RUKOMET: SEHA LIGA
IZNAD SVIH PROGNOZA
Svi u klubu zadovoljni učinkom u ovom delu sezone. Pobeđena tri učesnika Lige šampiona. Dvomeč sa Vojvodinom i važan i pripremni. Neka imena u vrhu statistike regiona
Uvek može postojati izuzetak, ali verovatno da je broju 100, kao procentualnom iznosu, najbliže moguće zadovoljstvo igrača, stručnog štaba, rukovodstva i navijača šabačke METALOPLASTIKE. U deset SEHA kola ostvarene su četiri pobede, a na početku je bilo upitno može li i do jedne mlad sastav u okruženju iskusnih, stabilnih, jakih ekipa sa spiska učesnika Lige šampiona.
Jedino je moskovski Spartak bio tim koji se isticao kao dobra prilika za bodove, dok su: Rabotnik, Meškov, a posebno Zagreb i Vezsprem delovali kao nedodirljivi. Kako sve ima dobre i loše strane, razuđen raspored jeste otežavao držanje forme igrača, ali je istovremeno omogućavao duži odmor u odnosu na one koji se bore i u domaćoj ligi, u Ligi šampiona i SEHI. U Šabac su Makedonci, Belorusi i Mađari morali sa kombinovanim sastavima, ne baš odmorni zbog dugih i napornih putovanja. Tribine su, s druge strane, bile odlično ispunjene, bez premca u celokupnom takmičenju, te se prilika sama ukazivala, a igrači u plavom su znali da je iskoriste na pravi način. Namučili su Zagreb, a pobedili: Meškov, Rabotnik i Vezsprem.
Još važnije od pobeda može biti manir u kome su ostvarene. Protiv Meškova je tim imao prednost i čuvao, dok je u druga dva uspešna meča loše počinjao, bio u zaostatku, ali nije „gubio glavu“, nije žurba preuzela kontrolu nad taktičkim dogovorom i uvek su čekali priliku da preuzmu prednost. Padovi su postojali u svakoj utakmici, ali i onda je uspevao da sačuva šabački sastav snagu da ne dozvoli potpuni krah i nepovratni zaostatak. Domaći teren jeste snaga Metaloplastike, ali ni u gostima nije klub igrao podređenu ulogu. Loš meč je bio u Bitolju, dok je u svim ostalim bar po poluvreme „plastika“ bila ravnopravna ili bolja. U Brestu odlično prvo poluvreme, u Zagrebu i Vezspremu drugi period za ponos, u Moskvi 50 minuta bolje igre i bod ili dva iz nekadašnje carske prestonice apsolutno ne bi bili nezasluženi.
Posebno je ostvarenje značajno kada se osvrnemo na zdravstveni bilten. Od starta sezone Vuković ne može da računa na Vukašina Vorkapića, a onda su redom probleme imali: Borivoje Đukić, Aleksandar Babić, Nemanja Gojković, odsutni po nekoliko utakmica u nizu, a još nekoliko rukometaša je propuštalo po jedan meč.
Po poseti Šapčani su najbolji u Ligi, sastavom mlad tim se dokazao kao konkurentan i nema dileme da je Metaloplastici mesto u ovakvom takmičenju, zvanično regionalnom, a nezvanično internacionalnom klupskom bez bliže geografske karakteristike. Naravno, samo dobro proleće može doneti i naredne sezone iste ili slične rivale.
Jedino je moskovski Spartak bio tim koji se isticao kao dobra prilika za bodove, dok su: Rabotnik, Meškov, a posebno Zagreb i Vezsprem delovali kao nedodirljivi. Kako sve ima dobre i loše strane, razuđen raspored jeste otežavao držanje forme igrača, ali je istovremeno omogućavao duži odmor u odnosu na one koji se bore i u domaćoj ligi, u Ligi šampiona i SEHI. U Šabac su Makedonci, Belorusi i Mađari morali sa kombinovanim sastavima, ne baš odmorni zbog dugih i napornih putovanja. Tribine su, s druge strane, bile odlično ispunjene, bez premca u celokupnom takmičenju, te se prilika sama ukazivala, a igrači u plavom su znali da je iskoriste na pravi način. Namučili su Zagreb, a pobedili: Meškov, Rabotnik i Vezsprem.
Još važnije od pobeda može biti manir u kome su ostvarene. Protiv Meškova je tim imao prednost i čuvao, dok je u druga dva uspešna meča loše počinjao, bio u zaostatku, ali nije „gubio glavu“, nije žurba preuzela kontrolu nad taktičkim dogovorom i uvek su čekali priliku da preuzmu prednost. Padovi su postojali u svakoj utakmici, ali i onda je uspevao da sačuva šabački sastav snagu da ne dozvoli potpuni krah i nepovratni zaostatak. Domaći teren jeste snaga Metaloplastike, ali ni u gostima nije klub igrao podređenu ulogu. Loš meč je bio u Bitolju, dok je u svim ostalim bar po poluvreme „plastika“ bila ravnopravna ili bolja. U Brestu odlično prvo poluvreme, u Zagrebu i Vezspremu drugi period za ponos, u Moskvi 50 minuta bolje igre i bod ili dva iz nekadašnje carske prestonice apsolutno ne bi bili nezasluženi.
Posebno je ostvarenje značajno kada se osvrnemo na zdravstveni bilten. Od starta sezone Vuković ne može da računa na Vukašina Vorkapića, a onda su redom probleme imali: Borivoje Đukić, Aleksandar Babić, Nemanja Gojković, odsutni po nekoliko utakmica u nizu, a još nekoliko rukometaša je propuštalo po jedan meč.
Po poseti Šapčani su najbolji u Ligi, sastavom mlad tim se dokazao kao konkurentan i nema dileme da je Metaloplastici mesto u ovakvom takmičenju, zvanično regionalnom, a nezvanično internacionalnom klupskom bez bliže geografske karakteristike. Naravno, samo dobro proleće može doneti i naredne sezone iste ili slične rivale.
Najnoviji broj
18. april 2024.
