Erudita velikih ideala

Laza K. Lazarević (1851-1890), rođen je u Šapcu, bio je prvi srpski lekar koji je svrstan u Enciklopediju svetske medicine, prvi gerijatar i gerontolog u domaćoj medicini, sa zavidnim brojem naučno-istraživačkih radova. Znanje stečeno tokom studija u Berlinu primenio je bolničkom zbrinjavanju i lečenju ranjenika u oslobodilačkim ratovima. Zaslužan je i za zdravstveno prosvećivanje, borbu protiv nadrilekarstva u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. U antologiji književnosti je zabeležen kao neprevaziđeni pripovedač, rodonačelnik kratke realističke i psihološke priče. Jedan je od retkih čiji su tekstovi više od jednog veka obavezno štivo školske lektire. Postao je član Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, lekar kralja Milana i Narodnog pozorišta, pukovnik po činu i član Vojnog nacionalnog saniteta. Ipak, Lazarević je ostao simbol erudite visokih ideala, brižljivo čuvajući najbolje iz tradicije, sa primesama modernosti.
-Miroslav Antić je govorio da je snovima uvek najteže, jer moraju da budu budni. Sa Lazom smo se sreli još u školskim danima. Taj „susret“ sa godinama postajao je sve ozbiljniji. Između bibliotekara i Lazarevića kao pisca postoji posebna vibracija. Ona koja nas konstantno „vuče“ ka njegovom liku i delu. Posebnost iščitavamo posmatrajući životni put. Od Šapca, preko Beograda, do Berlina, i natrag, za Lazarevića možemo reći da je bio Evropljanin u Srbiji i Srbin u Evropi. Značajan deo svog iskustva nosi iz Šapca kao rodnog mesta - rekao je predsednik Nacionalne fondacije za humanu starost „Dr Laza K. Lazarević“ Simeon Babić povodom postavke u Biblioteci šabačkoj posvećenoj Lazi K. Lazareviću i njegovom stvaralaštvu.
Osnovna ideja izložbe „Šabački, beogradski i berlinski dani Laze Lazarevića“ je da se sagleda koliko je Laza K. Lazarević doprineo kulturnoj saradnji srpskog i nemačkog naroda, ali i koliko je svojim delom stvarao tradiciju podsticajnu za današnja i buduća vremena.
- Šabac je, bar za mene, sabirni centar duhovnih vrednosti i zbog toga smo želeli da postavkom ukažemo na značaj jednog takvog erudite kao što je bio Lazarević. Moram da priznam su detinjstvo, iskustvo koje je ovde stekao bili inicijalna ideja za postavku kroz koju možemo da sagledamo ne samo prošlost, nego i šta je to što danas cenimo kao vrednosti koje nam je ostavio Laza. Šta je to evropsko što i danas ima značaj, temelje koji se zasnivaju na demokratiji i prosvećenosti. Lazarević je odavno ispisao svoje poglavlje čije dragocenosti i danas baštinimo. Mislim da nije moguće ići u svet, Evropu, bez Vinaverove, Novakovićeve, Lazarevićeve tradicije. Ličnosti tog kova mogu da produže duh budućim generacijama. Kada je preminuo Lazarević plakali su za jednim velikim idealom, jer je to upravo bio on, ideal.
Laza Lazarević je svrstan među najznačajnije predstavnike srpske realističke pripovetke. Po završetku studija prava u Beogradu, upisuje u Berlinu studije medicine podstaknut znatiželjom i nadarenošću za prirodne nauke. Književnim radom počeo je da se bavi još kao student u Nemačkoj objavivši 1879. godine pripovetku Zvona s crkve u N. (kasnije je naziv promenjen u „Prvi put s ocem na jutrenje“), koja je mladog lekara predstavila kao vrsnog pripovedača. Poreklo i detinjstvo ostavili su snažan pečat na njegovo književno stvaralaštvo. Pisac je bio privržen majci i sestrama, te porodične relacije zauzimaju značajno mesto u Lazarevićevim pripovetkama.
-Motiv njegovih pripovedaka je idealizacija patrijarhalnih i porodičnih vrednosti, gde na prvo mesto stavlja porodicu, pre pojedinca. To nije ono što ga je sputavalo ili ograničavalo u napretku, shvatanjima, već je bilo podsticaj za razvoj, inspiracija. Samo ukoliko znamo šta jesmo, tek tada možemo biti ono što želimo da budemo- rekla je direktorka Biblioteke šabačke, Jelena Podgorac Jovanović o Lazareviću.

Šabački, beogradski i berlinski dani Laze Lazarevića
Izložba „Šabački, beogradski i berlinski dani Laze Lazarevića“, autorke Olge Marjanović Krasić, realizuje se u okviru projekta „Znameniti Srbi u Nemačkoj“, koji je pokrenula Nacionalna fondacija za humanu starost „Dr Laza K. Lazarević“. Postavka je urađena u digitalnoj formi, dvojezična, na srpskom i nemačkom, kako bi bila dostupna i nemačkoj javnosti. Sadrži manje poznate fotografije i podatke o srpskom piscu i poznatom lekaru.
-Posebno zadovoljstvo je istraživati o velikanu kao što je Laza Lazarević. Rukopisna građa je prava dragocenost, i iako je izložba u digitalnoj formi sadrži neke od retkih materijala koji nisu poznati široj javnosti. Želja mi je bila da obuhvatimo kako stvaralaštvo, tako i život Lazarevića - istakla je Olga Marjanović Krasić.
Šapčani izložbu mogu da pogledaju do 17. septembra.