Direktori ustanova kulture u Šapcu
Uspešna godina
Jelena Podgorac
Jovanović – direktorka Biblioteke šabačke
-Skoro tri stotine šezdeset pet listova knjige 2018. godine je iščitano i donelo neponovljivu i nezamenljivu mudrost i iskustvo. Kako reče kineska poslovica, tri dana nemoj čitati knjige i tvoje reči će izgubiti lepotu. A dani smisao i smer...
Biblioteka šabačka je kulturno osvešćena ustanova koja svoje korisnike želi da podstakne na društveni angažman. Predstavlja dobar model rada jedne javne biblioteke koji drugima može poslužiti kao uzor u stvaranju i negovanju odnosa sa korisnicima. Naša Biblioteka je demistifikacija stereotipa da uspeh jedne javne institucije kulture u radu sa publikom zavisi dobrim delom od finansijskih sredstava, tehničke opremljenosti i velikog prostora, i da se pokaže u kojoj je meri reč o volji, entuzijazmu i znanju stručnog tima.
Biblioteka šabačka je posebno ponosna na svoje Dečje odeljenje, koje je i ove godine bilo mesto najradosnijih, najiskrenijih susreta sa knjigom i čitanjem. U korist dece i njihove bogatije budućnosti imali smo brojne programe i druženja sa školama, kako bi deca kroz igru, zabavu proširila, produžila i produbila svoja znanja i potencijale. I igrali se i učili od njih, jer kako reče mudri Heraklit još u VI veku pre nove ere, čovek postaje najbliži sebi kada postigne ozbiljnost koju ima dete dok se igra.
Čitajući knjige ne usavršavamo veštinu življenja, život je neobuhvatno proticanje i opire se svakom određenju. Čitajući knjige ne dopiremo do istine, sve što je napisano, izmišljeno je – stvarnost se ne pokorava rečima. Čitajući knjige ne postajemo ni srećniji ni bolji, ali moramo čitati knjige da bi to shvatili.
Čitajmo i u 2019. godini listove života i sa knjigama koje su prenosiva, neponovljiva magija učinimo i svoje živote magičnim. Čitanje je kao i ljubav, način postojanja. Za posvećenog čitaoca, čitanje je društvo koje ne zauzima ničije mesto, ali koje niko drugi ne bi mogao zameniti. Čitanje nas udaljava od stvarnog sveta, ali samo da bismo otkrili njegov smisao.
Milena Bogavac –
direktorka Šabačkog
pozorišta
- U 2018. godini, sa trinaest festivala, u Šabac smo doneli čak sedamnaest nagrada. Naše “Rubište” dokazalo se kao jedna od najuspešnijih pozorišnih produkcija u Srbiji. Tokom letnje pauze, formirali smo Omladinski klub, čiju stalnu postavu čini desetoro najvrednijih, najtalentovanijih i najradoznalijih mladih ljudi u gradu.
Oni su Šabačkom pozorištu dali nov polet i snagu. Zahvaljujući njima, sezonu smo startovali smo kao najmlađi u svojoj istoriji! To je sezona koju smo tematski posvetili lokalpatriotizmu, pa pod devizom: “Grad su ljudi! Grad je pozorište!” istražujemo Šabac i ljude koji čine duh ovog grada. Svakog petka u pet, okupljamo se na “Lokalpatriotskoj pričaonici” gde su naši gosti zanimljivi ljudi, čije su životne priče vezane za ovaj grad. Jednom mesečno organizujemo i “Lokalpatriotsku crtaonicu”, na kojoj su dobrodošli svi koji žele da crtaju, slikaju, skiciraju i boje, u dobrom društvu. Na kraju sezone, organizovaćemo i izložbu najuspelijih radova. Ponosni što smo pozorište iz “grada murala” preuredili smo naše prostorije u ovom duhu, i zajedno s Grupom „Kombinart“ oslikali foaje, galeriju i prostor za Omladinski klub. Imali smo tri uspešne premijere, čiji su zajednički imenitelj lokalni autori. “Pretposlednja panda” u režiji Maksima Miloševića i adaptaciji Marije Ratković, predstavila nam je priču generacije odrasle u Šapcu, devedesetih godina. Odigrali smo je pet puta, pred prepunom salom… a u narednoj godini, očekuju nas i brojna gostovanja. U saradnji sa Scenom Maska, uradili smo predstavu “Iskušenje” po tekstu šabačkog pisca Dragana Marinkovića, a Šapčanin je i Vladimir Simić, čiji je komad “Novogodovštine” obeležio novogodišnje praznike. “Novogodovštine” smo, za dve nedelje, odigrali čak trideset puta, što je više nego i jedne prethodne godine. U narednoj godini, očekuju nas dečije predstave Irene Ristić i Tijane Grumić, predstava “Bacači prstiju” u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem; inscenacija “Pisama iz Avganistana” po knjizi Branka Golubovića… i još nekoliko premijera koje će u Šabac dovesti neke od najzanimljivijih autora sa pozorišne scene Srbije. To su Maja Pelević, Filip Vujošević, Anja Suša, Milan Marković… ali i naš Omladinski klub, koji će se gradu prestaviti sa svojom prvom premijerom.
Davor Stanojević -
direktor Međuopštinskog istorijskog arhiva
- Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu iza sebe ostavlja jednu izuzetno uspešnu godinu. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Arhiv je prvi put dobio priliku da predstavi javnosti svoj celokupan dosadašnji rad. Monografija „70 godina arhivske delatnosti" je prikaz istorijata, kompleksnosti arhivske delatnosti i sumiranje rezultata rada nekoliko generacija arhivskih radnika. Povodom proslave jubileja 100 godina od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu i kraja Prvog svetskog rata Arhiv je priredio izložbu pod nazivom „Šabac 1918-1938.". Nastavak uspešne saradnje među ustanovama kulture u Šapcu obeležen je otvaranjem izložbe „Pečat-kruna dokumenta" u Galeriji Biblioteke šabačke. U narednoj godini Arhiv očekuje pokretanje digitalizacije arhivske građe. Donošenjem Pravilnika o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa sve ustanove kulture su u obavezi da do kraja 2019. godine uspostave informacione sisteme za digitalizaciju. Arhiv u Šapcu će odrediti prioritete digitalizacije arhivske građe koju čuva prema značaju, stanju, učestalosti korišćenja, celovitosti i obrađenosti fondova. Arhiv će pokušati da nastavi sa izdavačkom delatnošću konkurisanjem kod Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije projektom „Hronike jubileja" kojim će Arhiv objavljivati članke povodom raznih jubileja praćene arhivskom građom koja se čuva u MIA Šabac. U skladu sa mogućnostima, u planu je i jedna izložba na Galeriji na Trgu „Šabačkih žrtava". Dosadašnja praksa je pokazala da su izložbe na Trgu odličan način da se arhivska građa predstavi najširoj javnosti, što je pokazala i velika medijska pažnja koju su imale ove izložbe. U planu je i priprema Vodiča kroz arhivsku građu Međuopštinskog istorijskog arhiva „Šabac", koji predstavlja informativno sredstvo o svim fondovima i zbirkama koji se čuvaju u Arhivu. Izrada Vodiča predstavlja dugogodišnji i složen proces jer je reč o naučno-informativnom sredstvu opšteg tipa preko kojeg se javnosti predstavlja celokupna arhivska građa jedne arhivske ustanove. Vodič daje prikaz stanja jednog arhiva, u trenutku objavljivanja kroz iscrpne podatke o stvaraocima, količini i sadržini arhivske građe; podatke o stručnom arhivističkom radu na fondovima i zbirkama, kao i podatke o arhivu. Osnovni zadatak vodiča je da informiše o sadržaju fondova i zbirki, sumarnim opisom arhivske građe.
Marko Bingulac -
direktor Narodnog muzeja
Tokom 2018. godine, delatnost Narodnog muzeja u Šapcu odvijala se u nekoliko pravaca: rad na zaštiti i evidenciji muzejskog materijala, izlagačka i izdavačka delatnost, terenski rad, međumuzejska saradnja, konkursna delatnost, saradnja sa školama kroz zajednički rad u radionicama, priređivanje stručnih predavanja... Svi oblici naše delatnosti adekvatno su propraćeni od strane publike i ciljnih grupa, a nije izostala ni medijska zastupljenost Muzeja, na čemu smo, između ostalog, zahvalni i Glasu Podrinja. Godina za nama biće upamćena po obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, u čemu je naš muzej uzeo ozbiljnog učešća, ali i po arheološkim i likovnim izložbama koje su naišle na zadovoljavajuće interesovanje naših sugrađana. Ne treba zaboraviti ni našu stalnu postavku „Šabački vremeplov-baština za budućnost“ po kojoj se muzej prepoznaje kao primer dobre muzeološke izlagačke prakse, a gradska baština kao simbol građanske Srbije. Predstojeće praznike, Novu godinu i Božić, srdačno čestitamo svim sugrađanima verujući da će ostati ili postati naša stalna publika željna novih saznanja o istoriji svog grada.
Sonja Petrović Jagić –
direktorka Kulturnog centra
-Kulturni centar se trudi da okupi umetnike, kako one mlade, tako i one koje pripadaju starijim generacijama. Želimo da programima i idejama podstaknemo da kulturna ponuda grada raznovrsnija i kvalitetnija. U 2018. obeležili smo 55 godina postojanja i rada naše ustanove. Ugostili smo brojne eminentne umetnike, ambasadore organizovali tribinski program, književnu scenu, recitatorski studio. Priredili smo zbirku odabranih pripovedaka i pokrenuli akciju „novi uzori“, gde mladi umetnici imaju priliku da rade sa najmlađim sugrađanima, jer Kulturni centar se trudi da uz saradnik realizuje različite aktivnosti. Uz pomoć lokalne samouprave 2017. odlučili smo se za rezidencijalni program, pre svega skulpturu, jer su to umetnička dela koja su vidljiva, prepoznatljiva kao deo naše likovne produkcije i u tom smeru smo nastavili i 2018. godine. Multimedijalni projekat „Zvuk, znak, zrak“, posvećen Miomiru Grujiću Fleki na najbolji način će predstaviti naš grad i ustanovu. Urbana, gradska priča koja je prepoznatljiva van Šapca naišla je na podršku od strane Ministarstva kulture koje je uvidelo značaj i u aprilu naredne godine u Srpskom kulturnom centru biće predstavljena javnosti kroz izložbu i film.
Prezentacijom „Pogled u budućnost“ nedavno smo pokazali gde želimo da idemo i kakav plan imamo za naredni period. Za nas kao instituciju kulture koja je polivalentna i koja pod svojim okriljem okuplja mlade ljude veoma je važno da ide u korak sa vremenom. Od 1963. Godine pa sve do danas bili smo mesto okupljanja afirmativnih umetnika i urbanog pulsa grada. Sve velike institucije, muzeji i galerije uveliko imaju savremene načine prezentacije koji omogućavaju mladim ljudima da se uključe u virtuelni svet i svet umetnosti što je i naš plan. Hab za mlade, predstavljao bi spoj savremenog i klasičnog pristupa prostoru i umetnosti.
Jovanović – direktorka Biblioteke šabačke
-Skoro tri stotine šezdeset pet listova knjige 2018. godine je iščitano i donelo neponovljivu i nezamenljivu mudrost i iskustvo. Kako reče kineska poslovica, tri dana nemoj čitati knjige i tvoje reči će izgubiti lepotu. A dani smisao i smer...
Biblioteka šabačka je kulturno osvešćena ustanova koja svoje korisnike želi da podstakne na društveni angažman. Predstavlja dobar model rada jedne javne biblioteke koji drugima može poslužiti kao uzor u stvaranju i negovanju odnosa sa korisnicima. Naša Biblioteka je demistifikacija stereotipa da uspeh jedne javne institucije kulture u radu sa publikom zavisi dobrim delom od finansijskih sredstava, tehničke opremljenosti i velikog prostora, i da se pokaže u kojoj je meri reč o volji, entuzijazmu i znanju stručnog tima.
Biblioteka šabačka je posebno ponosna na svoje Dečje odeljenje, koje je i ove godine bilo mesto najradosnijih, najiskrenijih susreta sa knjigom i čitanjem. U korist dece i njihove bogatije budućnosti imali smo brojne programe i druženja sa školama, kako bi deca kroz igru, zabavu proširila, produžila i produbila svoja znanja i potencijale. I igrali se i učili od njih, jer kako reče mudri Heraklit još u VI veku pre nove ere, čovek postaje najbliži sebi kada postigne ozbiljnost koju ima dete dok se igra.
Čitajući knjige ne usavršavamo veštinu življenja, život je neobuhvatno proticanje i opire se svakom određenju. Čitajući knjige ne dopiremo do istine, sve što je napisano, izmišljeno je – stvarnost se ne pokorava rečima. Čitajući knjige ne postajemo ni srećniji ni bolji, ali moramo čitati knjige da bi to shvatili.
Čitajmo i u 2019. godini listove života i sa knjigama koje su prenosiva, neponovljiva magija učinimo i svoje živote magičnim. Čitanje je kao i ljubav, način postojanja. Za posvećenog čitaoca, čitanje je društvo koje ne zauzima ničije mesto, ali koje niko drugi ne bi mogao zameniti. Čitanje nas udaljava od stvarnog sveta, ali samo da bismo otkrili njegov smisao.
Milena Bogavac –
direktorka Šabačkog
pozorišta
- U 2018. godini, sa trinaest festivala, u Šabac smo doneli čak sedamnaest nagrada. Naše “Rubište” dokazalo se kao jedna od najuspešnijih pozorišnih produkcija u Srbiji. Tokom letnje pauze, formirali smo Omladinski klub, čiju stalnu postavu čini desetoro najvrednijih, najtalentovanijih i najradoznalijih mladih ljudi u gradu.
Oni su Šabačkom pozorištu dali nov polet i snagu. Zahvaljujući njima, sezonu smo startovali smo kao najmlađi u svojoj istoriji! To je sezona koju smo tematski posvetili lokalpatriotizmu, pa pod devizom: “Grad su ljudi! Grad je pozorište!” istražujemo Šabac i ljude koji čine duh ovog grada. Svakog petka u pet, okupljamo se na “Lokalpatriotskoj pričaonici” gde su naši gosti zanimljivi ljudi, čije su životne priče vezane za ovaj grad. Jednom mesečno organizujemo i “Lokalpatriotsku crtaonicu”, na kojoj su dobrodošli svi koji žele da crtaju, slikaju, skiciraju i boje, u dobrom društvu. Na kraju sezone, organizovaćemo i izložbu najuspelijih radova. Ponosni što smo pozorište iz “grada murala” preuredili smo naše prostorije u ovom duhu, i zajedno s Grupom „Kombinart“ oslikali foaje, galeriju i prostor za Omladinski klub. Imali smo tri uspešne premijere, čiji su zajednički imenitelj lokalni autori. “Pretposlednja panda” u režiji Maksima Miloševića i adaptaciji Marije Ratković, predstavila nam je priču generacije odrasle u Šapcu, devedesetih godina. Odigrali smo je pet puta, pred prepunom salom… a u narednoj godini, očekuju nas i brojna gostovanja. U saradnji sa Scenom Maska, uradili smo predstavu “Iskušenje” po tekstu šabačkog pisca Dragana Marinkovića, a Šapčanin je i Vladimir Simić, čiji je komad “Novogodovštine” obeležio novogodišnje praznike. “Novogodovštine” smo, za dve nedelje, odigrali čak trideset puta, što je više nego i jedne prethodne godine. U narednoj godini, očekuju nas dečije predstave Irene Ristić i Tijane Grumić, predstava “Bacači prstiju” u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem; inscenacija “Pisama iz Avganistana” po knjizi Branka Golubovića… i još nekoliko premijera koje će u Šabac dovesti neke od najzanimljivijih autora sa pozorišne scene Srbije. To su Maja Pelević, Filip Vujošević, Anja Suša, Milan Marković… ali i naš Omladinski klub, koji će se gradu prestaviti sa svojom prvom premijerom.
Davor Stanojević -
direktor Međuopštinskog istorijskog arhiva
- Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu iza sebe ostavlja jednu izuzetno uspešnu godinu. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Arhiv je prvi put dobio priliku da predstavi javnosti svoj celokupan dosadašnji rad. Monografija „70 godina arhivske delatnosti" je prikaz istorijata, kompleksnosti arhivske delatnosti i sumiranje rezultata rada nekoliko generacija arhivskih radnika. Povodom proslave jubileja 100 godina od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu i kraja Prvog svetskog rata Arhiv je priredio izložbu pod nazivom „Šabac 1918-1938.". Nastavak uspešne saradnje među ustanovama kulture u Šapcu obeležen je otvaranjem izložbe „Pečat-kruna dokumenta" u Galeriji Biblioteke šabačke. U narednoj godini Arhiv očekuje pokretanje digitalizacije arhivske građe. Donošenjem Pravilnika o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa sve ustanove kulture su u obavezi da do kraja 2019. godine uspostave informacione sisteme za digitalizaciju. Arhiv u Šapcu će odrediti prioritete digitalizacije arhivske građe koju čuva prema značaju, stanju, učestalosti korišćenja, celovitosti i obrađenosti fondova. Arhiv će pokušati da nastavi sa izdavačkom delatnošću konkurisanjem kod Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije projektom „Hronike jubileja" kojim će Arhiv objavljivati članke povodom raznih jubileja praćene arhivskom građom koja se čuva u MIA Šabac. U skladu sa mogućnostima, u planu je i jedna izložba na Galeriji na Trgu „Šabačkih žrtava". Dosadašnja praksa je pokazala da su izložbe na Trgu odličan način da se arhivska građa predstavi najširoj javnosti, što je pokazala i velika medijska pažnja koju su imale ove izložbe. U planu je i priprema Vodiča kroz arhivsku građu Međuopštinskog istorijskog arhiva „Šabac", koji predstavlja informativno sredstvo o svim fondovima i zbirkama koji se čuvaju u Arhivu. Izrada Vodiča predstavlja dugogodišnji i složen proces jer je reč o naučno-informativnom sredstvu opšteg tipa preko kojeg se javnosti predstavlja celokupna arhivska građa jedne arhivske ustanove. Vodič daje prikaz stanja jednog arhiva, u trenutku objavljivanja kroz iscrpne podatke o stvaraocima, količini i sadržini arhivske građe; podatke o stručnom arhivističkom radu na fondovima i zbirkama, kao i podatke o arhivu. Osnovni zadatak vodiča je da informiše o sadržaju fondova i zbirki, sumarnim opisom arhivske građe.
Marko Bingulac -
direktor Narodnog muzeja
Tokom 2018. godine, delatnost Narodnog muzeja u Šapcu odvijala se u nekoliko pravaca: rad na zaštiti i evidenciji muzejskog materijala, izlagačka i izdavačka delatnost, terenski rad, međumuzejska saradnja, konkursna delatnost, saradnja sa školama kroz zajednički rad u radionicama, priređivanje stručnih predavanja... Svi oblici naše delatnosti adekvatno su propraćeni od strane publike i ciljnih grupa, a nije izostala ni medijska zastupljenost Muzeja, na čemu smo, između ostalog, zahvalni i Glasu Podrinja. Godina za nama biće upamćena po obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, u čemu je naš muzej uzeo ozbiljnog učešća, ali i po arheološkim i likovnim izložbama koje su naišle na zadovoljavajuće interesovanje naših sugrađana. Ne treba zaboraviti ni našu stalnu postavku „Šabački vremeplov-baština za budućnost“ po kojoj se muzej prepoznaje kao primer dobre muzeološke izlagačke prakse, a gradska baština kao simbol građanske Srbije. Predstojeće praznike, Novu godinu i Božić, srdačno čestitamo svim sugrađanima verujući da će ostati ili postati naša stalna publika željna novih saznanja o istoriji svog grada.
Sonja Petrović Jagić –
direktorka Kulturnog centra
-Kulturni centar se trudi da okupi umetnike, kako one mlade, tako i one koje pripadaju starijim generacijama. Želimo da programima i idejama podstaknemo da kulturna ponuda grada raznovrsnija i kvalitetnija. U 2018. obeležili smo 55 godina postojanja i rada naše ustanove. Ugostili smo brojne eminentne umetnike, ambasadore organizovali tribinski program, književnu scenu, recitatorski studio. Priredili smo zbirku odabranih pripovedaka i pokrenuli akciju „novi uzori“, gde mladi umetnici imaju priliku da rade sa najmlađim sugrađanima, jer Kulturni centar se trudi da uz saradnik realizuje različite aktivnosti. Uz pomoć lokalne samouprave 2017. odlučili smo se za rezidencijalni program, pre svega skulpturu, jer su to umetnička dela koja su vidljiva, prepoznatljiva kao deo naše likovne produkcije i u tom smeru smo nastavili i 2018. godine. Multimedijalni projekat „Zvuk, znak, zrak“, posvećen Miomiru Grujiću Fleki na najbolji način će predstaviti naš grad i ustanovu. Urbana, gradska priča koja je prepoznatljiva van Šapca naišla je na podršku od strane Ministarstva kulture koje je uvidelo značaj i u aprilu naredne godine u Srpskom kulturnom centru biće predstavljena javnosti kroz izložbu i film.
Prezentacijom „Pogled u budućnost“ nedavno smo pokazali gde želimo da idemo i kakav plan imamo za naredni period. Za nas kao instituciju kulture koja je polivalentna i koja pod svojim okriljem okuplja mlade ljude veoma je važno da ide u korak sa vremenom. Od 1963. Godine pa sve do danas bili smo mesto okupljanja afirmativnih umetnika i urbanog pulsa grada. Sve velike institucije, muzeji i galerije uveliko imaju savremene načine prezentacije koji omogućavaju mladim ljudima da se uključe u virtuelni svet i svet umetnosti što je i naš plan. Hab za mlade, predstavljao bi spoj savremenog i klasičnog pristupa prostoru i umetnosti.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
