Инфо

Берза

  • aero 800 ▲ 0,13%
  • alfa 32.000 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.700 ⚫ 0,00%
  • enhl 710 ▼ -1,39%
  • fito 2.948 ▼ -0,07%
  • irtl 630 ▲ 2,77%
  • kmbn 2.752 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 725 ⚫ 0,00%
  • pltk 13 ⚫ 0,00%
  • prgs 61 ▲ 1,67%
  • slpp 500 ⚫ 0,00%
  • tigr 47 ▲ 2,17%
  • tlkb 7.000 ⚫ 0,00%
  • vdav 4.150 ▲ 1,22%
  • ztpk 500 ⚫ 0,00%
(9. мај 2019.)
СРПСКА СТАТИСТИКА: ОСАМОСТАЉИВАЊЕ ТЕК У ЧЕТВРТОЈ ДЕЦЕНИЈИ

ШТА ЈЕ НОРМАЛАН ЖИВОТ

Према истраживању Еуростата, млади у Европској унији у просеку напуштају родитељски дом у 26. години, а Македонци, Срби, Хрвати, Италијани и Словаци, одвајају се од родитеља тек када закораче у четврту деценију. О каснијем осамостаљивању младих недавно је писао и британски Гардијан, који је констатовао да данас са родитељима живи милион младих особа више него пре две деценије. Бројке су поражавајуће, а о животу сведоче наше саговорнице
Млади у Европској унији у просеку напуштају родитељски дом у 26. години, а Македонци, Срби, Хрвати, Италијани и Словаци, одвајају се од родитеља тек када закораче у четврту деценију, показује истраживање Еуростата. О каснијем осамостаљивању младих недавно је писао и британски Гардијан - данас са родитељима живи милион младих особа више него пре две деценије. Бројке сведоче да је 1997. године у родитељском дому живела свака пета млада особа између 20. и 34. године, а данас свака четврта. И студија истраживачког центра „Пју” показује да скоро четвртина Американаца између 25. и 34. године живи у родитељском дому, што је двоструко више него 1980. године, а чак 60 одсто њих прима финансијску помоћ од родитеља.
Код нас је више него јасно да стање на тржишту рада отежава еманципацију младих. Прошлогодишњи „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији” показао је да шест од десет младих особа нема никаква примања, а свака седма особа ради за минималац.
- Мајка и ја живимо од плате и пензије. Пошто она има дозвољени минус на пензију, некако се „прекрпимо“ до краја месеца. Није баш да живим као социјални случај, али сав новац оде на рачуне и храну. Понекад успем да купим нешто од козметике и гардеробе, наравно, јефтино, каже Милица Павловић, правница (34).
Да је финансијски моменат пресудан за останак у родитељком „гнезду“, сведочи и Катарина Станић, историчарка (32).
- Живим са родитељима и сестром (26). Тешко је, иако сви радимо, зато што имамо кредит за стан који износи око 200 евра месечно. Када се све сабере и плате трошкови, не остаје нам много за нормалан живот. Е сад, шта је нормалан живот, то је већ питање.
То јесте добро питање. Шта је нормалан живот у Србији и нормалан живот уопште.
Подаци о породичном и брачном статусу младих сведоче да највећи број њих живи са родитељима, а тек свака десета млада особа живи у свом стану.
Млада мајка, Ирина Максимовић (26) живи у заједници са мајком, бабом и малим сином. Четири генерације у кући није атипична српска прича.
- У данашње време, млади који су разведени, морају да се врате код родитеља. Не постоје услови за самосталан живот од једне плате, посебно са малим дететом. Немогуће је плаћати кирију, рачуне, обавезе око детета, вртић и све остало.
У већини случајева, млади који су у браку, у ситуацији су да бирају да ли да живе код њених, или његових родитеља. Многи трпе и остају у брачној заједници зато што немају где да се врате.
Виолета Јукић (30), студенткиња психологије, запослена, живи са супругом, мајком, братом и његовом породицом.
- Када бих испунила све параметре који су потребни за такозвани нормалан живот, то не би било довољно у овој држави. Због тога сам одлучила да се удам и ослоним на супруга, јер ми је лакше да трпим неке ствари у браку због егзистенције, него да се потрудим да завршим факултет који ми неће омогућити егзистеницју, а при том, нимало није јефтин. Било ми је лакше да се удам, пређем преко својих принципа и подлегнем чињеници да ме неко издржава. То није била моја намера, али је, у овом тренутку, за мене једино решење.
У нашем друштву постоји снажан култ породице, а одраслост је синоним за брак и подизање деце. Млади у Европи одрастање схватају другачије, као завршавање образовања, стицање финансијске независности и осамостаљење. Код нас се из примарне прелази у секундарну породицу. Мали је број младих који живи самостално. Изузетак су студенти који одлазе из свог града у велике универзитетске центре. Али, шта после?
Званична статистика Европског статистичког института сведочи да су разлике од земље до земље велике: из „гнезда” најпре „излете” млади Швеђани – са непуних двадесет година, Данци остају са родитељима годину дана дуже, а Финци напуштају породични дом са непуне 22 године. Млади у Луксембургу, Естонији, Холандији, Немачкој и Француској у самосталан живот крећу између 23. и 24. године, Грци, Шпанци, Португалци и Бугари око 29. године живота, а Срби са пуних 30 година.

Резултати студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду говоре да чак две трећине популације која има између 19 и 35 година спада у категорију издржаваних особа, које финансијски помажу родитељи. Ово истраживање показало је да тек свака седма млада особа живи самостално, односно са пријатељима или рођацима, док студира у другом граду. Са родитељима живе две трећине младих између 24 и 25 година, половина младих од 29 и 30 година и трећина оних између 34 и 35 година. Према социјалним маркерима одраслости – завршено образовање, напуштање родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијска независност – чак 46 одсто младих старости од 19 до 25 година нема ниједан атрибут одраслости, а скоро свака десета млада особа од 26 до 35 година нема ниједну карактеристику одраслости.
М.Филиповић

Најновији број

16. мај 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa