PROMOCIJA KNjIGE „NEVIĐENA SRBIJA“ AUTORA VLADE ARSIĆA
RAZOTKRIVANjE NEOTKRIVENOG
Da li znate da je prva Olimpijada održana na Paliću? Znate li da je Robert De Niro prodavao paradajz na niškoj pijaci? Da li ste čuli da je u Bačkoj postojala grčka država? Jeste li upoznati sa tim da je Karađorđe sahranjivan četiri puta?
Promocija knjige „Neviđena Srbija“ autora Vlade Arsića, održana je protekle sedmice u Narodnoj biblioteci „Janko Veselinović“ u Bogatiću. Veliki putnik, pisac i poznavalac naših krajeva, prikupio je nesvakidašnje istorijske i savremene priče. Iako mogu da posluže kao sjajna zabava, crtice iz Neviđene Srbije mnogo govore o nama samima. Promociju je otvorila Katarina Lazarević direktorka Narodne biblioteke, “Janko Veselinović” pozdravivši prisutne i iskazavši izuzetno zadovoljstvo odlukom autora da nakon predstavljanja što po inostranstvu, što po Srbiji odluči da knjigu prikaže i u Bogatiću.
- Podnaslov „Najluđe storije iz naše istorije“ možda najbolje ilustruje sadržinu same knjige. Reč je o zbirci najneverovatnijih događaja koji su se dešavali na području Srbije, a koji su na neki način ostali potpuno skrajnuti i delimično zaboravljeni. Ne mogu da kažem da je reč o apsolutno nepoznatim stvarima jer ono što je opštepoznato recimo u Subotici, ne znači da je poznato u Zaječaru, Leskovcu i obrnuto. Sve u svemu za knjigu se ne može reći da je klasičan primer književnosti, a nije ni novinarstvo već je najpribližnija rubrici „Verovali ili ne“ iz Politikinog zabavnika – ističe Arsić i dodaje da kada pročitamo sve ove priče, shvatićemo koliko zapravo ne poznajemo ni našu prošlost a ni georgafiju pre svega.
Retko poznate činjenice
- Delo mahom objašnjava mnogo toga od geografije, istorije, etnologije do narodnih verovanja i običaja. Recimo, zašto Milanski edikt koji je potpisan 313. godine i crkvu obeležava i dan danas, a ipak nije bio prvi. Prvi je bio potpisan u Srbiji dve godine ranije, što je učinio drugi rimski imperatpor. U ovoj knjizi objašnjeno je zašto je on gurnut u zaborav sa vrlo jasnim razlogom – ističe Arsić.
Knjiga „Neviđena Srbija“ nam donosi odgovore na pitanja koji to grad u Srbiji već 60 godina ima zgradu železničke stanice, a da nikada nije videla ni voz ni prugu. Daje odgovore na to koja reka protiče ispod Savskog mosta, a nije Sava. Daje niz anegdota iz istorije gde su akteri naše poznate istorijske ličnosti. Donosi podatke o vezi Ludviga Van Betovena sa selom Grabovci u Sremu. Podatak da je Franc List opčinio žitelje Zrenjanina svojim prvim nastupom sa samo deset godina je takođe fascinantna činjenica koja se u ovoj knjizi nalazi.
Kao reporter, novinar i urednik u dnevnim novinama, Ilustrovanoj politici, Politikinom zabavniku, Reviji SAT Plus i Nacionalnoj reviji, prošao je Srbiju uzduž i popreko, ostavljajući za sobom na stotine reportaža o ljudima i običajima, predanjima i legendama. Autor je i prvi urednik televijzijske emisije „Od zlata jabuka“. „Neviđena Srbija“ je nakon romana „Potapanje đavola“, „Izgubljene u magli“, „Armagedon“, „Brodolom“, „Kad zvona zazvone“ i „Noć arhangela“, sedma knjiga koju je objavio. Šira čitalačka publika ga mahom zna po romansiranoj istoriji. Roman „Kad zvona zaneme“ o epidemiji tifusa je prošle godine bio među deset najčitanijih knjiga, na šestom mestu u mreži svih biblioteka u Srbiji.
Strahota epidemije
pegavog tifusa
- Da je veliki uspeh to što se delo “Kad zvona zaneme” sa tematikom o epidemiji tifusa prošle godine našlo među deset najčitanijih knjiga, na šestom mestu u mreži svih biblioteka u Srbiji, govori podatak da u konkurenciji nisu knjige koje su izašle te godine, niti poslednjih nekoliko godine. U konkurenciji je celokupni knjižni fond koji jedna biblioteka ima. Na sedmom mestu je bio roman Ive Andrića „Na Drini ćuprija“ – ističe Arsić.
Iako je promocija bila namenjena knjizi satkanoj od neverovatnih dešavanja u Srbiji, Arsić se na specifičnom predstavljanju “Neviđene Srbije” uz razgovor sa poseticoima osvrnuo na delo “Kad zvona zaneme” objašnjavajući stvaranje istog. Osnovnu istorijsku pozadinu ovog romana predstavljaju događaji sa početka Velikog rata, odigrani u Valjevu, gradu koji se pretvara u veliku bolnicu postajući žarište nezapamćene epidemije koja je odnela više života nego nego što je grad na Kolubari imao stanovnika.
-Razmišljao sam kako da dočaram strahotu epidemije pegavog tifusa ako ga uporedim sa dve mnogo poznatije epidemije kod nas i u svetu, od kojih je jedna epidemija velikih boginja, Variola vera. Tada je u čitavoj Jugoslaviji umrlo 38 ljudi. Od Ebole u Zapadnoj Africi o kojoj je bila obaveštena celokupna javnost za 6 godina umrlo je 10.000 ljudi. Od epidemije pegavog tifusa u “maloj” Srbiji za 6 meseci umrlo je 35.000 vojnika i 200.000 civila. Da se to dogodilo bilo gde u svetu, u zapadnoj Evropi ili u Americi mi bismo danas o tome imali na desetinu holivudskih glob mastera – objašljava Vlada Arsić.
Od bola do sreće
Pisajući „Kad zvona zaneme“ s obzirom na mnoštvo istorijskih ličnosti koje se pominju u njoj, shvatio je da mu zapravo treba fiktivna ličnost. Zašto? Zato što usled nedostatka dokaza nije mogao da dočara dijalog Nadežde Petrović i Vojvode Mišića, iako su u isto vreme bili u Valjevu.
-Kad imate fiktivnu ličnost koja se kreće kroz vreme horizontalno i vertikalno, koju možete da spojite sa bilo kim onda imate širinu i mogućnost. U tom trenutnku shvatio sam da ta fiktivna ličnost ne treba da sublimira samo svoju nesreću i nesreću svoje porodice, već celokupnog srpskog naroda koji je stradao i pre i posle epidemije. Priča zapravo počinje u Beogradu u ćeliji Ozre gde se „ubacuje“ vremenski lekar, jednom nogom u grobu, optužen da je tokom rata lečio narodne neprijatelje. Lekar počinje sećanjima da se vraća na uistinu najstrašniji deo njegovog života, kada je izgubio sve što je mogao da izgubi i u tom trenutku. On ima samo jedan problem, a to je što mu niko neće doći na grob – objašnjava Arsić suštinu dela.
Autor knjige zadaje sebi sajns fiksn zadatak, a to je da knjiga ne sme da ima tužan kraj. Sada kada je neko pročita kaže - sve vreme smo videli bol da bi nam poslednjih nekoliko poglavlja potekle suze radosnice.
- Verujem da sam uspeo da prenesem tu emociju i jako sam srećan što će ova knjiga jednog dana po najavi ući u školsku literaturu – ističe Arsić.
Za koje god se delo ljubitelji književnosti opredele, bila to Neviđena Srbija, Kada zvona zaneme ili ostatak književnog stvaralaštva Vlade Arsića, pogrešiti neće. Pisac se u svojim delima bavi prevashodno istorijskim dramama, socijalnim temama, predstavlja iskušenja sa kojima se suočavaju mladi tokom odrastanja, navodi na razmišljanje, podstiče istraživanje, razotrkriva neotkriveno i zasigurno nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Reč dve o prethodnim delima
„Arsićev, Roman „Brodolom“ doživeo je peto izdanja i radio adaptaciju, emitovan je na drugom programu Radio Beograda. Postoje najaveda će se u dogledno vreme i ekranizovati bilo kao film bilo kao serija. „Noć arhangela“ roman koji prati sudbinu potomaka Karađorđevih ubica već je treće izdanje, a najčitaniji je tamo gde dolaze ljudi koji su poznavaoci književnosti, to su same biblioteke. Drugi deo književnog i literalnog stvaranja vezan je za sociolno odgovorne teme koje takođe privčlače pažnju. U svom stvaralaštvu, obradio je probleme narkomanije u Srbiji, trgovine ljudima , a poslednja knjiga iz tog opusa koja je izašla to je knjiga „Armagedon“ koja je rađena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i koja se ne može više nigde naći. Autor se u doglednom vremenu nada drugom izdanju, jer postoji veliko interesovanje za probleme pedofilije i internet zloupotrebu.“
- Podnaslov „Najluđe storije iz naše istorije“ možda najbolje ilustruje sadržinu same knjige. Reč je o zbirci najneverovatnijih događaja koji su se dešavali na području Srbije, a koji su na neki način ostali potpuno skrajnuti i delimično zaboravljeni. Ne mogu da kažem da je reč o apsolutno nepoznatim stvarima jer ono što je opštepoznato recimo u Subotici, ne znači da je poznato u Zaječaru, Leskovcu i obrnuto. Sve u svemu za knjigu se ne može reći da je klasičan primer književnosti, a nije ni novinarstvo već je najpribližnija rubrici „Verovali ili ne“ iz Politikinog zabavnika – ističe Arsić i dodaje da kada pročitamo sve ove priče, shvatićemo koliko zapravo ne poznajemo ni našu prošlost a ni georgafiju pre svega.
Retko poznate činjenice
- Delo mahom objašnjava mnogo toga od geografije, istorije, etnologije do narodnih verovanja i običaja. Recimo, zašto Milanski edikt koji je potpisan 313. godine i crkvu obeležava i dan danas, a ipak nije bio prvi. Prvi je bio potpisan u Srbiji dve godine ranije, što je učinio drugi rimski imperatpor. U ovoj knjizi objašnjeno je zašto je on gurnut u zaborav sa vrlo jasnim razlogom – ističe Arsić.
Knjiga „Neviđena Srbija“ nam donosi odgovore na pitanja koji to grad u Srbiji već 60 godina ima zgradu železničke stanice, a da nikada nije videla ni voz ni prugu. Daje odgovore na to koja reka protiče ispod Savskog mosta, a nije Sava. Daje niz anegdota iz istorije gde su akteri naše poznate istorijske ličnosti. Donosi podatke o vezi Ludviga Van Betovena sa selom Grabovci u Sremu. Podatak da je Franc List opčinio žitelje Zrenjanina svojim prvim nastupom sa samo deset godina je takođe fascinantna činjenica koja se u ovoj knjizi nalazi.
Kao reporter, novinar i urednik u dnevnim novinama, Ilustrovanoj politici, Politikinom zabavniku, Reviji SAT Plus i Nacionalnoj reviji, prošao je Srbiju uzduž i popreko, ostavljajući za sobom na stotine reportaža o ljudima i običajima, predanjima i legendama. Autor je i prvi urednik televijzijske emisije „Od zlata jabuka“. „Neviđena Srbija“ je nakon romana „Potapanje đavola“, „Izgubljene u magli“, „Armagedon“, „Brodolom“, „Kad zvona zazvone“ i „Noć arhangela“, sedma knjiga koju je objavio. Šira čitalačka publika ga mahom zna po romansiranoj istoriji. Roman „Kad zvona zaneme“ o epidemiji tifusa je prošle godine bio među deset najčitanijih knjiga, na šestom mestu u mreži svih biblioteka u Srbiji.
Strahota epidemije
pegavog tifusa
- Da je veliki uspeh to što se delo “Kad zvona zaneme” sa tematikom o epidemiji tifusa prošle godine našlo među deset najčitanijih knjiga, na šestom mestu u mreži svih biblioteka u Srbiji, govori podatak da u konkurenciji nisu knjige koje su izašle te godine, niti poslednjih nekoliko godine. U konkurenciji je celokupni knjižni fond koji jedna biblioteka ima. Na sedmom mestu je bio roman Ive Andrića „Na Drini ćuprija“ – ističe Arsić.
Iako je promocija bila namenjena knjizi satkanoj od neverovatnih dešavanja u Srbiji, Arsić se na specifičnom predstavljanju “Neviđene Srbije” uz razgovor sa poseticoima osvrnuo na delo “Kad zvona zaneme” objašnjavajući stvaranje istog. Osnovnu istorijsku pozadinu ovog romana predstavljaju događaji sa početka Velikog rata, odigrani u Valjevu, gradu koji se pretvara u veliku bolnicu postajući žarište nezapamćene epidemije koja je odnela više života nego nego što je grad na Kolubari imao stanovnika.
-Razmišljao sam kako da dočaram strahotu epidemije pegavog tifusa ako ga uporedim sa dve mnogo poznatije epidemije kod nas i u svetu, od kojih je jedna epidemija velikih boginja, Variola vera. Tada je u čitavoj Jugoslaviji umrlo 38 ljudi. Od Ebole u Zapadnoj Africi o kojoj je bila obaveštena celokupna javnost za 6 godina umrlo je 10.000 ljudi. Od epidemije pegavog tifusa u “maloj” Srbiji za 6 meseci umrlo je 35.000 vojnika i 200.000 civila. Da se to dogodilo bilo gde u svetu, u zapadnoj Evropi ili u Americi mi bismo danas o tome imali na desetinu holivudskih glob mastera – objašljava Vlada Arsić.
Od bola do sreće
Pisajući „Kad zvona zaneme“ s obzirom na mnoštvo istorijskih ličnosti koje se pominju u njoj, shvatio je da mu zapravo treba fiktivna ličnost. Zašto? Zato što usled nedostatka dokaza nije mogao da dočara dijalog Nadežde Petrović i Vojvode Mišića, iako su u isto vreme bili u Valjevu.
-Kad imate fiktivnu ličnost koja se kreće kroz vreme horizontalno i vertikalno, koju možete da spojite sa bilo kim onda imate širinu i mogućnost. U tom trenutnku shvatio sam da ta fiktivna ličnost ne treba da sublimira samo svoju nesreću i nesreću svoje porodice, već celokupnog srpskog naroda koji je stradao i pre i posle epidemije. Priča zapravo počinje u Beogradu u ćeliji Ozre gde se „ubacuje“ vremenski lekar, jednom nogom u grobu, optužen da je tokom rata lečio narodne neprijatelje. Lekar počinje sećanjima da se vraća na uistinu najstrašniji deo njegovog života, kada je izgubio sve što je mogao da izgubi i u tom trenutku. On ima samo jedan problem, a to je što mu niko neće doći na grob – objašnjava Arsić suštinu dela.
Autor knjige zadaje sebi sajns fiksn zadatak, a to je da knjiga ne sme da ima tužan kraj. Sada kada je neko pročita kaže - sve vreme smo videli bol da bi nam poslednjih nekoliko poglavlja potekle suze radosnice.
- Verujem da sam uspeo da prenesem tu emociju i jako sam srećan što će ova knjiga jednog dana po najavi ući u školsku literaturu – ističe Arsić.
Za koje god se delo ljubitelji književnosti opredele, bila to Neviđena Srbija, Kada zvona zaneme ili ostatak književnog stvaralaštva Vlade Arsića, pogrešiti neće. Pisac se u svojim delima bavi prevashodno istorijskim dramama, socijalnim temama, predstavlja iskušenja sa kojima se suočavaju mladi tokom odrastanja, navodi na razmišljanje, podstiče istraživanje, razotrkriva neotkriveno i zasigurno nikog ne ostavlja ravnodušnim.
„Arsićev, Roman „Brodolom“ doživeo je peto izdanja i radio adaptaciju, emitovan je na drugom programu Radio Beograda. Postoje najaveda će se u dogledno vreme i ekranizovati bilo kao film bilo kao serija. „Noć arhangela“ roman koji prati sudbinu potomaka Karađorđevih ubica već je treće izdanje, a najčitaniji je tamo gde dolaze ljudi koji su poznavaoci književnosti, to su same biblioteke. Drugi deo književnog i literalnog stvaranja vezan je za sociolno odgovorne teme koje takođe privčlače pažnju. U svom stvaralaštvu, obradio je probleme narkomanije u Srbiji, trgovine ljudima , a poslednja knjiga iz tog opusa koja je izašla to je knjiga „Armagedon“ koja je rađena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i koja se ne može više nigde naći. Autor se u doglednom vremenu nada drugom izdanju, jer postoji veliko interesovanje za probleme pedofilije i internet zloupotrebu.“
K.Jekić Đonlić
Najnoviji broj
25. april 2024.
