ATLETSKA LEGENDA BIVŠE DRŽAVE, PEDAGOG FIZIČKE
KULTURE I RATAR, DRAGORAD DAVIDOVIĆ-DAVID IZ BOGATIĆA
KULTURE I RATAR, DRAGORAD DAVIDOVIĆ-DAVID IZ BOGATIĆA
Priznanja bude sećanja
Otkriće profesora Jovana Kneževića u Šabačkoj gimnaziji, kasnije usavršavao trener Dragan Petrović. Plodna decenija u Atletskom klubu “Crvena zvezda”. Penziju čeka učeći mlade sportskim veštinama u školama, a ne zapostavlja ni porodično imanje
Pregledanje diploma, fotografija, medalja, različitog sjaja, osvojenih osamdesetih godina prošlog veka na atletskim borilištima širom bivše “velike države” i Evrope, kod Dragorada Davidovića-Davida iz Bogatića, danas profesora fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi “Mika Mitrović” u ovoj varošici, budi pomalo nostalgična sećanja na petnaestogodišnje intenzivno i veoma uspešno bavljenje “kraljicom sportova”.
Sve je krenulo jeseni 1970. godine, kada je kao učenik Šabačke gimnazije, u jednoj od trka, pobedio na Krosu RTS. Uočio ga je iskusni profesor Jovan Knežević, tada i predsednik AŠK i zahvaljujući ovom vrsnom pedagogu sportske kulture, Dragorad je sa 16 godina meteorski krenuo u pohod na osvajanje atletskih vrhova. Najviše su mu “ležale” “duge pruge”.
Bljesnuo je, osvajanjem prvog mesta u trci na hiljadu metara, za mlađe juniore, prilikom otvaranja gradskog stadiona u Šapcu. Dominaciju u ovoj atletskoj disciplini i uzrastu, potvrđuje već naredne godine, u Splitu na državnom prvenstvu ( 800 metara-prvo mesto). Ubrzo postaje i prvak bivše Jugoslavije na 1.500 metara, a u istoj disciplini 1977. godine u vremenu od 3,43 sa osam beleži 33 mesto u svetu, koje dugo nije prevaziđeno.
Naravno, sve to i buduće vrhunske rezultete ne bi mogao da ostvari bez velike ljubavi prema ovom sportu, svakodnevnih treninga, požrtvovanja i ambicija. To je kaže “ugradio” u sebe i onda odlični sportski i školski rezultati koje je postizao nisu izostajali. Baš onako kako ga je savetovao ugledni atletski stručnjak, trener Dragan Petrović, koji je u to vreme bio i dekan DIF u Beogradu. Ovu visoku obrazovnu ustanovu Davidović upisuje 1973. godine. Iste postaje član Atletskog kluba “Crvena zvezda”, a za desetogodišnju vernost dobija zlatnu povelju kluba. Izdvaja šesto mesto na Balkanu u Solunu 1977. godine, na 3.000 metara sa preprekama. Potom, godinu dana kasnije na Kupu Evrope u Beogradu, sa ekipom “Zvezde” osvaja peto mesto među 12 klubova i 22 takmičara.
S posebnom pažnjom čuva diplomu kojom ga je nagradio “Glas Podrinja” u trradicionalnoj anketi za izbor sportiste godine.
Budući da je 1978. godine otišao na odsluženje vojnog roka u Karlovce, brojnim reprezentativnim priznanjima sa univerzitetskih takmičenja u atletici, pridodao je ona osvojena na svearmijskim.
- Mladima preporučujem da se bave sportom, jer osim razvijanja zdravog stila života tu su nezaboravna druženja, poznanstva za sva vremena, kaže popularni David, koji bez obzira na sve nije mogao da ostavi rodni kraj, kome se vraća odmah posle prestanka aktivnog bavljenja sportom 1982. godine.
Dobijao je primamljive ponude iz Amerike i Engleske ali se odlučio za Mačvu, gde je “ponikao”. Fizičku kulturu i sport počeo je da predaje u osnovnoj školi u Klenju, kasnije Dublju, a danas je u osnovnoj školi “Mika Mitrović” u Bogatiću, gde očekuje penziju.
Očevo imanje u Bogatiću nije zaboravio. Najviše pažnje posvećuje gajenju krompira. I bez obzira što, kako kaže poljoprivredi “ne cvetaju ruže”, krajem osamdesetih imao je sedam hektara pod krompirom. Trenutno je to znatno manje ali ipak ovu proizvodnju ne zapostavlja, a brojni trofeji osvojeni u najlepšem periodu života ostaju u lepom sećanju.
Sve je krenulo jeseni 1970. godine, kada je kao učenik Šabačke gimnazije, u jednoj od trka, pobedio na Krosu RTS. Uočio ga je iskusni profesor Jovan Knežević, tada i predsednik AŠK i zahvaljujući ovom vrsnom pedagogu sportske kulture, Dragorad je sa 16 godina meteorski krenuo u pohod na osvajanje atletskih vrhova. Najviše su mu “ležale” “duge pruge”.
Bljesnuo je, osvajanjem prvog mesta u trci na hiljadu metara, za mlađe juniore, prilikom otvaranja gradskog stadiona u Šapcu. Dominaciju u ovoj atletskoj disciplini i uzrastu, potvrđuje već naredne godine, u Splitu na državnom prvenstvu ( 800 metara-prvo mesto). Ubrzo postaje i prvak bivše Jugoslavije na 1.500 metara, a u istoj disciplini 1977. godine u vremenu od 3,43 sa osam beleži 33 mesto u svetu, koje dugo nije prevaziđeno.
Naravno, sve to i buduće vrhunske rezultete ne bi mogao da ostvari bez velike ljubavi prema ovom sportu, svakodnevnih treninga, požrtvovanja i ambicija. To je kaže “ugradio” u sebe i onda odlični sportski i školski rezultati koje je postizao nisu izostajali. Baš onako kako ga je savetovao ugledni atletski stručnjak, trener Dragan Petrović, koji je u to vreme bio i dekan DIF u Beogradu. Ovu visoku obrazovnu ustanovu Davidović upisuje 1973. godine. Iste postaje član Atletskog kluba “Crvena zvezda”, a za desetogodišnju vernost dobija zlatnu povelju kluba. Izdvaja šesto mesto na Balkanu u Solunu 1977. godine, na 3.000 metara sa preprekama. Potom, godinu dana kasnije na Kupu Evrope u Beogradu, sa ekipom “Zvezde” osvaja peto mesto među 12 klubova i 22 takmičara.
S posebnom pažnjom čuva diplomu kojom ga je nagradio “Glas Podrinja” u trradicionalnoj anketi za izbor sportiste godine.
Budući da je 1978. godine otišao na odsluženje vojnog roka u Karlovce, brojnim reprezentativnim priznanjima sa univerzitetskih takmičenja u atletici, pridodao je ona osvojena na svearmijskim.
- Mladima preporučujem da se bave sportom, jer osim razvijanja zdravog stila života tu su nezaboravna druženja, poznanstva za sva vremena, kaže popularni David, koji bez obzira na sve nije mogao da ostavi rodni kraj, kome se vraća odmah posle prestanka aktivnog bavljenja sportom 1982. godine.
Dobijao je primamljive ponude iz Amerike i Engleske ali se odlučio za Mačvu, gde je “ponikao”. Fizičku kulturu i sport počeo je da predaje u osnovnoj školi u Klenju, kasnije Dublju, a danas je u osnovnoj školi “Mika Mitrović” u Bogatiću, gde očekuje penziju.
Očevo imanje u Bogatiću nije zaboravio. Najviše pažnje posvećuje gajenju krompira. I bez obzira što, kako kaže poljoprivredi “ne cvetaju ruže”, krajem osamdesetih imao je sedam hektara pod krompirom. Trenutno je to znatno manje ali ipak ovu proizvodnju ne zapostavlja, a brojni trofeji osvojeni u najlepšem periodu života ostaju u lepom sećanju.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
