VODEĆI UZROK SMRTNOSTI U SVETU I KOD NAS
Vreme je za prave odluke
Iznenadni bol ili nelagoda u grudima (iza grudne kosti) koji traje duže od trideset minuta, a koji može da se širi prema bradi, ramenu, plećki, signal je da bi trebalo otići kod lekara
Surovi statistički podaci upozoravaju da na svakih sat vremena od kardiovaskularnih bolesti umre šestoro ljudi u svetu, a da je u Srbiji svaki drugi smrtni slučaj posledica ovih bolesti. Razgovarali smo sa dr Vesnom Bukorović Ilić iz Doma zdrvlja „Dr Draga Ljočić“.
Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrtnosti u svetu i kod nas?
- Da, ali i uzrok nesposobnosti radno aktivnog stanovništva ispod šezdeset pete godine. Od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre 17,5 miliona ljudi, a smatra se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona. Dakle, ove bolesti su uzročnici smrtnosti na prvom mestu, ispred svih malignih bolesti zajedno, pre svega mislim na kancer pluća, debelog creva i dojke. U Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica bolesti krvnih sudova. Na trećem mestu smo u Evropi, posle Rusije i Ukrajine.
Koji su uzroci nastanka kardiovaskularnih oboljenja?
- Uzroke možemo podeliti u dve grupe. U prvoj su uzroci na koje možemo da utičemo, a to je iskorenjivanje štetnih navika i usvajanje zdravih stilova života. Ne možemo da utičemo na genetiku, pol i godine. Jedan od vodećih razloga oboljevanja su cigarete, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, povećanje holesterola u krvi... Stres je naravno jedan od okidača, posebno zato što utiče na nastanak loših navika. Kada je neko nervozan, konzumira veće količine hrane, ili poseže za cigaretama.
Koja populacija je najugroženija?
- Mladi ljudi su najugroženiji zato što je mlado srce osetljivo na akutni koronarni sindrom, na trenutnu ishemiju. Žene su zaštićene do menopauze zahvaljujući estrogenu, posebno ako imaju loše navike. Generalno, i mladi i stari, i muškarci i žene, svi su u fokusu interesovanja lekara. Zato se radi skrining na kardiovaskularne bolesti - laboratorijski nalazi, merenje krvnog pritiska, anamnestička pitanja... Tako se pravi skor tabla na osnovu koje lekar može da proceni verovatnoću oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti u narednih deset godina. Bitno je da naglasim da je je u rizičnoj grupi neko ko je imao istoriju srčanih bolesti u porodici.
Šta je to što mi možemo da uradimo da sprečino nastanak i razvoj ovih bolesti?
- Prvo, trebalo bi prestati sa štetnom navikom pušenja. Potrebno je da prođe petnaest godina od poslednje cigarete da bi se organizam u potpunosti iščistio. Tu nema kompromisa, ni kad je u pitanju jedna cigareta. Na drugom mestu je nepravilna ishrana. Veliki problem predstavlja količina soli – dnevno bi trebalo da pojedemo šest grama soli, ali mi Srbi mnogo solimo hranu. Takođe, trebalo bi smanjiti unos masnoća i redovno kontrolisati holesterol, što ne mora da korespondira jedno sa drugim. Postoje ljudi koji nemaju štetnu naviku pušenja i zdravo se hrane, ali imaju povišen holesterol, što je znak da postoji genetska predispozicija. Ponavljam da je jako bitna fizička aktivnost. Dijabetes kao hronična nezarazna bolest u progresiji može da dovede do hipertenzije, koja može biti jedan od uzročnika bolesti srca.
Na koje simptome bi trebalo da obratimo pažnju kada je reč o infarktu?
- Iznenadni bol ili nelagoda u grudima (iza grudne kosti) koji traje duže od trideset minuta, a koji može da se širi prema bradi, ramenu, plećki, signal je da bi trebalo otići kod lekara. Svaka bol koja traje razlog je zbog koga bi trebalo reagovati, ali akutni infarkt miokarda ide sa bolom koji traje duže od dvadeset minuta, koji je u vidu stezanja ili probadanja u grudima. Često smo imali slučajeve da pacijent oseća samo bol u ramenu, ili stomaku, sa mučninom i nagonom na povraćanjem. Pacijenti su ponekad orošeni hladnim znojem. To su simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju
Šta poručujete čitaocima „Glasa Podrinja“?
- Na svakih sat vremena, od kardiovaskularnih bolesti umre šestoro ljudi u svetu, a u Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica ovih bolesti. Vašim čitaocima poručujem da se redovno javljaju na kontrole kod izabranih lekara, da vode računa o sebi i promene loše navike. Stiže nam Nova godina, vreme je za prave odluke.
Statistika
Na svakih sat vremena, od kardiovaskularnih bolesti umre šestoro ljudi u svetu, a u Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica ovih bolesti.
Od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre 17,5 miliona ljudi, a smatra se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona.
Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrtnosti u svetu i kod nas?
- Da, ali i uzrok nesposobnosti radno aktivnog stanovništva ispod šezdeset pete godine. Od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre 17,5 miliona ljudi, a smatra se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona. Dakle, ove bolesti su uzročnici smrtnosti na prvom mestu, ispred svih malignih bolesti zajedno, pre svega mislim na kancer pluća, debelog creva i dojke. U Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica bolesti krvnih sudova. Na trećem mestu smo u Evropi, posle Rusije i Ukrajine.
Koji su uzroci nastanka kardiovaskularnih oboljenja?
- Uzroke možemo podeliti u dve grupe. U prvoj su uzroci na koje možemo da utičemo, a to je iskorenjivanje štetnih navika i usvajanje zdravih stilova života. Ne možemo da utičemo na genetiku, pol i godine. Jedan od vodećih razloga oboljevanja su cigarete, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, povećanje holesterola u krvi... Stres je naravno jedan od okidača, posebno zato što utiče na nastanak loših navika. Kada je neko nervozan, konzumira veće količine hrane, ili poseže za cigaretama.
Koja populacija je najugroženija?
- Mladi ljudi su najugroženiji zato što je mlado srce osetljivo na akutni koronarni sindrom, na trenutnu ishemiju. Žene su zaštićene do menopauze zahvaljujući estrogenu, posebno ako imaju loše navike. Generalno, i mladi i stari, i muškarci i žene, svi su u fokusu interesovanja lekara. Zato se radi skrining na kardiovaskularne bolesti - laboratorijski nalazi, merenje krvnog pritiska, anamnestička pitanja... Tako se pravi skor tabla na osnovu koje lekar može da proceni verovatnoću oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti u narednih deset godina. Bitno je da naglasim da je je u rizičnoj grupi neko ko je imao istoriju srčanih bolesti u porodici.
Šta je to što mi možemo da uradimo da sprečino nastanak i razvoj ovih bolesti?
- Prvo, trebalo bi prestati sa štetnom navikom pušenja. Potrebno je da prođe petnaest godina od poslednje cigarete da bi se organizam u potpunosti iščistio. Tu nema kompromisa, ni kad je u pitanju jedna cigareta. Na drugom mestu je nepravilna ishrana. Veliki problem predstavlja količina soli – dnevno bi trebalo da pojedemo šest grama soli, ali mi Srbi mnogo solimo hranu. Takođe, trebalo bi smanjiti unos masnoća i redovno kontrolisati holesterol, što ne mora da korespondira jedno sa drugim. Postoje ljudi koji nemaju štetnu naviku pušenja i zdravo se hrane, ali imaju povišen holesterol, što je znak da postoji genetska predispozicija. Ponavljam da je jako bitna fizička aktivnost. Dijabetes kao hronična nezarazna bolest u progresiji može da dovede do hipertenzije, koja može biti jedan od uzročnika bolesti srca.
Na koje simptome bi trebalo da obratimo pažnju kada je reč o infarktu?
- Iznenadni bol ili nelagoda u grudima (iza grudne kosti) koji traje duže od trideset minuta, a koji može da se širi prema bradi, ramenu, plećki, signal je da bi trebalo otići kod lekara. Svaka bol koja traje razlog je zbog koga bi trebalo reagovati, ali akutni infarkt miokarda ide sa bolom koji traje duže od dvadeset minuta, koji je u vidu stezanja ili probadanja u grudima. Često smo imali slučajeve da pacijent oseća samo bol u ramenu, ili stomaku, sa mučninom i nagonom na povraćanjem. Pacijenti su ponekad orošeni hladnim znojem. To su simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju
Šta poručujete čitaocima „Glasa Podrinja“?
- Na svakih sat vremena, od kardiovaskularnih bolesti umre šestoro ljudi u svetu, a u Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica ovih bolesti. Vašim čitaocima poručujem da se redovno javljaju na kontrole kod izabranih lekara, da vode računa o sebi i promene loše navike. Stiže nam Nova godina, vreme je za prave odluke.
Na svakih sat vremena, od kardiovaskularnih bolesti umre šestoro ljudi u svetu, a u Srbiji je svaki drugi smrtni slučaj posledica ovih bolesti.
Od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre 17,5 miliona ljudi, a smatra se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
