Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(9. maj 2019.)
SRPSKA STATISTIKA: OSAMOSTALjIVANjE TEK U ČETVRTOJ DECENIJI

ŠTA JE NORMALAN ŽIVOT

Prema istraživanju Eurostata, mladi u Evropskoj uniji u proseku napuštaju roditeljski dom u 26. godini, a Makedonci, Srbi, Hrvati, Italijani i Slovaci, odvajaju se od roditelja tek kada zakorače u četvrtu deceniju. O kasnijem osamostaljivanju mladih nedavno je pisao i britanski Gardijan, koji je konstatovao da danas sa roditeljima živi milion mladih osoba više nego pre dve decenije. Brojke su poražavajuće, a o životu svedoče naše sagovornice
Mladi u Evropskoj uniji u proseku napuštaju roditeljski dom u 26. godini, a Makedonci, Srbi, Hrvati, Italijani i Slovaci, odvajaju se od roditelja tek kada zakorače u četvrtu deceniju, pokazuje istraživanje Eurostata. O kasnijem osamostaljivanju mladih nedavno je pisao i britanski Gardijan - danas sa roditeljima živi milion mladih osoba više nego pre dve decenije. Brojke svedoče da je 1997. godine u roditeljskom domu živela svaka peta mlada osoba između 20. i 34. godine, a danas svaka četvrta. I studija istraživačkog centra „Pju” pokazuje da skoro četvrtina Amerikanaca između 25. i 34. godine živi u roditeljskom domu, što je dvostruko više nego 1980. godine, a čak 60 odsto njih prima finansijsku pomoć od roditelja.
Kod nas je više nego jasno da stanje na tržištu rada otežava emancipaciju mladih. Prošlogodišnji „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji” pokazao je da šest od deset mladih osoba nema nikakva primanja, a svaka sedma osoba radi za minimalac.
- Majka i ja živimo od plate i penzije. Pošto ona ima dozvoljeni minus na penziju, nekako se „prekrpimo“ do kraja meseca. Nije baš da živim kao socijalni slučaj, ali sav novac ode na račune i hranu. Ponekad uspem da kupim nešto od kozmetike i garderobe, naravno, jeftino, kaže Milica Pavlović, pravnica (34).
Da je finansijski momenat presudan za ostanak u roditeljkom „gnezdu“, svedoči i Katarina Stanić, istoričarka (32).
- Živim sa roditeljima i sestrom (26). Teško je, iako svi radimo, zato što imamo kredit za stan koji iznosi oko 200 evra mesečno. Kada se sve sabere i plate troškovi, ne ostaje nam mnogo za normalan život. E sad, šta je normalan život, to je već pitanje.
To jeste dobro pitanje. Šta je normalan život u Srbiji i normalan život uopšte.
Podaci o porodičnom i bračnom statusu mladih svedoče da najveći broj njih živi sa roditeljima, a tek svaka deseta mlada osoba živi u svom stanu.
Mlada majka, Irina Maksimović (26) živi u zajednici sa majkom, babom i malim sinom. Četiri generacije u kući nije atipična srpska priča.
- U današnje vreme, mladi koji su razvedeni, moraju da se vrate kod roditelja. Ne postoje uslovi za samostalan život od jedne plate, posebno sa malim detetom. Nemoguće je plaćati kiriju, račune, obaveze oko deteta, vrtić i sve ostalo.
U većini slučajeva, mladi koji su u braku, u situaciji su da biraju da li da žive kod njenih, ili njegovih roditelja. Mnogi trpe i ostaju u bračnoj zajednici zato što nemaju gde da se vrate.
Violeta Jukić (30), studentkinja psihologije, zaposlena, živi sa suprugom, majkom, bratom i njegovom porodicom.
- Kada bih ispunila sve parametre koji su potrebni za takozvani normalan život, to ne bi bilo dovoljno u ovoj državi. Zbog toga sam odlučila da se udam i oslonim na supruga, jer mi je lakše da trpim neke stvari u braku zbog egzistencije, nego da se potrudim da završim fakultet koji mi neće omogućiti egzistenicju, a pri tom, nimalo nije jeftin. Bilo mi je lakše da se udam, pređem preko svojih principa i podlegnem činjenici da me neko izdržava. To nije bila moja namera, ali je, u ovom trenutku, za mene jedino rešenje.
U našem društvu postoji snažan kult porodice, a odraslost je sinonim za brak i podizanje dece. Mladi u Evropi odrastanje shvataju drugačije, kao završavanje obrazovanja, sticanje finansijske nezavisnosti i osamostaljenje. Kod nas se iz primarne prelazi u sekundarnu porodicu. Mali je broj mladih koji živi samostalno. Izuzetak su studenti koji odlaze iz svog grada u velike univerzitetske centre. Ali, šta posle?
Zvanična statistika Evropskog statističkog instituta svedoči da su razlike od zemlje do zemlje velike: iz „gnezda” najpre „izlete” mladi Šveđani – sa nepunih dvadeset godina, Danci ostaju sa roditeljima godinu dana duže, a Finci napuštaju porodični dom sa nepune 22 godine. Mladi u Luksemburgu, Estoniji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj u samostalan život kreću između 23. i 24. godine, Grci, Španci, Portugalci i Bugari oko 29. godine života, a Srbi sa punih 30 godina.

Rezultati studije „Mladi – naša sadašnjost” Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu govore da čak dve trećine populacije koja ima između 19 i 35 godina spada u kategoriju izdržavanih osoba, koje finansijski pomažu roditelji. Ovo istraživanje pokazalo je da tek svaka sedma mlada osoba živi samostalno, odnosno sa prijateljima ili rođacima, dok studira u drugom gradu. Sa roditeljima žive dve trećine mladih između 24 i 25 godina, polovina mladih od 29 i 30 godina i trećina onih između 34 i 35 godina. Prema socijalnim markerima odraslosti – završeno obrazovanje, napuštanje roditeljskog doma, zaposlenje, stupanje u brak i finansijska nezavisnost – čak 46 odsto mladih starosti od 19 do 25 godina nema nijedan atribut odraslosti, a skoro svaka deseta mlada osoba od 26 do 35 godina nema nijednu karakteristiku odraslosti.
M.Filipović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa