Berza

  • aero 875 ▲ 2,94%
  • epen 13.465 ▼ -3,82%
  • fito 2.801 ▲ 0,04%
  • gfom 359 ▲ 8,79%
  • kopb 5.402 ▲ 1,92%
  • lsta 500 ▼ -0,99%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • ppva 1.800 ▲ 20,81%
  • tgas 11.839 ▲ 2,06%
  • vbse 1.760 ▲ 13,55%
(21. mart 2019.)
VEĆE O REZULTATIMA I PLANOVIMA USTANOVA I ORGANIZACIJA

PROMOCIJA DOBROVOLjNOG DAVALAŠTVA

PROMOCIJA  DOBROVOLjNOG DAVALAŠTVA
Na prošlonedeljnoj zajedničkoj sednici Opštinskog veća i UO Crvenog krsta istaknuto je da je jedan od prioriteta u radu ove humanitarne organizacije promocija i omasovljavanje dobrovoljnog davanja krvi, te da su, nakon zakonskih izmena evidentne i promene u rezultatima na kraju 2018. godine u kojoj je u poređenju sa prethodnom prikupljeno manje jedinica krvi. U izveštajnom periodu dragocenu tečnost dalo je 439 lica, 200 manje nego u 2017. Ipak, u koceljevačkom Crvenom krstu procenat od 3,34 davaoca od ukupnog broja stanovnika smatraju dobrim.
–U protekloj godini imali smo 13 akcija ali je broj davalaca bio manji. U 2017, smo imali 640 a prošle godine 439, što je 30-40 odsto manje. Ovo jeste posledica ukidanja namenskog davanja ali možemo stvari posmatrati i kroz opšte zdravstveno stanje građana. U toku prošle godine imali smo 10-15 odsto onih koji su ponudili krv ali su odbijeni nakon lekarskih pregleda- istakao je sekretar Milan Glumac.
Prilikom analize izveštaja načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe Radovan Ranisavljević napomenuo je da posebnu pažnju treba obratiti na rezultate rada i na funkcionisanje ove organizacije koja je, podsetio je, humanitarna, nevladina i neprofitabilna.
–Ovde je profesionalno zaposleno samo jedno lice a svi ostalo koji učestvuju su volonteri. Rad Crvenog krsta ocenjuju i vrednuju i državne ustanove i organi i Crveni krst Koceljeva je među prvih deset u Srbiji po rezultatima rada. Najveći doprinos u radu ove organizacije daju humani ljudi, učenici srednje i osnovne škole, zaposleni u institucijama. Posebna pažnja se poklanja dobrovoljnom davalaštvu krvi. Važno je raditi na podizanju svesti stanovništva o značaju dobrovoljnog davalaštva- zaključio je Ranisavljević.

O RADU BIBLIOTEKE UZ FINANSIJSKI IZVEŠTAJ O FESTIVALU ZIMNICE
Sednica sa UO Biblioteke “Janko Veselinović” nije odmakla dalje od diskusije o dnevnom redu jer su pojedini članovi veća zatražili da im se u okviru Izveštaja o radu za prethodnu godinu dostavi i detaljan finansijski izveštaj o “Festivalu zimnice” koji bi, osim narativnog, sadržao i deo sa taksativno navedenim stavkama o utrošku budžeta manifestacije, dok je Radivoj Nikolić postavio i pitanje opravdanosti njenog održavanja.
Na ovu opasku reagovao je šef Odseka za finansije Mileta Kovačević, ocenivši da je nakon deset godina održavanja besmisleno postavljati pitanje opravdanosti ovakve manifestacije za koju je u 2018. izdvojeno nešto više od 9,5 miliona dinara.
–Sa druge strane ovaj tehnički deo koji se tiče i finansija smatram da je opravdan predlog da kao sastavni deo finansijskog izveštaja bude i taj detaljan, kako narativni tako i finansijski- rekao je Kovačević.
On je podsetio prisutne da je skupštinskom odlukom iz 2013. organizacija Festivala zimnice poverena Biblioteci “Janko Veselinović” koja formira organizacioni odbor, utvrđuje plan i program a sva sredstva kojima se finansira manifestacija su iz budžeta i predviđena su odlukom o budžetu opštine Koceljeva. Kovačević je dodao da su sprovedene i javne nabavke u cilju da organizovanje ove manifestacije bude što transparentnije te da finansijski izveštaj Festivala nikada nije bio niti će biti tajna.
U diskusiju se uključio i načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe koji je, kao predlagač materijala, članovima veća uputio izvinjenje.
–Nisam bio prisutan u periodu kada su pripremana i usvajana ova dokumenta jer u suprotnom ne bih ni dozvolio da ona budu upućena veću i da se ova sednica održi sa ovakvim materijalom. U pravu su članovi veća koji traže finansijski izveštaj koji bi se dopunio narativnim i finansijskim izveštajem festivala i to nije sporno. To je trebalo uvrstiti jer je to traženo i prošle godine- rekao je Radovan Ranisavljević.
On se osvrnuo i na same dokumente o kojima je trebalo da bude rasprave na prošlonedeljnoj sednici ističući da “ona ovakva ne mogu da se usvoje”.
–Iz Izveštaja o radu se vidi da ovde u okviru jedne postoje dve ustanove. U uvodu stoji da je Biblioteka jedina kulturna ustanova na teritoriji ove opštine a u kulturnoj aktivnosti i delatnosti ove ustanove nema ni reči. Postoji bibliotečka delatnost a onda Izveštaj o radu Zavičajnog muzeja. Iz ovoga se vidi da je Muzej posebna institucija- ocenio je Ranisavljević dodajući da je rad koceljevačke biblioteke takav kakav je i izveštaj.
On je podsetio da je ova godina jubilarna za opštinu Koceljeva koja slavi 180 godina postojanja ali da u programu ove ustanove nema ni reči o tome kako će se obeležiti ovaj jubilej.
Nakon niza primedbi načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe ocenio je da je za ovakvo stanje u ustanovi kriv direktor jer ne rukovodi i ne radi onako kako treba.
Član veća Jovan Dimitrijević smatra da izveštaj ne prikazuje realno stanje godišnjeg rada.
–Ovde se neko optužuje za nešto a ne vidi se ko je i šta je, pa se onda priča da nešto nije ponavljano što je pisano u Izveštaju 2016/2017. Kaže se da neko nije nešto uradio i da će biti prebačeno u 2019-u. Preko toga se prelazi a da se ne navodi koji su uzroci, da li su objektivni...Izveštaj treba da sadrži sve ono što se radilo u toku godine, da pokaže razloge, da ukaže na uzroke, na probleme. Ako nešto nije urađeno treba navesti zbog čega nije urađeno i ko nije uradio - rekao je Dimitrijević.
Odgovarajući na primedbe i kritike Nebojša Ostojić je podsetio da je 15 godina direktor Biblioteke i da je isto toliko radio izveštaje o radu i planove.
–Ja ne mogu da izmišljam u izveštaju nešto što nije rađeno već taksativno nabrajam šta je urađeno a sad, problemi zbog kojih druge stvari nisu urađene, to je zbog nedostatka finansijskih sredstava. Kad uđete u finansijski plan Biblioteke videćete po stavkama da nemam dovoljno sredstava za realizaciju programa. Ja želim dosta toga ali zbog finansijskih sredstava ne može da se uradi. Prinuđeni smo da radimo uz pomoć štapa i kanapa- rekao je Ostojić.
Reagujući na komentar da obeležavanje značajnog jubileja za ovu opštinu nije uvršten u ovogodišnji plan direktor Biblioteke je istakao da se segment programa pod nazivom “Stara Koceljeva” odnosi na proslavu 180. godišnjice postojanja ove opštine.
Ostojić je ocenio kao pozitivno dobijanje budžeta za organizaciju pozorišnih predstava i podsetio da je nakon šest godina u Domu kulture rešen problem grejanja čime je ovaj objekat i tokom zimskih meseci vraćen u funkciju te da se u njemu ponovo organizuju bioskopske projekcije.
Na predlog predsedavajućeg predviđene tačke su skinute sa dnevnog reda a o radu i planovima ove ustanove govoriće se na nekoj od narednih sednica Opštinskog veća.
V. Bošković

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa