije našla u skupštinskoj proceduri
-Mnogo nas pogađa ignorisanje svih institucija naše zemlje na ovu inicijativu. Mislim da svaki građanin ove zemlje važan a ako znamo da je u ovom slučaju u pitanju skoro 160.000 građana, onda zaista smatram da niko u ovoj zemlji ne sme da zatvori oči i zanemari želju ljudi da im deca žive bezbednije. Razumem da država ima još velikih i važnih pitanja i problema ali ne želim da dozvolim da deca naše zemlje nisu prioritet. Ukoliko ne brinemo o deci, jednako ne brinemo ni o državi, kaže Igor Jurić.

PojaČavanje kampanje
Fondacija “Tijana Jurić” 15. septembra započinje bilbord kampanju kojom žele da obuhvatite veliki broj gradova naše zemlje.
-Poruke će biti "160.000 potpisa nije dovoljno ?", "Ćutanje nije rešenje, zaštitite decu", "Koliko dece još treba da izgubimo?" Zatim ćemo se obratiti svim poslaničkim klubovima u parlamentu, svakom narodnom poslaniku ponaosob, još jednom predsednici Narodne skupštine, zaštitniku građana, ministarki pravde i premijerki i predsedniku države. Ukoliko tu ne bude uspeha pokušaćemo se obratiti i evropskim institucijama da bi videli koja su naša prava u ovom slučaju i ukoliko ne bude rezultata, zamoliću građane da idemo na referendum.
Ovom prilikom molim gradske vlasti vašeg grada ili dobre ljude da nam u periodu od 15. septembra do 15. oktobra ustupe bar jedan bilbord u blizini centra grada, mi za to nemamo novca. Uspećemo da odštampamo ali za zakup bilborda nemamo dovoljno novca.
M. Mijailović

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa