Nagrada za najbolju neobjavljenu pripovetku
Pramajke u nama
"Vidim je kao devojčicu od svega nekoliko leta, mogla bih ja njoj majka da budem. Bucmasta je, žmirka pod suncem. Koža joj meka, bez ijednog ožiljka. Vidim je kako trči po polju i ne spotiče se. Igra vragolaste igre sa drugom decom dok još ne idu u školu i glavna je među dečacima. Gledam kako se dosetila da nadomak sela napravi sprovod za mrtvu belu kokošku, kako iz šupljeg stabla izvlači zmiju sva radosna što je sebi našla lančić, kako uči da pliva u hladnom potoku i ne zazire od velike vode. Seoski starci ne smeju da joj priđu, jer mala je vrag, pričaju kako se rodila u posteljici, a tako se samo vještice rađaju“ ( Četiri brazgotine na telu jedna na zemlji)
-Pripovetka je nastala na radionici kreativnog pisanja, a kada pomenemo radionicu obično se stiče utisak da nas tamo uče veštini pisanja, opismenjavaju, a u najboljem slučaju podučavaju stilskim vežbama. Zapravo, one su, bar za mene, siguran prostor gde dobijem kreativni podsticaj da se upustim u individualni stvaralački proces i gde se pisanje odvija „iznutra“, u atmosferi kada verujemo u važnost i vrednost onoga što radimo. U vreme kada je nastajala priča "Četiri brazgotine na telu jedna na zemlji" čitala sam dela gde je izražen kult majke, čak i kada više nije fizički prisutna na ovom svetu. Smatram da u nama nastavljaju da žive sve pramajke i to je tema kojoj se često vraćam. Lazina nagrada mi je utoliko draža, jer je žiri prepoznao kao vrednost deo mog intimnog sveta koji sam pretočila u književnost - pojasnila je Marijana Čanak dvostruka dobitnica proznanja za najbolju neobjavljenu pripovetku koju dodeljuje Kulturni centar Šabac.
Ovogodišnji žiri u sastavu prof. dr Vladislava Gordić Petković, Slađana Nina Perković i mr Katarina Janković Popović odlučivao je o laureatu.
U jakoj konkurenciji od 109 dužih i kraćih narativnih celina koje su se odlikovale raznorodnim poetikama, stilovima i tehnikama u okviru kojih su bili zastupljeni realistična proza i metafikcija, minimalistička naracija, skaz, pastiš, satira, (pseudo)memoarska i ispovedna naracija, od strane kandidata i kandidatkinja među kojima su se našli i afirmisani, stvaralački samosvesni autori i autorke, Marijane priča izdvojila se umešnim i upečatljivim transponovanjem iskustva u arhetipsku i simboličku vertikalu sudbine ženskog tela i ženskog teksta na našim prostorima i zavredila nagradu.
-Kada se bavite lepom rečju i pisanjem, uvek uz to ide i vrednovanje, bez obzira da li ste profesor sa univerziteta, urednik izdavačke kuće. Ipak, vrednovanje je posebno intrigantno i izazovno kada ne znate stvaralačku biografiju onoga čiji rad treba da procenite. Iako sam imala priliku da budem deo nekoliko žirija, ovo iskustvo je specifično. Posmatrate samo tekst i ne razmišljate o tome ko je autorka, ili autor. Procenjujete kvalitet na osnovu reči koje su složene u priču, i to je posebno. Tokom rada pročitali smo pripovetke različitih tematika, ali Marijanina kroz mapu ožiljaka koje nosi telo kao znamenje donosi drugačiju priču - istakla je prof. dr Vladislava Gordić Petković.
Motivi egzistencijalne ugroženosti, socijalne besperspektivnosti, nasilja i mizoginije nalaze protivtežu u artikulaciji ženske solidarnosti i matrilinearnog kulturnog pamćenja koji nadtrajavaju i pobeđuju nepravdu, patnju i marginalizaciju vidljivi su delu "Četiri brazgotine na telu jedna na zemlji", saopštio je žiri.
Ovogodišnji žiri u sastavu prof. dr Vladislava Gordić Petković, Slađana Nina Perković i mr Katarina Janković Popović odlučivao je o laureatu.
U jakoj konkurenciji od 109 dužih i kraćih narativnih celina koje su se odlikovale raznorodnim poetikama, stilovima i tehnikama u okviru kojih su bili zastupljeni realistična proza i metafikcija, minimalistička naracija, skaz, pastiš, satira, (pseudo)memoarska i ispovedna naracija, od strane kandidata i kandidatkinja među kojima su se našli i afirmisani, stvaralački samosvesni autori i autorke, Marijane priča izdvojila se umešnim i upečatljivim transponovanjem iskustva u arhetipsku i simboličku vertikalu sudbine ženskog tela i ženskog teksta na našim prostorima i zavredila nagradu.
-Kada se bavite lepom rečju i pisanjem, uvek uz to ide i vrednovanje, bez obzira da li ste profesor sa univerziteta, urednik izdavačke kuće. Ipak, vrednovanje je posebno intrigantno i izazovno kada ne znate stvaralačku biografiju onoga čiji rad treba da procenite. Iako sam imala priliku da budem deo nekoliko žirija, ovo iskustvo je specifično. Posmatrate samo tekst i ne razmišljate o tome ko je autorka, ili autor. Procenjujete kvalitet na osnovu reči koje su složene u priču, i to je posebno. Tokom rada pročitali smo pripovetke različitih tematika, ali Marijanina kroz mapu ožiljaka koje nosi telo kao znamenje donosi drugačiju priču - istakla je prof. dr Vladislava Gordić Petković.
Motivi egzistencijalne ugroženosti, socijalne besperspektivnosti, nasilja i mizoginije nalaze protivtežu u artikulaciji ženske solidarnosti i matrilinearnog kulturnog pamćenja koji nadtrajavaju i pobeđuju nepravdu, patnju i marginalizaciju vidljivi su delu "Četiri brazgotine na telu jedna na zemlji", saopštio je žiri.
-Nagrada Laza Lazarević za najbolju neobjavljenu pripovetku postoji 25 godina i jedno vreme smo bili u sistemu finansiranja Republike Srbije, ali kako su se promenile prilike tako smo se i mi odlučili da usvojimo nov koncept, učinim iskorak i transformišemo program. Uz nešto izmenjene uslove konkursa sa ciljem da tokom cele godine razgovaramo, pišemo o književnosti i sećamo se Laze K. Lazarevića. Cilj rezidencijalnog programa je da objedini nagradu i Lazinu kuću - rekla je mr Katarina Janković Popović, urednica programa Kulturnog centra.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
