Berza

  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.999 ▲ 1,68%
  • kmbnpb 799 ▲ 1,65%
  • niis 572 ▼ -2,05%
  • rso20197 99,55 ▲ 0,14%
  • rssds20237 93,00 ▼ -7,00%
  • rssds20238 90,00 ▼ -10,00%
  • tlvc 2.500 ▼ -2,57%
  • utsi 1.400 ⚫ 0,00%
  • zisr 3.300 ▼ -0,09%
(21. novembar 2019.)
Srbi na Korzici - svežanj pun snova o povratku

Nada srpske golgote


„Kada se budemo vratili na naša ognjišta i naše majke zateknemo još u životu, one će nas dočekati i pitati: Kako ste se osećali u Francuskoj?Mi ćemo im odgovoriti: Bilo nam je dobro! Ako su naše žene i naše sestre još u životu, one će nas dočekati i pitati: Kako ste se osećali u Francuskoj? Mi ćemo im odgovoriti: Bilo nam je dobro! Ako su naša deca saznala za najveća iskušenja ovog sveta, još u životu, ona će nas zagrliti takođe, ali njihova usta neće umeti da nam postave to pitanje, samo će nas prosto pitati: Gde je ta Francuska? Umesto odgovora, mi ćemo staviti ruku na srce i reći ćemo im: Evo, Francuska je ovde, i naša deca će nas razumeti“ Vladislav Petković Dis
Nada srpske golgote
Do tada najveći sukob u istoriji čovečanstva, Veliki rat, slomio je moćna carstva, prekrojio mapu Evrope, a običnom, malom čoveku, iako je oduzeo gotovo sve, ostavio je tanki tračak nade i uverenje da je to poslednji oružani konflikt milenijuma. Srbija, zemlja pobednica, ali samo nominalno, svoje žrtve nikada nije izbrojala, a ni sunarodnike rasute po svetu. Albanska golgota ostala je duboko utisnuta u kolektivnu svest kao simbol velikog stradanja, poraza, ali i nadljudske istrajnosti. Živi svedoci odavno su otplovili nebeskim lađama, ali zapisi na požutelim hartijama i dalje kazuju priče.
-Približismo se granici. Ljudi iz kolone istrčavaju na njivu pored puta, čeprkaju nogom sneg i uzimaju po komadić stvrdnute zemlje, svoje srpske zemlje. Kada to videh, obuze me još veća tuga. Siroti ljudi, misle valjda da nikad više neće videti svoju Otadžbinu ni svoju kuću. Nesvesno se i sam sagoh, te uzeh komadić zemlje, kao kamen tvrde -Ljubiša S. Milošević, V razred ( Radovanović Zoran, Srbi na Korzici, Novi Sad 2014.str 83.)
Višemesečna povlačenja preko nepristupačnih, nepreglednih polja albanskih snežnih planina dovela su poraženu srpsku vojsku, praćenu ženama i decom do utočišta na grčkoj obali. Ipak, tople struje drevne Helade nisu bile trajno rešenje za sve, jer odiseja iziskuje lutanja. Nekolicina, tačnije 5.000 duša pronašlo je spas na malom francuskom ostrvu, Korzici. Dočekani kao prijatelji, saveznici, pobednici Cera i Kolubare, ali s skrivenim snom o slobodnoj zemlji i konačnom povratku. Podeljeni između potrebe za opstankom, nostalgije za otadžbinom gradili su poseban svet, pomalo nalik onom ostavljenom u zavičaju. U novom okruženju, pod patronatom Francuske, oporavak je započeo.
-Uvek se rado sećam poslednjeg stiska očeve ruke i zaveta koji mi dade:“Rodili smo te da nas zameniš, stvarali smo te da sačuvaš i umnožiš, sada sa blagoslovom i toplom molitvom Svevišnjemu šaljemo te da do kraja izvršiš svoj dug prema otadžbini.“ Isto tako se sećam i toplih materinih poljubaca i njenih vrelih suza prosutih na moje grudi, koje se silno stezahu, da mi ne odadu slabost - Staniša D. Pavlović, maturant Učiteljske škole. ( Radovanović Zoran, Srbi na Korzici, Novi Sad 2014.str 83.)
Među izbeglicama bio je protojerej-stavrofor Jakov Čupić, paroh drenovački, a potonji starešina Srpske pravoslavne izbegličke crkve u Bastiji tokom Prvog svetskog rata. Prikupljao je dnevnike, pisma, zabeleške sunarodnika, i tako intimne ispovesti sačuvao od zaborava. Uz iscrpne zapise vodio je evidenciju rođenih, venčanih i preminulih Srba od 1916. do 1918. godine na Korzici. Potporni fond, bolnica škotskih žena, škole za učenike koje su osnovane po dolasku na ostrvo deo su bogatog opusa izvora koji je uvršten u knjigu. Isprepletane sudbine Srba i Francuza pretočene su u dragocene istorijske dokumente, autentična svedočenja o prošlosti. Bratstvo po oružju, idealima, ali i svojevrstan kult saveznika negovan je godinama potom.
Drenovački učitelj i istoričar Zoran Radovanović postepeno je okrivao dragocene spise i povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata objavio je knjigu „Srbi na Korzici“ kao deo edicije „Srbija 1914-1918“. Zahvaljujući predanom radu, kao plod temeljnog istraživačkog angažovanja nedavno je objavljeno delo „Les Serbes en Corse 14-18" u izdanju Izdavačke kuće „Scudo" iz Ajačija. Zalaganje i posvećenost autora temi su prepoznali brojni i kompetentni francuski i srpski kritičari, ugledni istoričari, univerzitetski profesori, naučni saradnici sa istorijskih i drugih srodnih instituta, književnici i ostali značajni stručnjaci najvišeg ranga iz ove oblasti. Na inicijativu Francuza, uz dopune, prevedena je za francusko govorno područje. Predgovor za delo napisao je Frederik Mondoloni, nekadašnji ambasador Francuske u Beogradu, poreklom Korzikanac.
-Naš narod ima jednu dobru izreku „Drži se starog prijatelja i novog puta.“, mislim da to ova knjiga i dokazuje. Uz pomoć i podršku prijatelja sa Korzike izdanje je dostupno i kod njih. Voleo bih da prijateljstvo koje postoji između Francuza i Srba bude još snažnije. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti, rekao je veliki Andrić, a dodao bih i budućnosti - istakao je Zoran Radovanović.

Vek savezništva i prijateljstva
-Na našem ostrvu još uvek postoje tragovi koji svedoče da je srpski narod bio prisutan. Smatram da je to obelžilo Korziku. Naš narod je bio dirnut stradanjem ljudi koji su pre više od jednog veka dolazili sa Istočnog fronta, ali i njihovom toplinom- pojasnio je Žak Kazamarta u član asocijacije "PER A PACE" povodom francuskog prevoda dela „Les Serbes en Corse 14-18" i dodao da je naučno-istraživački rad značajan kako bi se sačuvala sećanja, ali i potencijalni problemi rešavali uz dijalog, na miran način.
M. Ž.

Najnoviji broj

2. jul 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa