DRUGAČIJI POGLED NA NAJAVU IZMENE KRIVIČNOG ZAKONA
Doživotna nije uvek dobro rešenje
-Lišavanje slobode nekoga na duže od 25 godina zadire u osnovna ljudska prava i slobode i mora biti dobro objašnjeno i dobro individualizovano. Ne treba da dođemo u situaciju da prost zbir činjenica dovede do toga da se nekom izrekne doživotni zatvor, navodi naš sagovornik. Praksa drugih zemalja je pokazala da ovako stroga kaznena politika ne odvraća od vršenja najtežih krivičnih dela. Kao primer Terzić navodi SAD koje imaju i smrtnu kaznu, što brojne učinioce nije odvratilo od izvršenja najtežih dela
“Fondacija Tijana Jurić” podnela je Narodnoj skupštini Republike Srbije još u maju 2017. godine Predlog izmene Krivičnog zakona kojim bi se izvršioci najtežih krivičnih dela kažnjavali doživotnim zatvorom. Kako se ništa nije dešavalo prikupljeno je i 160.000 potpisa podrške građana ovoj inicijativi. Tek na samom kraju 2018. godine ministarka pravde Nela Kuburović formirala je Radnu grupu koja će baviti ovim pitanjem. Nešto kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece i višestruke ubice. Potom je i Ministarstvo unutrašnjih poslova Ministarstvu pravde uputilo zvaničan Predlog izmene i dopune Krivičnog zakona.
Najteža kazna trenutno kod nas je 40 godina zatvora. Ne može se izreći mlađim od 21 godine. Na nju je trenutno osuđeno tek nekoliko zatvorenika i to silovatelja i ubica dece.
Podnosioci Predloga za izmenu Zakona smatraju da ovakve ljude nikada ne treba vratiti na ulicu i dati im mogućnost da ponove krivično delo.
Šabački advokat Vladimir Terzić smatra da nije neophodno posezati za uvođenjem novih, težih sankcija, već da bi trebalo bolje primenjivati postojeće. Smatra da kazna od 40 godina zatvora praktično predstavlja doživotnu za najveći broj osuđenika, čak i ako su osuđeni sa 21 godinom, jer tolike godine provedene iza rešetaka potpuno unište čoveka.
-Mislim da Srbiji u 2019. godini nije neophodno uvođenje doživotnog zatvora. Nisu iscrpljeni ni svi kapaciteti postojećeg Krivičnog zakonika. Ni sada se ne izriče zatvorska kazna u toj meri u kojoj bi to bilo zadovoljavajuće od konkretnog do konkretnog slučaja. Nije dovoljno samo uopšteno propisati samo da nekog treba kazniti na 30 ili 40 godina, ili do kraja života. Sud je dužan da kaznu personalizuje i izrekne je prema svim okolnostima kako krivičnog dela tako i učinioca i da izrekne pravu meru za svakog izvršioca krivičnog dela, a ne da kazna bude “zakucana” na doživotni zatvor, navodi Terzić.
Ističe da još uvek nije jasno da li će, u slučaju uvođenja kazne doživotnog zatvora, na nju postojati mogućnost uslovnog otpusta, jer ukoliko ne bude postojala Republika Srbija može imati problem sa Savetom Evrope. Terzić objašnjava da sve zatvorske kazne koje se izreknu na duže od 25 godina moraju da budu “objašnjene”, kako onome kome se izriču tako i javnosti.
-Lišavanje slobode nekoga na duže od 25 godina zadire u osnovna ljudska prava i slobode i mora biti dobro objašnjeno i dobro individualizovano. Ne treba da dođemo u situaciju da prost zbir činjenica dovede do toga da se nekom izrekne doživotni zatvor, navodi naš sagovornik.
Praksa drugih zemalja je pokazala da ovako stroga kaznena politika ne odvraća od vršenja najtežih krivičnih dela. Kao primer Terzić navodi SAD koje imaju i smrtnu kaznu, što brojne učinioce nije odvratilo od izvršenja najtežih dela.
-Verujem da bi bilo bolje usavršiti postojeće pravne norme, odnosno njihovu primenu. Kada bi se svi učesnici u krivičnom postupku obučili da ga iznesu na pravi način ne bi bilo potrebe za multipliciranjem ili čestim izemenama krivičnih propisa, jer to ne doprinosi kvalitetu. Treba raditi na usavršavanju postojećih propisa, da ne ostanu mrtvo slovo na papiru. Registar pedofila postoji, a u njega je za tri godine upisano manje od 100 ljudi, a taj broj je u praksi mnogo veći, kaže Terzić.
Ovo nije jedina promena Krivičnog zakona koja je predviđena. Pored strožih kazni za krivična dela sa elementima nasilja i trgovinu drogom plan je i da se krivični postupci završe u roku od godinu dana.
-To lepo zvuči, ali često neće biti moguće. Ukoliko se sudi pod imperativom donošenja što brže presude može da se izgubi na kvalitetu, što često bude slučaj kada se gleda da se ispuni forma, a zanemari se suština, upozorava Terzić.
Predlog izmena Krivičnog zakona koje je MUP uputio Ministarstvu pravde podrazumeva strože kažnjavanje povratnika u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, trgovine drogom, silovanja. Takođe, sankcionisaće se i ukoliko se dokaže da je neko pripremao ubistvo.
Šta to beše podela vlasti
-Nikada nije dobro kada se inicijativa u bilo kojoj sudskoj oblasti, a posebno u krivičnom pravu, dobije od strane nosilaca izvršne vlasti. Konkretno, u ovom slučaju, inicijativu je pokrenuo predsednik Republike, koji, iako pravnik, nikada nije radio u pravosuđu, smatra Vladimir Terzić.
Kad Srbi uspeju u Evropi
Republika Austrija će rasteretiti svoje zatvore tako što će strane državljane koji tamo izdržavaju kazne poslati u domovinu. Kako prenose austrijski mediji, od 9.361 zatvorenika u Austriji, Austrijanci čine manje od polovine, dok je najviše njih iz Srbije, čak 714.
-Srbija već nema kapacitete za držanje zatvorenika. Pitanje je gde će se svi ti ljudi smestiti. Postoje propisi koliko zatvorenika može da bude u određenom prostoru. Čini se da ćemo imati intenzivnu građevinsku sezonu na izgradnji zatvora, kaže Vladimir Terzić.
Najteža kazna trenutno kod nas je 40 godina zatvora. Ne može se izreći mlađim od 21 godine. Na nju je trenutno osuđeno tek nekoliko zatvorenika i to silovatelja i ubica dece.
Podnosioci Predloga za izmenu Zakona smatraju da ovakve ljude nikada ne treba vratiti na ulicu i dati im mogućnost da ponove krivično delo.
Šabački advokat Vladimir Terzić smatra da nije neophodno posezati za uvođenjem novih, težih sankcija, već da bi trebalo bolje primenjivati postojeće. Smatra da kazna od 40 godina zatvora praktično predstavlja doživotnu za najveći broj osuđenika, čak i ako su osuđeni sa 21 godinom, jer tolike godine provedene iza rešetaka potpuno unište čoveka.
-Mislim da Srbiji u 2019. godini nije neophodno uvođenje doživotnog zatvora. Nisu iscrpljeni ni svi kapaciteti postojećeg Krivičnog zakonika. Ni sada se ne izriče zatvorska kazna u toj meri u kojoj bi to bilo zadovoljavajuće od konkretnog do konkretnog slučaja. Nije dovoljno samo uopšteno propisati samo da nekog treba kazniti na 30 ili 40 godina, ili do kraja života. Sud je dužan da kaznu personalizuje i izrekne je prema svim okolnostima kako krivičnog dela tako i učinioca i da izrekne pravu meru za svakog izvršioca krivičnog dela, a ne da kazna bude “zakucana” na doživotni zatvor, navodi Terzić.
Ističe da još uvek nije jasno da li će, u slučaju uvođenja kazne doživotnog zatvora, na nju postojati mogućnost uslovnog otpusta, jer ukoliko ne bude postojala Republika Srbija može imati problem sa Savetom Evrope. Terzić objašnjava da sve zatvorske kazne koje se izreknu na duže od 25 godina moraju da budu “objašnjene”, kako onome kome se izriču tako i javnosti.
-Lišavanje slobode nekoga na duže od 25 godina zadire u osnovna ljudska prava i slobode i mora biti dobro objašnjeno i dobro individualizovano. Ne treba da dođemo u situaciju da prost zbir činjenica dovede do toga da se nekom izrekne doživotni zatvor, navodi naš sagovornik.
Praksa drugih zemalja je pokazala da ovako stroga kaznena politika ne odvraća od vršenja najtežih krivičnih dela. Kao primer Terzić navodi SAD koje imaju i smrtnu kaznu, što brojne učinioce nije odvratilo od izvršenja najtežih dela.
-Verujem da bi bilo bolje usavršiti postojeće pravne norme, odnosno njihovu primenu. Kada bi se svi učesnici u krivičnom postupku obučili da ga iznesu na pravi način ne bi bilo potrebe za multipliciranjem ili čestim izemenama krivičnih propisa, jer to ne doprinosi kvalitetu. Treba raditi na usavršavanju postojećih propisa, da ne ostanu mrtvo slovo na papiru. Registar pedofila postoji, a u njega je za tri godine upisano manje od 100 ljudi, a taj broj je u praksi mnogo veći, kaže Terzić.
Ovo nije jedina promena Krivičnog zakona koja je predviđena. Pored strožih kazni za krivična dela sa elementima nasilja i trgovinu drogom plan je i da se krivični postupci završe u roku od godinu dana.
-To lepo zvuči, ali često neće biti moguće. Ukoliko se sudi pod imperativom donošenja što brže presude može da se izgubi na kvalitetu, što često bude slučaj kada se gleda da se ispuni forma, a zanemari se suština, upozorava Terzić.
Predlog izmena Krivičnog zakona koje je MUP uputio Ministarstvu pravde podrazumeva strože kažnjavanje povratnika u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, trgovine drogom, silovanja. Takođe, sankcionisaće se i ukoliko se dokaže da je neko pripremao ubistvo.
-Nikada nije dobro kada se inicijativa u bilo kojoj sudskoj oblasti, a posebno u krivičnom pravu, dobije od strane nosilaca izvršne vlasti. Konkretno, u ovom slučaju, inicijativu je pokrenuo predsednik Republike, koji, iako pravnik, nikada nije radio u pravosuđu, smatra Vladimir Terzić.
Republika Austrija će rasteretiti svoje zatvore tako što će strane državljane koji tamo izdržavaju kazne poslati u domovinu. Kako prenose austrijski mediji, od 9.361 zatvorenika u Austriji, Austrijanci čine manje od polovine, dok je najviše njih iz Srbije, čak 714.
-Srbija već nema kapacitete za držanje zatvorenika. Pitanje je gde će se svi ti ljudi smestiti. Postoje propisi koliko zatvorenika može da bude u određenom prostoru. Čini se da ćemo imati intenzivnu građevinsku sezonu na izgradnji zatvora, kaže Vladimir Terzić.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
