ŽENE PREDUZETNICE POCERINE I MAČVE NAPRAVILE SVOJE UDRUŽENjE
Zajedno je lakše
Udruženje je nastalo sa ciljem da žene lakše rešavaju probleme sa kojima se suočavaju u proizvodnji i prodaji svojih proizvoda. Žene predstavljaju veliki potencijal u održivoj zajednici, kako u privredi tako i u poljoprivredi. Veliki broj žena se bavi delatnostima koje su primamljive kako domaćem tako i inostranom tržištu, a plasiranjem svojih proizvoda i ostvarenjem benefita u okviru svog domaćinstva podižu kvalitet života
Žene u našim selima oduvek su se bavile poljoprivredom. Prerada voća i povrća se podrazumevala. Tek nedavno domaćice su se osmelile da višak proizvoda počnu da prodaju i tako dopune kućni budžet. Kao najveći problem javljao se plasman proizvoda. Prodaja uglavnom ide putem preporuke, a poslednjih nekoliko godina i na Bazaru starih i umetničkih zanata, koji se ipak održava samo nekoliko puta godišnje.
Projekat “Žensko preduzetništvo u održivoj zajednici” imao je svoju promociju pre dvadesetak dana na Letnjikovcu. Udruženje je nastalo sa ciljem da žene lakše rešavaju probleme sa kojima se suočavaju u proizvodnji i prodaji svojih proizvoda, a osnovala ga je MSC zaštite životne sredine Danijela Gavrić koja je i predsednica udruženja. Okuplja žene koje se duže bave ratarstvom, stočarskom proizvodnjom, voćarstvom i domaćom radinosti, one koje su tek počele, kao i one koje su počele pa iz nekog razloga prekinule i sada žele ponovo da se posvete nekoj proizvodnji.
Od ajvara do dimljenog sira
Dragana Đukanović iz Mišara poslednjih pet, šest godina sprema i prodaje zimnicu. Kako u domaćinstvu gaje goveda od kojih imaju oko 150 litara mleka dnevno počela je da pravi i dimljeni sir. Ispostavilo se da je to bila odlična odluka. Po obrazovanju medicinska sestra koja nikada nije radila majka je četvoro, sada odrasle, dece.
-Počela sam od ajvara i kako je to dobro krenulo širila sam asortiman. Sada spremam i lovačku salatu, šarenu salatu, somborku punjenu fetom u maslinovom ulju sa začinskim biljem, paprike u pavlaci, slatka, džemove, sokove... Sve to uglavnom pravim od svog voća i povrća, a ponekad i dokupljujem. Interesovanje za dimljeni sir je odlično pa planiram i tu proizvodnju da proširim, navodi Dragana.
Danijelu Gavrić upoznala je na Bazaru. Ideja o udruživanju joj se svidela i shvatila je da ima perspektivu.
-Nama svima je najveći problem plasman, odnosno da ljudi vide čime se bavimo i kakvi su naši proizvodi. Danijela se u ovoj priči izuzetno angažovala i verujem da će se za nas sada više čuti, kaže Dragana.
Peruanska jagoda zamenila nakit
Jelena Kujundžić iz Majura, za sebe kaže da se bavi „svaštarstvom“. Posle propasti Šabačke banke, kada je ostala bez posla, u Majuru je otvorila kiosk. Posao je išao dobro prvih nekoliko godina, a onda je jedva pokrivala troškove, dok konačno pre četiri godine nije skupila hrabrosti da se otisne u ne tako sigurne vode. Prvo je počela sa izradom nakita. Na Bazaru je videla da žene prodaju svoje domaće proizvode.
-Imamo hektar pod voćem i svakako sam ga prerađivala za nas, a onda sam rešila da višak prodam. Kupinovo vino pravim po istom receptu već 20 godina. Počela sam u međuvremenu da sadim i cveće takođe za prodaju. Nismo mogli da se izborimo sa travom u voćnjaku, nabavili smo koze, a onda sam po receptu moje majke počela da pravim i sir. Ništa ne radim u velikim količinama, a zbog godina ne mogu ni da širim proizvodnju, navodi Jelena.
Danijelu Gavrić upoznala je privučena pričom o kompostiranju. Veliki je protivnik korišćenja hemije u proizvodnji hrane.
-Želimo da pravim kompost i iskoristimo biomasu, odnosno da je ponovo stavimo u proces proizvodnje. Smatram da je udruženje dobra stvar pre svega zbog prodaje. Iako se sve trudimo da idemo po sajmovima, prodaja tamo nije zagarantovana i zavisi od mnogo različitih faktora. Pored toga, dosta će nam pomoći i razmena iskustava. Verujem u Danijelu i njene savete, poručuje Jelena i otkriva da će se od sledeće godine najviše posvetiti peruanskoj jagodi, fizalisu, voćki izgledom sličnoj malom paradajzu, ali specifičnog ukusa koji „ne može da se poredi ni sa čim“ pritom i veoma zdravoj.
Uspešna već prva godina
Jelena Savić živi u Šapcu, a na imanju u Dobriću gaji nešto voća i povrća, do sada za potrebe svoje porodice, a od ove godine i za prodaju. Paradjz, papriku, višnju, malinu i šljivu prerađuje po starim receptima.
-Proizvode sam prodavala po preporuci i na svom Fejsbuk profilu, a izlagala sam i na Bazaru. Mušterije su zadovoljne, a i ja sa njima. Nisam se nadala da će prodaja ići ovako dobro i ostale su mi još jako male količine proizvoda. Za sledeću sezonu ću morati bolje da se pripremim, kaže Jelena.
Povrće proizvode na otvorenom, a trude se da ne koriste hemisjke preparate, pre svega zbog svoje dece. Zbog dobrog interesovanja za Jelenine prerađevine, verovatno će širiti proizvodnju voća i povrća.
-Svima nam je cilj da proizvedemo i prodamo više. Verujem da će nam udruživanje pomoći i da odemo na više sajmova. Danijela se veoma zalaže i bori za nas. Trudi se i da dobijemo pomoć kako bismo unapredile proizvodnju, ističe Jelena Savić.
Perspektiva u lekovitom bilju
Marijana Mitrović iz Orida bavi se nečim malo drugačijim. Gaji začinsko i lekovito bilje. Počela je 2016. godine sa 20-ak vrsta različitog bilja. Međutim, tržišta nije bilo. Proizvodnju je smanjila, a muž je nešto prodavao na pijaci u Beogradu.
-Počela sam u međuvremenu da radim dekupaž i u Udruženju „Kiša“ se ponovo javila ideja da sušim bilje za čajeve. Onda sam upoznala i Danijelu. Sada imam žalfiju, nanu, lavandu, matičnjak i kamilicu, a od proleća planiram ozbiljnije da se bavim ovim. Najveći problem je plasman, pogotovu ako je nov proizvod. Ljudi su skeptični kada vide sok od nane. Bazar je zbog toga dobra stvar jer ljudi mogu da vide i probaju i ako im se svidi kupe proizvod, navodi Marijana.
Proizvodnja bilja do sada je predstavljala malu dopunu kućnom budžetu, ali se nada da će u bližoj budućnosti taj posao moći da joj se isplati.
-Oduševljena sam atmosferom u udruženju. Sve se međusobno podržavamo i pomažemo. Danijela je jako uporna i sve nas motiviše, ističe Marijana.
Jedna od preporuka za kupovinu domaćih proizvoda od žena iz naših sela jeste i to što je hrana zdrava i uglavnom organska.
Projekat “Žensko preduzetništvo u održivoj zajednici” imao je svoju promociju pre dvadesetak dana na Letnjikovcu. Udruženje je nastalo sa ciljem da žene lakše rešavaju probleme sa kojima se suočavaju u proizvodnji i prodaji svojih proizvoda, a osnovala ga je MSC zaštite životne sredine Danijela Gavrić koja je i predsednica udruženja. Okuplja žene koje se duže bave ratarstvom, stočarskom proizvodnjom, voćarstvom i domaćom radinosti, one koje su tek počele, kao i one koje su počele pa iz nekog razloga prekinule i sada žele ponovo da se posvete nekoj proizvodnji.
Od ajvara do dimljenog sira
Dragana Đukanović iz Mišara poslednjih pet, šest godina sprema i prodaje zimnicu. Kako u domaćinstvu gaje goveda od kojih imaju oko 150 litara mleka dnevno počela je da pravi i dimljeni sir. Ispostavilo se da je to bila odlična odluka. Po obrazovanju medicinska sestra koja nikada nije radila majka je četvoro, sada odrasle, dece.
-Počela sam od ajvara i kako je to dobro krenulo širila sam asortiman. Sada spremam i lovačku salatu, šarenu salatu, somborku punjenu fetom u maslinovom ulju sa začinskim biljem, paprike u pavlaci, slatka, džemove, sokove... Sve to uglavnom pravim od svog voća i povrća, a ponekad i dokupljujem. Interesovanje za dimljeni sir je odlično pa planiram i tu proizvodnju da proširim, navodi Dragana.
Danijelu Gavrić upoznala je na Bazaru. Ideja o udruživanju joj se svidela i shvatila je da ima perspektivu.
-Nama svima je najveći problem plasman, odnosno da ljudi vide čime se bavimo i kakvi su naši proizvodi. Danijela se u ovoj priči izuzetno angažovala i verujem da će se za nas sada više čuti, kaže Dragana.
Peruanska jagoda zamenila nakit
Jelena Kujundžić iz Majura, za sebe kaže da se bavi „svaštarstvom“. Posle propasti Šabačke banke, kada je ostala bez posla, u Majuru je otvorila kiosk. Posao je išao dobro prvih nekoliko godina, a onda je jedva pokrivala troškove, dok konačno pre četiri godine nije skupila hrabrosti da se otisne u ne tako sigurne vode. Prvo je počela sa izradom nakita. Na Bazaru je videla da žene prodaju svoje domaće proizvode.
-Imamo hektar pod voćem i svakako sam ga prerađivala za nas, a onda sam rešila da višak prodam. Kupinovo vino pravim po istom receptu već 20 godina. Počela sam u međuvremenu da sadim i cveće takođe za prodaju. Nismo mogli da se izborimo sa travom u voćnjaku, nabavili smo koze, a onda sam po receptu moje majke počela da pravim i sir. Ništa ne radim u velikim količinama, a zbog godina ne mogu ni da širim proizvodnju, navodi Jelena.
Danijelu Gavrić upoznala je privučena pričom o kompostiranju. Veliki je protivnik korišćenja hemije u proizvodnji hrane.
-Želimo da pravim kompost i iskoristimo biomasu, odnosno da je ponovo stavimo u proces proizvodnje. Smatram da je udruženje dobra stvar pre svega zbog prodaje. Iako se sve trudimo da idemo po sajmovima, prodaja tamo nije zagarantovana i zavisi od mnogo različitih faktora. Pored toga, dosta će nam pomoći i razmena iskustava. Verujem u Danijelu i njene savete, poručuje Jelena i otkriva da će se od sledeće godine najviše posvetiti peruanskoj jagodi, fizalisu, voćki izgledom sličnoj malom paradajzu, ali specifičnog ukusa koji „ne može da se poredi ni sa čim“ pritom i veoma zdravoj.
Uspešna već prva godina
Jelena Savić živi u Šapcu, a na imanju u Dobriću gaji nešto voća i povrća, do sada za potrebe svoje porodice, a od ove godine i za prodaju. Paradjz, papriku, višnju, malinu i šljivu prerađuje po starim receptima.
-Proizvode sam prodavala po preporuci i na svom Fejsbuk profilu, a izlagala sam i na Bazaru. Mušterije su zadovoljne, a i ja sa njima. Nisam se nadala da će prodaja ići ovako dobro i ostale su mi još jako male količine proizvoda. Za sledeću sezonu ću morati bolje da se pripremim, kaže Jelena.
Povrće proizvode na otvorenom, a trude se da ne koriste hemisjke preparate, pre svega zbog svoje dece. Zbog dobrog interesovanja za Jelenine prerađevine, verovatno će širiti proizvodnju voća i povrća.
-Svima nam je cilj da proizvedemo i prodamo više. Verujem da će nam udruživanje pomoći i da odemo na više sajmova. Danijela se veoma zalaže i bori za nas. Trudi se i da dobijemo pomoć kako bismo unapredile proizvodnju, ističe Jelena Savić.
Perspektiva u lekovitom bilju
Marijana Mitrović iz Orida bavi se nečim malo drugačijim. Gaji začinsko i lekovito bilje. Počela je 2016. godine sa 20-ak vrsta različitog bilja. Međutim, tržišta nije bilo. Proizvodnju je smanjila, a muž je nešto prodavao na pijaci u Beogradu.
-Počela sam u međuvremenu da radim dekupaž i u Udruženju „Kiša“ se ponovo javila ideja da sušim bilje za čajeve. Onda sam upoznala i Danijelu. Sada imam žalfiju, nanu, lavandu, matičnjak i kamilicu, a od proleća planiram ozbiljnije da se bavim ovim. Najveći problem je plasman, pogotovu ako je nov proizvod. Ljudi su skeptični kada vide sok od nane. Bazar je zbog toga dobra stvar jer ljudi mogu da vide i probaju i ako im se svidi kupe proizvod, navodi Marijana.
Proizvodnja bilja do sada je predstavljala malu dopunu kućnom budžetu, ali se nada da će u bližoj budućnosti taj posao moći da joj se isplati.
-Oduševljena sam atmosferom u udruženju. Sve se međusobno podržavamo i pomažemo. Danijela je jako uporna i sve nas motiviše, ističe Marijana.
Jedna od preporuka za kupovinu domaćih proizvoda od žena iz naših sela jeste i to što je hrana zdrava i uglavnom organska.
Same rešavaju svoje probleme
-Kada pričamo o ženskom preduzetništvu dajemo veliki doprinos u osnaživanju žena u ruralnim područjima pomažemo većem ekonomskom i socijalnom razvoju naših sela. Žene predstavljaju veliki potencijal u održivoj zajednici, kako u privredi tako i u poljoprivredi. Veliki broj žena se bavi delatnostima koje su primamljive kako domaćem tako i inostranom tržištu, a plasiranjem svojih proizvoda i ostvarenjem benefita u okviru svog domaćinstva podižu kvalitet života. Ovo udruženje je nastalo kao izraz potrebe da žene sa sela aktivno učestvuju u rešavanju svojih problema i u potrazi za lokalnim partnerima koji bi uvrstili u svoju prodaju njihove domaće proizvode. Ujedno stvaramo naviku kod građana da kupuju zdrave domaće proizvode od žena iz naših sela, ističe Danijela Gavić.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
