ĐOKA ĐUTA- LEGENDARNI KOCELjEVAČKI UGOSTITELj
Fudbaler među kafanskim stolovima
U pitomoj tamnavskoj varoši odvajkada kafane su “živele svoj život”. U njima se sastajalo, trgovalo, poslovalo, svađalo i mirilo, lumpovalo, slavilo i tugovalo. I koliko god da ih je bilo, uvek je, čini se, falila bar još jedna!
Na spisku čuvenih koceljevačkih kafedžija, koji su obeležili nekoliko decenija ugostiteljstva u ovoj varoši, nalazi se osamdesetšestogodišnji Đorđe Branković, poznatiji kao Đoka Đuta. Zanat je, kaže, naučio od oca, a vlasnik legendarne kafane “Central” u centru Koceljeve postao je pre skoro 55 godina.
Đoka je rođen u Ljuticama 1933-e godine a u osnovnu školu u Koceljevu krenuo je sedam godina kasnije.
–Škola je bila u zgradi današnje biblioteke. Prvi učitelj bio mi je Dimitrije Diša Atić. Prema učenicima nije bio strog. Pričalo se da je komunista i da se sa ostalima sastaje kod zukvarske škole- seća se ovaj vremešni ugostitelj.
Školovanje je, nakon završetka četvrtog razreda i rata, nastavio u Valjevu. Dane je provodio radeći kao kovač-potkivač u “Stevanu Filipoviću” i pohađajući nastavu u ŠUP školi koja se tada nalazila na Gradcu. Društvo mu je u tim danima pravio Milorad Tadić sa kojim je kasnije igrao fudbal u “Radničkom”.
Stasao je i za vojsku pa je vojni rok u trajanju od tri godine odslužio u Strumici, u Makedoniji. Bio je u pešadiji i imao zaduženje da sa veterinarima potkiva konje.
–Po dolasku iz vojske počeo sam da radim u kafani koju je otvorio FK “Radnički” kod Žike Žokeja. Radio sam sa Dačom Paunovićem, a kad smo išli na utakmicu u kafani su ostalaje žene, Joka i Radmila. U to vreme pila se šljivovica iz balona, kokta, pivo, vino, kafa...- priča Đoka i priseća se zgode kada kod njegove Joke nije bilo špricera jer su se u cenovniku posebno nalazili vino i soda.
KAFANA STARIJA
OD POLA VEKA
Kada je fudbalski klub zatvorio kafanu odlučio je da preuzme posao i počeo da radi samostalno. Tu je, kaže, dosta zaradio pa je 9.avgusta 1965-e godine kupio današnji “Central” koji je pripadao braći od strica, Slobodanu i Sretenu. To je bio početak rada jedne od najpoznatiijih koceljevačkih kafana.
–Radilo se dobro. Bila mi je preko puta pijaca na mestu današnjeg marketa “Podunavlje”, a stočna je bila na mestu današnjih zgrada prema bazenu. Sredom od deset sati pa do ujutru, dokle ima gostiju, radila je muzika. Nastupali su Giga Koceljevac, Nolići iz Svileuve, Milan Ribarac, Riki... Ostalim danima muzika je radila svako veče od osam sati, sem ponedeljkom, kada je bio slobodan dan. Najbolje sam prolazio kada su Miličanci i Kameničani dovozili malinu i jagodu na “Voćaru”- priča Đoka o srećnim vremenima, o zlatnom dobu kafana.
Osim njega u Koceljevi su tada kafane imali Ljuba Dojić (“Tamnavske noći”), Jova Jović (“Mali metropol”) sa roštiljem i pečenjem, kao i Jova Alimpić.
–Muziku su, pored mene i Ljube, imali i Ratko Bosanac i Đoka Šljiva, kao i jedno vreme Verka Dojić na Lovcu. Kod mene su dolazili Milena i Mlađa Kosmajac, Ljuba Lukić, Ljuba Aličić...Imao sam kuvana jela, pečenje, faširane šnicle, krmenadle, gulaš, palačinke...Cela opština se, posle sastanaka, hranila kod mene. A i banketi “Strele”, “Voćara” i drugih su ovde priređivani. O visini godišnjeg poreza sam se dogovarao sa opštinskim funkcionerima i to sam izmirivao na vreme. Nikad mi nije došao izvršilac ili opomena za plaćanje poreza- napominje Đoka Đuta koji je za svakog gosta, i u krcatoj kafani, za tili čas napravio mesta. Sa vrata njegovog “Centrala” niko nije vraćen a generacije ga pamte po metlici kojom je vešto, čini se dok trepneš, čistio stolove i pripremao ih za nove goste. Kaže da bi, kada bi se ponovo rodio, opet bio ugostitelj. Ističe da je zanat naučio od oca Marka, poznatog ugostitelja, radeći sa njim jedno vreme po povratku iz vojske.
LOPTA JE BILA VELIKA LjUBAV
Đokina velika ljubav bio je fudbal. Sa setom govori o vremenu “igranja lopte” u crkvenoj porti gde su na improvizovanom terenu stative činile lipe.
Dugo je igrao fudbal u FK “Radnički”, kao i u Koceljevcima malo poznatom “Interu”.
–Bilo je mnogo dece na fudbalu i ko god nije imao mesta u Radničkom igrao je za “Inter”. Bilo je to zlatno doba koceljevačkog fudbala. Vreme kada je “Radnički” pobeđivao i Loznicu a “Inter” ubsko “Jedinstvo”- podseća legendarni koceljevački kafedžija.
Na spisku čuvenih koceljevačkih kafedžija, koji su obeležili nekoliko decenija ugostiteljstva u ovoj varoši, nalazi se osamdesetšestogodišnji Đorđe Branković, poznatiji kao Đoka Đuta. Zanat je, kaže, naučio od oca, a vlasnik legendarne kafane “Central” u centru Koceljeve postao je pre skoro 55 godina.
Đoka je rođen u Ljuticama 1933-e godine a u osnovnu školu u Koceljevu krenuo je sedam godina kasnije.
–Škola je bila u zgradi današnje biblioteke. Prvi učitelj bio mi je Dimitrije Diša Atić. Prema učenicima nije bio strog. Pričalo se da je komunista i da se sa ostalima sastaje kod zukvarske škole- seća se ovaj vremešni ugostitelj.
Školovanje je, nakon završetka četvrtog razreda i rata, nastavio u Valjevu. Dane je provodio radeći kao kovač-potkivač u “Stevanu Filipoviću” i pohađajući nastavu u ŠUP školi koja se tada nalazila na Gradcu. Društvo mu je u tim danima pravio Milorad Tadić sa kojim je kasnije igrao fudbal u “Radničkom”.
Stasao je i za vojsku pa je vojni rok u trajanju od tri godine odslužio u Strumici, u Makedoniji. Bio je u pešadiji i imao zaduženje da sa veterinarima potkiva konje.
–Po dolasku iz vojske počeo sam da radim u kafani koju je otvorio FK “Radnički” kod Žike Žokeja. Radio sam sa Dačom Paunovićem, a kad smo išli na utakmicu u kafani su ostalaje žene, Joka i Radmila. U to vreme pila se šljivovica iz balona, kokta, pivo, vino, kafa...- priča Đoka i priseća se zgode kada kod njegove Joke nije bilo špricera jer su se u cenovniku posebno nalazili vino i soda.
KAFANA STARIJA
OD POLA VEKA
Kada je fudbalski klub zatvorio kafanu odlučio je da preuzme posao i počeo da radi samostalno. Tu je, kaže, dosta zaradio pa je 9.avgusta 1965-e godine kupio današnji “Central” koji je pripadao braći od strica, Slobodanu i Sretenu. To je bio početak rada jedne od najpoznatiijih koceljevačkih kafana.
–Radilo se dobro. Bila mi je preko puta pijaca na mestu današnjeg marketa “Podunavlje”, a stočna je bila na mestu današnjih zgrada prema bazenu. Sredom od deset sati pa do ujutru, dokle ima gostiju, radila je muzika. Nastupali su Giga Koceljevac, Nolići iz Svileuve, Milan Ribarac, Riki... Ostalim danima muzika je radila svako veče od osam sati, sem ponedeljkom, kada je bio slobodan dan. Najbolje sam prolazio kada su Miličanci i Kameničani dovozili malinu i jagodu na “Voćaru”- priča Đoka o srećnim vremenima, o zlatnom dobu kafana.
Osim njega u Koceljevi su tada kafane imali Ljuba Dojić (“Tamnavske noći”), Jova Jović (“Mali metropol”) sa roštiljem i pečenjem, kao i Jova Alimpić.
–Muziku su, pored mene i Ljube, imali i Ratko Bosanac i Đoka Šljiva, kao i jedno vreme Verka Dojić na Lovcu. Kod mene su dolazili Milena i Mlađa Kosmajac, Ljuba Lukić, Ljuba Aličić...Imao sam kuvana jela, pečenje, faširane šnicle, krmenadle, gulaš, palačinke...Cela opština se, posle sastanaka, hranila kod mene. A i banketi “Strele”, “Voćara” i drugih su ovde priređivani. O visini godišnjeg poreza sam se dogovarao sa opštinskim funkcionerima i to sam izmirivao na vreme. Nikad mi nije došao izvršilac ili opomena za plaćanje poreza- napominje Đoka Đuta koji je za svakog gosta, i u krcatoj kafani, za tili čas napravio mesta. Sa vrata njegovog “Centrala” niko nije vraćen a generacije ga pamte po metlici kojom je vešto, čini se dok trepneš, čistio stolove i pripremao ih za nove goste. Kaže da bi, kada bi se ponovo rodio, opet bio ugostitelj. Ističe da je zanat naučio od oca Marka, poznatog ugostitelja, radeći sa njim jedno vreme po povratku iz vojske.
LOPTA JE BILA VELIKA LjUBAV
Đokina velika ljubav bio je fudbal. Sa setom govori o vremenu “igranja lopte” u crkvenoj porti gde su na improvizovanom terenu stative činile lipe.
Dugo je igrao fudbal u FK “Radnički”, kao i u Koceljevcima malo poznatom “Interu”.
–Bilo je mnogo dece na fudbalu i ko god nije imao mesta u Radničkom igrao je za “Inter”. Bilo je to zlatno doba koceljevačkog fudbala. Vreme kada je “Radnički” pobeđivao i Loznicu a “Inter” ubsko “Jedinstvo”- podseća legendarni koceljevački kafedžija.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
