MAČVANSKI PRIVREDNI TOKOVI
Večito sirovinska baza
Iz 14 sela opštine Bogatić svake godine put tržišta širom Srbije ode više od 100.000 utovljenih svinja i preko 20.000 junadi. Slična je situacija i sa proizvodnjom mleka, povrća, voća... Predizborna “poštapalica” mnogih kandidata za visoke državne funkcije, a proizvođači na selu sve češće u problemu kako prodati i naplatiti svoj višemesečni trud. Udruženje “Zavičaj” nudi rešenje
Jutros je još jedan kamion pun utovljenih svinja otišao iz Bogatića put Sremske Mitrovice. Upućeniji kažu, verovatno u tamošnji klanicu, od nedavno privatizovanu. Pomenuto nije nikakva retkost, već skoro uobičajena pojava. Gotovo dnevno iz ovog dela Mačve (Opština Bogatić) na tržišta širom Srbije odlaze kamioni puni utovnjene stoke. Istina, mnogima je put i suprotan (Preko Drine), a rizik takve prodaje za kupca veći. Svejedno, iz 14 sela opštine Bogatić, izračunali su neki pedantni statističari, svake godine ode više od 100.000 utovljenih svinja i preko 20.000 junadi. U opštini nema veće klanice, a do skoro je postojala fabrika plastike.
Od pamtiveka poljoprivredni kraj
Bez obzira što je i vrapcima poznato da je Mačva poljoprivredni kraj, treba naglasiti da je to tako od pamtiveka. I priznati mačvanski književnik Janko Veselinović je u svojim delima isticao blagodeti koje pruža velika srpska ravnica. Ukazivali su na tu činjenicu i mnogi osvedočeni političari, uglavnom i najviše pred izbore, obećavajući kad oni dođu na vlast da će u prvi plan staviti poljoprivredne resurse ovog kraja koji nisu mali. Primera radi jedna analiza govori da samo Banovo Polje, selo u opštini Bogatić sa 400 domaćinstava (Nazvali su ga prestonicom paradajza i paprike) može hranom godišnje da snabdeva grad od 200.000 stanovnika.
Nažalost do danas se ostalo samo na konstataciji velikih, a ne iskorišćenih potencijala.
- Pre skoro pola veka prikolicom paprike, mogao sam da kupim traktor. Sećam se da smo povrće najviše prodavali na pijacama u Hrvatskoj. Danas je sve drugačije, a o nekadašnjem paritetu cena možemo samo da sanjamo. Mnogi su zbog toga odustali od ove proizvodnje, ali svejedno, do zarade se teško dolazi, kaže Slobodan Dobošarević, mladi poljoprivredni proizvođač iz Banovog Polja.
Vapaj za preradnim kapacitetima
U Udruženju kulturnih stvaralaca “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice kažu da je za žitelje velike srpske ravnice najvažnije da u svojim selima imaju izgrađene preradne kapacitete, kako bi “zaokružili” bogatu proizvodnju.
- Kvalitetna sirovina praktično im je na dohvat ruke. To osim uštede na transportnim troškovima znači svojevrsnu sigurnost u ceni, plasmanu i naplati proizvoda. Izgradnjom preradnih kapaciteta na selu doprineli bi njegovom oživljavanju i podmlađivanju. Konačno u više segmenata ove strateške proizvodnje za jednu državu, uvelo bi se više reda i sigurnosti, kaže Miomir Filipović, iz “Zavičaja”, koji je za svoj doprinos unapređenju života na selu dobio “Vukovu” i više drugih vrednih nagrada.
Komentarišući dalje situaciju oko velike proizvodnje stoke u Mačvi, otežanog plasmana i naplate, Filipović dodaje da se u ovom slučaju najbolje potvrđuje činjenica da sela zaslužuju klanice i druge preradne kapacitete.
- Rekao bih da je zaokruživanje proizvodnje hrane i takav plasman na inače zahtevna tržišta imperativ vremena i najbolji put ka uspehu, naglašava on.
Od pamtiveka poljoprivredni kraj
Bez obzira što je i vrapcima poznato da je Mačva poljoprivredni kraj, treba naglasiti da je to tako od pamtiveka. I priznati mačvanski književnik Janko Veselinović je u svojim delima isticao blagodeti koje pruža velika srpska ravnica. Ukazivali su na tu činjenicu i mnogi osvedočeni političari, uglavnom i najviše pred izbore, obećavajući kad oni dođu na vlast da će u prvi plan staviti poljoprivredne resurse ovog kraja koji nisu mali. Primera radi jedna analiza govori da samo Banovo Polje, selo u opštini Bogatić sa 400 domaćinstava (Nazvali su ga prestonicom paradajza i paprike) može hranom godišnje da snabdeva grad od 200.000 stanovnika.
Nažalost do danas se ostalo samo na konstataciji velikih, a ne iskorišćenih potencijala.
- Pre skoro pola veka prikolicom paprike, mogao sam da kupim traktor. Sećam se da smo povrće najviše prodavali na pijacama u Hrvatskoj. Danas je sve drugačije, a o nekadašnjem paritetu cena možemo samo da sanjamo. Mnogi su zbog toga odustali od ove proizvodnje, ali svejedno, do zarade se teško dolazi, kaže Slobodan Dobošarević, mladi poljoprivredni proizvođač iz Banovog Polja.
Vapaj za preradnim kapacitetima
U Udruženju kulturnih stvaralaca “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice kažu da je za žitelje velike srpske ravnice najvažnije da u svojim selima imaju izgrađene preradne kapacitete, kako bi “zaokružili” bogatu proizvodnju.
- Kvalitetna sirovina praktično im je na dohvat ruke. To osim uštede na transportnim troškovima znači svojevrsnu sigurnost u ceni, plasmanu i naplati proizvoda. Izgradnjom preradnih kapaciteta na selu doprineli bi njegovom oživljavanju i podmlađivanju. Konačno u više segmenata ove strateške proizvodnje za jednu državu, uvelo bi se više reda i sigurnosti, kaže Miomir Filipović, iz “Zavičaja”, koji je za svoj doprinos unapređenju života na selu dobio “Vukovu” i više drugih vrednih nagrada.
Komentarišući dalje situaciju oko velike proizvodnje stoke u Mačvi, otežanog plasmana i naplate, Filipović dodaje da se u ovom slučaju najbolje potvrđuje činjenica da sela zaslužuju klanice i druge preradne kapacitete.
- Rekao bih da je zaokruživanje proizvodnje hrane i takav plasman na inače zahtevna tržišta imperativ vremena i najbolji put ka uspehu, naglašava on.
Najnoviji broj
25. april 2024.
