Berza

  • aero 829 ▲ 0,12%
  • dinnpb 4.168 ▼ -0,76%
  • dnos 2.800 ⚫ 0,00%
  • enhl 692 ▼ -1,14%
  • fint 560 ▲ 1,08%
  • gmon 2.150 ▲ 7,23%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.213 ▲ 0,41%
  • kmbnpb 1.340 ▼ -0,74%
  • lsta 543 ▼ -1,27%
  • niis 680 ▲ 1,34%
  • puue 130 ▲ 6,56%
  • rso19182 105,99 ▲ 1,25%
  • stup 5.908 ▼ -0,03%
  • tgas 12.302 ⚫ 0,00%
  • thhm 185 ▼ -13,55%
  • tlkb 11.000 ▲ 10,00%
  • vbse 1.862 ▼ -0,05%
  • ztpk 515 ▲ 8,42%
(22. avgust 2019.)
PRIČA O MR BRANISLAVU NIKOLIĆU

VOLIM IGRU IZMEĐU ŽIVOTA I UMETNOSTI

Branislav Nikolić diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstva, 1996. godine. Magistrirao je na akademiji Dutch Art Institute, Enšede, Holandija, 2001. Magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 2002. Član je ULUS-a od 1995. godine. Selektor je Jalovičke likovne kolonije od 2002. godine. Bavi se skulpturom, slikarstvom, dizajnom i kustoskim radom. Živi u Beogradu.
VOLIM IGRU IZMEĐU ŽIVOTA I UMETNOSTI
Magistar slikarstva Branislav Nikolić rođen je u Šapcu, 11. juna 1970. godine. Iako na pragu pedesete, „večiti dečak“ i dalje je mladolik. Reč je o ozbiljnom i svetski priznatom umetniku.
Priča o Brani ima dva početka. Prvi je kada je, sledeći očev primer (Dušan Nikolić Sima), odlučio da postane slikar. Odrastao je u ateljeu, a slikarstvo je bilo „srednji put između srpskog i matematike“. Na opredeljenje prvog početka umnogome je doprinela Jalovička likovna kolonija, gde je, sa ocem, počeo da dolazi kao dečak od desetak godina. Logičan sled bile su studije slikarstva u Novom Sadu, posle kojih je upisao postdilomske u Holandiji, „zemlji slobode“, kako je zove. Tamo se dogodio drugi početak.
- U Holandiji sam se potpuno oslobodio. Nije da me je neko ovde prisiljavao da slikam, ali je skulptura bila moja tajna ljubav. U Holandiji nisam želeo da provodim vreme u atelju, dok se život događao napolju, u drugoj zemlji i drugoj kulturi koju sam hteo da upoznam. Kupio sam bicikl i, vozajući ga, pronalazio razne zanimljive stvari, koje ljudi ostavljaju na ulicama. Počeo sam, uz podršku profesora, da radim skulpture od drveta. U te dve godine, koliko sam ostao, pronašao sam sebe i svoj put.
U „zemlji vetrenjača“ mnogo je toga naučio, a hteo je sve da proba. Prvi put se, krajem devedesetih, susreo sa kompjuterom, savladao fotografiju, naučio kako se štampaju printovi, montira video, pohađao radionice za drvo, metal, keramiku... „Zakačio se“ za skulpturu, ali nije zaboravio svoju prvu ljubav.
- I dalje slikam kroz skulpturu. Pravim kolaže od materijala koji pronađem, kompozicije u tri dimenzije. Za mene je to 3D slika. Dvodimenzionalna slika mi je previše apstraktna, a trodimenzionalna zauzima prostor u kome se nalazimo, stvarnija mi je, nekako „telesnija“. Nastojim da skulptura ne bude samo lepa, nego da ima i neko drugo značenje i svrhu.
Prva „namenska“ skulptura bila je bina koju je radio u Finskoj, minimalistička, kubus 3 sa 3 metra, visine 90 centimetara, kocka od raznobojnog pronađenog materijala. Zamišljena kao bina na kojoj umetnici mogu da nastupaju, bila je to prva skulptura koja je trebalo da ima upotrebnu namenu. Tamo se, u Finskoj, rodila ideja za kiosk.
- Uradio sam jedan kiosk od drveta u centru Beograda, u Knez Mihajlovoj, koji nije imao ni prozore ni vrata. Bila je to moja reakcija na kioske koji su nicali kao pečurke krajem devedesetih u celoj zemlji. Zanimljivo je bilo kako su ljudi reagovali, neki su se bunili, ne shvatajući da to nije običan kiosk. Upravo je to ono što me zanima – percepcija da li je to stvarni život, ili skulptura, jer volim igru između stvarnog života i umetnosti i nastojim da razbijem tu granicu. U nekim radovima sam uspeo u tome.
Njegov najznačajniji rad je „Sekundarna arhitektura“, u saradnji sa Romom, Bobanom Mladenovićem, u okviru velikog projekta Urban inkubator, Gete instituta. Autentična romska kuća iz „Karton-naselja“ reprezentativni je primer socijalne skulpture.
- Taj proces je bio neverovatno iskustvo. Sve vreme sam se bavio arhitekturom u skulpturi, arhitektonskim oblicima koji nemaju funkciju i pitao se kako da napravim kuću kao arhetip arhitekture, a da to ne bude banalno. Posle desetogodišnjeg razmišljanja, shvatio sam da ne moram ništa da izmišljam, da postoje ljudi koji već žive u takvim kućama. Našao sam Bobana koji svima gradi kuće u naselju izvan Beograda i angažovao ga. Kuću smo, sa sve traženjem materijala, napravili za tri dana.
To je bio veliki bum. Dobio je Nagradu Salona arhitekture za eksperiment i Nagradu publike na Memorijalu Nadežda Petrović u Čačku. Imao je i izložbu u Salonu muzeja savremene umetnosti.
Značajno je pomenuti Landscape Revisited projekat u Slovačkoj. Uveličan crtež vatre, Brana je postavio na polje dugo 220 metara, a 80 široko. Sa susednog brda izledao je kao „ogromna vatra iznad sela“. Taj projekat otvorio mu je vrata za „Munk-150“, koji je rađen u Norveškoj, povodom 150 godina od rođenja Edvarda Munka.
- Napravili smo sliku koja je bila 70 metara dugačka i 50 široka. Ljudi su ušli u crtež i napravili vrisak za prirodu, pošto je Munk čuo taj vrisak uvek kada je bio u prirodi, kao neko ko je bio ekološki osvešćen. To je bilo fantastično iskustvo. Radili smo sa 50 volontera, helikopterom, tv ekipom... Bilo je 4.000 ljudi. Nezaboravno.
Brana radi u Zavodu za udžbenike kao likovni urednik. Iako je na doktorskim studijama i logično bi bilo da se nađe za katedrom fakulteta, ne vidi sebe u pedagoškom radu. On je, pre svega, umetnik.
- Mene pedagoški rad iscrpljuje, posebno u srednjoj školi, gde najviše energije ode na to da smiriš učenike. Nisam taj pandurski tip. Možda bi na Akademiji bilo drugačije, ali nisam siguran. Ne volim institucije koje imaju veze sa umetnošću. Volim svoj posao, radim sa ljudima, angažujem ilustratore, dizajnere, fotografe i usmeravam ih.
Danas je prava retkost biti ostvaren i na poslovnom, i emotivnom polju. Brani to uspeva. U braku sa suprugom Jasminom dobio je troje dece, Savu, Srnu i Sokola. Jasmina je takođe Šapčanka, po struci arhitekta, što je srodno i dopunjujuće.
- Pomažemo jedno drugom. Kad meni treba tehnički crtež, ona ga nacrta, a ja nešto tehnički odradim za nju, ili se prosto konsultujemo. Osamnaest godina smo u braku. Najstariji sin Sava, rođen je istog dana kad i ja. Ovog leta je kod tetke u Nemačkoj, inače ne bi propustio Jalovičku likovnu koloniju. Neće da bude umetnik, srećom, zanima ga sociologija, politika, nauka, etnologija... Srna ima devet i po, a Soko šest i po godina.
Kada bi ponovo birao, izabrao bi isto. Ne zna ništa bolje da radi. To je on.
Iako je među malobrojnima iz klase koji se bave savremenom umetnošću, kaže da bi čovek trebalo da radi ono što želi. Ljubav i istinska težnja nepogrešivo vode čoveka na njegovo mesto.
- Što želiš to i radi, jer najbolje radiš ono što želiš.
SAMOSTALNE IZLOŽBE I PROJEKTI
2018. Te Huur (sa Jesse Siegel-om), Edition Populaire, Antverpen, Belgija; 2017. Običan dan, galerija Kulturnog centra, Šabac; 2016 Superstructure, salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd; Airlab Spring Exhibition, (sa Su Tomesen), galerija Zeta, Tirana, Albanija; 2015. Gradska ogledala, galerija Stepenište, Šumatovačka, Beograd; Džungla, sladoled i tačke, galerija Prototip, Beograd; 2013. Sekundarna arhitektura, Urban inkubator, galerija Magacin, Beograd; 2012. Uvek može bolje, Galerija 73, Beograd; 2011. Beogradski stubovi, galerija Doma omladine, Beograd; … tvoji crteži su kao one Tesline linije pored mog pejzaža! (sa Selmanom Trtovcem), KC Grad, Beogra; 2010. Visa to Transit (sa Ivanom Grubanovom i Nikolom Markovićem), galerija Kulter, Amsterdam, Holandija; Slike crteži i kolači, galerija Sopot Slike, crteži i kolaži (sa Aleksandrom Dimitrijevićem), Nova galerija, Beograd; 2008. Slike, crteži i kolaži, galerija Kulturnog centra, Gornji Milanovac; 2007. Objekti, slike, AC Brajić, Šabac; 2002. Dnevnici 98–02, galerija Zlatno oko, Novi Sad; 2001. Collection/Asia, galerija Fastarts, Turku, Finska; 1999. INVISIBLE, galerija SKC-a, Beograd; Collection 98–99, AKI2, Enšede, Holandija; 1998. Deset velikih slika, zgrada stare Obnove, Šabac; Deset velikih slika, galerija SKC-a, Beograd, Srbija; 1996. Radovi na papiru (sa Slobodanom Peladićem), Nova galerija, Šabac; Flaša, galerija Tribine mladih, Novi Sad; 1995. Slike, galerija Pinki, Zemun 1994. Mala prolećna izložba, galerija Hol, Novi Sad; 1993. Kolaži na zidu, Kamičak, Šabac.

