ŽUTA PATULjAVOST JEČMA I PŠENICE
Zastoj u rastu
Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°C. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°C simptomi vezani uz promenu boje nestaju. Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava (Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi. Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od lisnih vaši koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita
Bolest nazvanu “žuta patuljavost ječma” uzrokuje virus (BYDVV – Barley Yellow Dworf). Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promena boje listova. Slične simptome mogu izazvati i abiotski činioci (niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu), nedostatak hraniva (azot i sumpor) i oštećenja od herbicida. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°C. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°C simptomi vezani uz promenu boje nestaju. Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava ( Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi. Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od lisnih vaši koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita. Ono što treba naglasiti je da sa nicanjem pšenice i ječma prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije niknute useve strnih žita (ječam) kao i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.
Simptomi na ječmu : Dolazi do zastoja u rastu , a listovi poprimaju zlatnožutu boju uz pojavu gljiva čađavica . Početno žućenje javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi plojke . Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišcće uz promenu boje postaje deblje , čvršcće i stoji uspravno . Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.
Simptomi na pšenici : Početni znak bolesti je žućenje listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trećinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se hlorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.
Izvor zaraze i način prenošenja bolesti :
Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi-sremzina lisna vaš, Rhopalosiphum maidis-zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Kod ozimih useva najveće su štete kod jesenje zaraze . Bolest se ne prenosi mehanički ( dodirom biljaka ), a nije sigurno prenosi li se semenom.
Suzbijanje bolesti :
Indirektne mere: otpornih sorata na ovu bolest na našem tržištu nema. Preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.
Direktne mere: od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih vaši. U slučaju jačeg napada (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu sredstvima kao što su:
Decis 0,2-0,3 l/ha (a.m. deltametrin)
Fobos 0,075-0,15 l/ha (a.m. bifentrin)
Tonus 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)
Afinedž 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)
Prednost imaju insekticidi sa sistemičnim i brzim inicijalnim delovanjem.
Simptomi na ječmu : Dolazi do zastoja u rastu , a listovi poprimaju zlatnožutu boju uz pojavu gljiva čađavica . Početno žućenje javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi plojke . Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišcće uz promenu boje postaje deblje , čvršcće i stoji uspravno . Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.
Simptomi na pšenici : Početni znak bolesti je žućenje listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trećinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se hlorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.
Izvor zaraze i način prenošenja bolesti :
Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi-sremzina lisna vaš, Rhopalosiphum maidis-zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Kod ozimih useva najveće su štete kod jesenje zaraze . Bolest se ne prenosi mehanički ( dodirom biljaka ), a nije sigurno prenosi li se semenom.
Suzbijanje bolesti :
Indirektne mere: otpornih sorata na ovu bolest na našem tržištu nema. Preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.
Direktne mere: od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih vaši. U slučaju jačeg napada (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu sredstvima kao što su:
Decis 0,2-0,3 l/ha (a.m. deltametrin)
Fobos 0,075-0,15 l/ha (a.m. bifentrin)
Tonus 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)
Afinedž 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)
Prednost imaju insekticidi sa sistemičnim i brzim inicijalnim delovanjem.
Dipl.ing Slobodan Gošić – PSSS Šabac
Najnoviji broj
25. april 2024.
