Razgovor sa Marčelom u Bibilioteci
Knjiga je dobar opijat
„Mi smo jedina živa bića koja pripvedaju priče i uživaju u tome. „Na početku beše reč“... ali i na kraju će biti.“
Jedan od najčitanijih pisaca mlađe generacije u Srbiji, Marko Šelić Marčelo, nedavno je bio gost u Biblioteci šabačkoj i govorio o muzici, pisanju, stripovima, položaju mladih u današnjem društvu, njihovim interesovanjima i književnosti kao svojoj velikoj ljubavi.
-Oduvek sam bio zaljubljen u književnost, odnosno u priču, i pre nego što sam naučio da čitam. Kada u rukama držite knjigu, osetite teksturu papira pod prstima. Taj osećaj ne može da zameni čitanje u elektonskoj formi. Zbog toga se trudim da i prostor u kom živim oplemenim knjigama, da podseća na mene. Moram da priznam da volim taj „štreberski stil“ – rekao je Marčelo tokom književne večeri u Šapcu. Autor dela „Zajedno sami“, „Higijena nesećanja“, „Napet šou“ i „Malterego“ ističe da je čitanje oduvek bilo potreba, pitanje preživljavanja.
-Mi smo jedina živa bića koja pripvedaju priče i uživaju u tome. „Na početku beše reč“... ali i na kraju će biti. Meni se dogodilo da sam se „inficirao knjigama. One su kao dobar opijat, omogućavaju putovanje, a ipak da ostanemo u udobnosti kuće. Književnost je i način da se vratiš sebi, sazriš. Donosi utehu. Svakako da je mašta važna kada želiš da postaneš književnik. Ona nam je data, a pisanje je veština, zanat i sposobnost da ideju prenesemo na papir. Što smo bolji čitaoci, to smo bolji i pisci. Naravno da formlano obrazovanje ima udela u tome. Posebno kada govorimo o Filološkom fakultetu koji „neguje vojničku disciplinu“ kada je književnost u pitanju – zaključio je Marko Šelić.
-Oduvek sam bio zaljubljen u književnost, odnosno u priču, i pre nego što sam naučio da čitam. Kada u rukama držite knjigu, osetite teksturu papira pod prstima. Taj osećaj ne može da zameni čitanje u elektonskoj formi. Zbog toga se trudim da i prostor u kom živim oplemenim knjigama, da podseća na mene. Moram da priznam da volim taj „štreberski stil“ – rekao je Marčelo tokom književne večeri u Šapcu. Autor dela „Zajedno sami“, „Higijena nesećanja“, „Napet šou“ i „Malterego“ ističe da je čitanje oduvek bilo potreba, pitanje preživljavanja.
-Mi smo jedina živa bića koja pripvedaju priče i uživaju u tome. „Na početku beše reč“... ali i na kraju će biti. Meni se dogodilo da sam se „inficirao knjigama. One su kao dobar opijat, omogućavaju putovanje, a ipak da ostanemo u udobnosti kuće. Književnost je i način da se vratiš sebi, sazriš. Donosi utehu. Svakako da je mašta važna kada želiš da postaneš književnik. Ona nam je data, a pisanje je veština, zanat i sposobnost da ideju prenesemo na papir. Što smo bolji čitaoci, to smo bolji i pisci. Naravno da formlano obrazovanje ima udela u tome. Posebno kada govorimo o Filološkom fakultetu koji „neguje vojničku disciplinu“ kada je književnost u pitanju – zaključio je Marko Šelić.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