SEKUNDARNA
ARHITEKTURA
„Kuća u galeriji predstavlja estetski objekat, ali ljudi su šokirani kad vide kako to izgleda kada prvi put uđu unutra. Romi žive od danas do sutra. To je potpuno drugačija kultura od naše. Njih materijalne stvari ne interesuju, samo sloboda. Način na koji oni žive nama je neshvatljiv, ali, kada bi bila nekakva kataklizma velikih razmera, ja bih sa porodicom pobegao kod Bobana. Oni znaju kako da prežive. Uvek se snađu. Kad treba da se presele, jednostavno izađu iz kuće i odu. Ništa ne ponesu. Naprave je na drugom mestu. Naravno, ima to i drugu stranu. Sloboda ima svoju cenu“.

GRUPNE IZLOŽBE
2019. Srpske lepe umetnosti 2, Ostavinska galerija, Beograd Moja umjetnost je moja stvarnost, MSUV, Novi Sad Hellfire, galerija Drina, Beograd; 2018. Moja umjetnost je moja stvarnost, Mali salon MMSU, Rijeka, Hrvatska Color Lucida, galerija Srpskog kulturnog centra, Pariz, Francuska; Black and White, and Re(a)d All Over, Galleria Huuto Jätkäsaari, Helsinki, Finska; In Another Place, Terminal umetnički i muzički festival, galerija KC Laza Kostić, Sombor; Voyage: Putovanje kroz savremenu srpsku umetnost, China Art Museum, Šangaj, Kina; 2017. Art Encounters, Temišvar, Rumunija; Universallowed, Turnul Fabricii de Baterii, Temišvar, Rumunija; Unutarnje migracije, galerija Poola, Pula, Hrvatska; OMI Art Residency, Gent, Njujork, SAD Plat-Forms, Planeta, Njujork, SAD; Unutarnje migracije, nacionalni muzej Crne Gore, galerija Atelje Dado, Cetinje, Crna Gora; Ekvilibrijum, Luka Beograd, Beograd, Srbija; 2016. TICA Airlab 2016 Exhibition, galerija Miza, Tirana, Albanija; Bratstvo i jedinstvo, U znak deregulacije, galerija Das Haus der Architektur, Grac, Austrija; Teatri i Gjelbërimit, galerija FAB, Tirana, Albanija; Unutarnje migracije, galerija Dupleks, Sarajevo, BiH; 2015. Konstelacija, Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska; Local Municipalitie, galerija Visual kontakt, Oradea, Rumunija; Pop Up 19, Osijek, Hrvatska; Afirmacija, 37. Salon arhitekture, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd; 2014. Ko to tamo peva, 27.Memorijal Nadežde Petrović, Čačak; Ping Pong, nova umetnost u ambasadama, Američka rezidencija, Beograd; 2013. Od-do, galerija Magacin, Beograd Scream from Nature (sa Lise Wulff), hepening, Much 150 Celebration, Oslo, Norveška; 34. i 35. saziv JLK, galerija Treći Beograd, Beograd; 34. saziv umetničke kolonije Ečka, Savremena galerija Zrenjanin; Haleb Yugo, galerija 16B, Cirih, Švajcarska; 2012 Skup 3, Nova galerija, Beograd; 2011. Landscape Revisited, Dubravica, Slovačka; Spring Serbian Salad, galerija Lukas Feichtner, Beč, Austrija; Nature and Art, Kuća legata, Beograd; Mikser, silosi Žitomlina, Beograd; 2010. Nature and Art, Narodni muzej, Valjevo; Mikser, silosi Žitomlina, Beograd; Arte Moderno Europeo, Kuća legata, Beograd; 2009. Bank on Art, Toronto, Kanada; Fascinirajuća geometrija, Magacin, Beograd; Torte, slike, Noć muzeja 05, izlog Robne kuće Beograd; 2008. Politike drugog, Kolektiv, Narodni muzej, Šabac; 2007. Art for Aid, Zuider Kerk, Amsterdam, Holandija; AK 47 ulična akcija, New Remote/Kolektiv, Noć muzeja 04, Šabac, Beograd; Velada de Santa Lucia, New Remote, Marciabo, Venecuela Songs of the Apocalypse, New Remote, galerija Art Mur, Montreal, Kanada; 2006 Postcards, salon MSU, Beograd; 50 godina Oktobarskog salona u Šapcu, Narodni muzej, Šabac; Dobitnici nagrade Igor Belohlavek, Galerija Kulturnog centra, Šabac; 2005 Noć muzeja 01, paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd; 2004. Izmeštanje, Muzej na otvorenom, Kalenić i galerija Zvono, Beograd; 2003. BELEF 03, Beograd; 2002. Time Codes, 5. bijenale mladih, Vršac; Ukrštanja, 10. bijenale vizuelnih umetnosti, Pančevo; 2001 Label Flashing Event, New Remote, SKC, Beograd; 42. oktobarski salon, Beograd; 2000. Paradoksi vremena, 4. bijenale mladih, Vršac; hah!, izložba skulpture u slobodnom prostoru, Lahti, Finska; Kunstdocument 2000, Enšede, Holandija; 1999. Interakcija, galerija SKC-a, Beograd; You are here, vila Weiner, Ohtrup, Nemačka.

NAGRADE
2015. Priznanje Salona arhitekture u kategoriji Eksperiment, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd; 2015. Nagrada Mara Lukić Jelesić Udruženja likovnih stvaralaca Šapca za doprinos umetnosti; 2014. Nagrada publike na Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku; 2013. Prva nagrada Oktobarskog salona u Šapcu; 2008. Nagrada Mara Lukić Jelesić Udruženja likovnih stvaralaca Šapca; 1995. Prva nagrada Oktobarskog salona u Šapcu; 1994. Nagrada iz fonda Igor Belohlavek za najboljeg mladog umetnika, Šabac; 1992. Prva nagrada Oktobarskog salona u Šapcu
M.F.

Najnoviji broj

12. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa