Berza

  • aero 810 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 4.550 ▲ 0,84%
  • gmon 2.001 ▼ -0,10%
  • impl 3.301 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.280 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.887 ▼ -0,21%
  • niis 683 ▲ 0,44%
  • stup 6.600 ▲ 8,13%
  • svrl 540 ▼ -0,18%
  • tgas 12.450 ▲ 0,40%
(21. mart 2019.)
Zaštita pčela od uticaja sredstava za zaštitu bilja i poboljšanje biodiverziteta za oprašivače

Budite svesni prisustva pčela

Sredstva za zaštitu bilja koja se koriste u savremenoj poljoprivredi, pomažu poljoprivrednim proizvođačima da obezbede zdravu visokokvalitetnu i pristupačnu hranu. Nova rešenja u zaštiti bilja baziraju se na posvećenosti industrije sredstava za zaštitu bilja, ciljevima zaštite zdravlja potrošača, poljoprivrednih proizvođača, zdravlju životinja i životne sredine, uz podršku bezbednoj, odgovornoj i održivoj primeni sredstava za zaštitu bilja. Iz tog razloga pokrenuta je inicijativa sa pčelarima u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja pčela i drugih oprašivača.
Pojedini proizvodi za zaštitu bilja mogu biti štetni za pčele, pa je važno da prilikom upotrebe i primene sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredni proizvođači budu svesni prisustva pčela u svom okruženju tokom vegetacije biljaka, te da sredstva pravilno koriste u skladu sa upustvom na etiketi, a sve u cilju sprovođenja dobre poljoprivredne prakse. Ukoliko su sredstva za zaštitu bilja visokog rizika po bezbednost pčela, mogu se primenjivati isključivo za suzbijanje štetnih organizama sa propisanih lista, samo ako se pčelinja društva nalaze najmanje 5 km od mesta tretiranja, a lica koja izvode tretman u obavezi su da 48 časova pre tretmana, preko sredstava javnog informisanja obaveste držaoce pčela o vremenu izvođenja tretmana. Odabrana sredstva za zaštitu bilja treba primenjivati u skladu sa upustvom što znači primeniti u odgovarajućem trenutku za potrebe suzbijanja štetnih organizama u preporučenoj dozi. Poželjno ih je primenjivati u ranim jutarnjim ili večernjim časovima kada je aktivnost pčela smanjena, a njihovo izlaganje riziku na minimumu. Pčele nisu u potrazi za hranom kada su temperature ispod 10° C. Tretmane u usevima i zasadima izvoditi kada je mirno, bez vetra, i obavezno pre tretmana proveriti prskalice i dizne, da ne bi došlo do zanošenja na susedne parcele.

Postupanje u slučaju prijave masovnog uginuća pčela
U slučaju pojave masovnog pomora pčela kada se sumnja da je uzrok primena pesticida fitosanitarni inspektor obavlja službenu kontrolu po prijavi uginuća u skladu sa članom 44,45,49 i 74 tač.12), 25),28) i 34) Zakona o sredstvima za zaštitu bilja (“SL. Glasnik RSbr.41/2009) Uzorkovanje uginulih pčela obavlja veterinarski inspektor.
Da ne bi došlo do neželjenih efekata usled primene sredstava za zaštitu bilja apelujemo na dobru saradnju pčelara i korisnika sredstava za zaštitu bilja, a sve u cilju zaštite pčela kako bi one omogućile dobro oprašivanje kod gajenih kultura, povećanje prinosa kao i poboljšanje biodiverziteta. Sve ove navedene mere su u cilju sprovođenja dobre poljoprivredne prakse i proizvodnje zdravstveno ispravne hrane na održiv i bezbedan način.

Medonosna pčela je važna karika u ekosistemu
Pčele su zaslužne za opstanak velikog broja biljaka među kojima su i one koje obezbeđuju ishranu za ljude. Preko 75% glavnih najznačajnijih biljaka u ljudskoj ishrani direkno zavise od pčela kao oprašivača. Bez medonosnih pčela više od 1/3 voća i povrća za ljudsku upotrebu, bilo bi izgubljeno. Pored uloge oprašivača pčela je ta koja proizvodi hranu za ljude. Za uginuće pčela mogu se okriviti bolest pčelinjih društava, ljudski faktor kao i trovanje pčelinjih društava. Da se ne bi dogodio ni jedan pomenuti faktor, potrebno je voditi brigu o pčelama u smislu obezbeđenja hrane za rojeve, na vreme ih zbrinuti u slučaju hemijskih tretmana gajenih biljaka kao i zaštititi ih od parazita varoa, američke kuge, nozemoza, viroza.
U smislu dobre saradnje sa Pčelarskim udruženjima kao i saradnje sa poljoprivrednim proizvođačima, PSSS Šabac je uvek na raspolaganju sa savetima u cilju što efikasnije zaštite bilja i zaštite pčelinjih društava, koja su važna karika u stvaranju većih prinosa među gajenim kulturama.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović dipl.inž.zaštite bilja.

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa