FARMACEUT DUŠICA NIKOLIĆ: BILjKE U ODRŽAVANjU ZDRAVLjA I JAČANjU IMUNITETA
Pomoć koju nudi priroda
Da bi nešto bilo prihvaćeno kao tradicionalni lek, mora da bude u upotrebi trideset godina. Veoma je hrabro upustiti se u samolečenje bez ikakve konsultacije, posebno kad je reč o hroničnim bolesnicima. Neprepoznavanje neželjenih efekata, preduga upotreba istog čaja, ili biljke koja je u nekom prediodu donela olakšanje tegoba, neadekvatno čuvanje ili pripremanje lekova, doprinose mnogim tegobama kojih nismo ni svesni
Lekovitost biljaka od davnina je poznata. U vanrednom stanju u kom smo se zatekli, biljke mogu da nam pomognu da sačuvamo zdravlje i ojačamo naš imuni sistem. Razgovarali smo sa farmaceutom, Dušicom Nikolić.
Samomedikacija je danas veoma popularna?
- Da, zato što savremeni čovek ima potrebu da brzo rešava probleme koji su vezani za zdravlje. Savremeni način života uključuje brz oporavak da bi neko u najkraćem vremenu rešio zdravstvenu tegobu i ponovo bio radno sposoban. Tome ide u prilog i činjenica da mnogi nemaju zdravstveno osiguranje, dovoljno sredstava za specijalističke preglede koji zahtevaju skupe metode dijagnostikovanja, vremena za dijagnostiku, ili imaju loše iskustvo u vezi sa lečenjem. Tako nastaje problem, zapravo pitanje - kako izabrati adekvatan način lečenja i što pre doći do rešenja? Čovek je odvajkada tragao za pomoći koju može da mu pruži priroda.
Većina ljudi pogrešno misli da sve što je prirodnog porekla podrazumeva neograničeno korišćenje?
- Smatraju da biljke mogu da piju neograničeno dugo u proizvoljnim dozama i da to ne može da im naudi. Često nisu ni svesni da su se neželjeni efekti ispoljili odavno, a oni ih pripisuju novim zdravstvenim problemima. Postoji čitav niz regulativa o tome šta sve spada u tradicionalnu medicinu, šta u fitoterapiju, a šta u racionalnu fitoterapiju. Dovoljno je znati da nešto mora da bude u upotrebi trideset godina da bi bilo prihvaćeno kao tradicionalni lek. Veoma je hrabro upustiti se u samolečenje bez ikakve konsultacije, posebno kad je reč o hroničnim bolesnicima koji imaju pregršt lekova koje već piju u lečenju združenih bolesti. Kriterijumi za izbor biljaka ili biljnih lekova najčešće su informacije koje su dobili od rođaka, ili iz časopisa, a najčešće su u pitanju poluinformacije.
Dakle, samolečenje može da donese više štete nego koristi?
- Neprepoznavanje neželjenih efekata, preduga upotreba istog čaja, ili biljke koja je u nekom prediodu donela olakšanje tegoba, neadekvatno čuvanje ili priprema, doprinose mnogim tegobama kojih nismo ni svesni. Moja preporuka čitaocima „Glasa Podrinja“ je da se informišu i pokušaju da se sete kada je tegoba počela, kako se razvijala i šta bi moglo da utiče da se ona produbljuje i dodatno ugrožava zdravlje. Pokušajte nepristrasno da povežete vremenska pogoršanja i povezanost sa nekim stresom, ili padom vašeg imuniteta i na dobrom ste putu da dobijete neke od odgovora.
U vanrednom stanju, kada nam je ograničen boravak izvan kuće, šta bi moglo da nam bude od koristi za zdravlje?
- Ono što je prisutno svuda oko nas, a dostupno je i na oskudnim gradskim površinama, svakako je maslačak. Trebalo bi znati da je on izvanredno sredstvo i protiv malaksalosti, ali se ne preporučuje upotreba duže od dve nedelje zato što se u tom periodu može ispoljiti najbolji efekat u jačanju imuniteta i podizanju energije. Ako nađete samo stare liske, potopite ih u vodu (bar pola sata) da izađe gorčina. Stabljika i cvet su čak i jestivi, a koren je lekovit i za dijabetičare. Tu je i jagorčevevina koja je blagotvorna u lečenju bronhitisa, prolećnog umora, loše cirkulacije. Odlična je i za spoljnu upotrebu, u oblogama za rane, krvne sudove, modrice, čak i opekotine. Ne bih da izostavim i belu radu, koja može da zaustavi dugotrajan kašalj i spusti temperaturu, jer stimuliše znojenje.
Da li je bolje piti biljne mešavine nego pojedinačne biljke ?
- Mešavine biljaka su korisne, mada lekovitost ima vremensko ograničenje, dakle, ne može se unedogled piti većina biljaka. Bolje je koristiti ih naizmenično, jednu po jednu, jer se na taj način produžava vreme upotrebe. Naravno, kada je zdravlje u pitanju, nije dovoljno samo popiti čaj, trebalo bi voditi računa o tome koliko se krećemo, a koliko odmaramo i koje namirnice konzumiramo.
NEŽAN I DUGOTRAJAN PROCES
„Lečenje biljkama podrazumeva blag, nežan i dugotrajan proces ozdravljenja, osvešćenje tegobe koju imate i spoznaju da ništa ne može da se reši preko noći, s obzirom da tako nije ni došlo. Važno je znati da tegobe neće nestajati istim vremenskim ritmom kojim su nastale. Produktivni kašalj koji vas muči ne može nestati za dva dana, jer to nije moguće, treba vremena da se izluči sekret. Trebalo bi voditi računa o tome da drugačiju fiziologiju imaju deca, trudnice i stari ljudi zato što im je transformacija biljnih produkata u lek drugačija.“
Samomedikacija je danas veoma popularna?
- Da, zato što savremeni čovek ima potrebu da brzo rešava probleme koji su vezani za zdravlje. Savremeni način života uključuje brz oporavak da bi neko u najkraćem vremenu rešio zdravstvenu tegobu i ponovo bio radno sposoban. Tome ide u prilog i činjenica da mnogi nemaju zdravstveno osiguranje, dovoljno sredstava za specijalističke preglede koji zahtevaju skupe metode dijagnostikovanja, vremena za dijagnostiku, ili imaju loše iskustvo u vezi sa lečenjem. Tako nastaje problem, zapravo pitanje - kako izabrati adekvatan način lečenja i što pre doći do rešenja? Čovek je odvajkada tragao za pomoći koju može da mu pruži priroda.
Većina ljudi pogrešno misli da sve što je prirodnog porekla podrazumeva neograničeno korišćenje?
- Smatraju da biljke mogu da piju neograničeno dugo u proizvoljnim dozama i da to ne može da im naudi. Često nisu ni svesni da su se neželjeni efekti ispoljili odavno, a oni ih pripisuju novim zdravstvenim problemima. Postoji čitav niz regulativa o tome šta sve spada u tradicionalnu medicinu, šta u fitoterapiju, a šta u racionalnu fitoterapiju. Dovoljno je znati da nešto mora da bude u upotrebi trideset godina da bi bilo prihvaćeno kao tradicionalni lek. Veoma je hrabro upustiti se u samolečenje bez ikakve konsultacije, posebno kad je reč o hroničnim bolesnicima koji imaju pregršt lekova koje već piju u lečenju združenih bolesti. Kriterijumi za izbor biljaka ili biljnih lekova najčešće su informacije koje su dobili od rođaka, ili iz časopisa, a najčešće su u pitanju poluinformacije.
Dakle, samolečenje može da donese više štete nego koristi?
- Neprepoznavanje neželjenih efekata, preduga upotreba istog čaja, ili biljke koja je u nekom prediodu donela olakšanje tegoba, neadekvatno čuvanje ili priprema, doprinose mnogim tegobama kojih nismo ni svesni. Moja preporuka čitaocima „Glasa Podrinja“ je da se informišu i pokušaju da se sete kada je tegoba počela, kako se razvijala i šta bi moglo da utiče da se ona produbljuje i dodatno ugrožava zdravlje. Pokušajte nepristrasno da povežete vremenska pogoršanja i povezanost sa nekim stresom, ili padom vašeg imuniteta i na dobrom ste putu da dobijete neke od odgovora.
U vanrednom stanju, kada nam je ograničen boravak izvan kuće, šta bi moglo da nam bude od koristi za zdravlje?
- Ono što je prisutno svuda oko nas, a dostupno je i na oskudnim gradskim površinama, svakako je maslačak. Trebalo bi znati da je on izvanredno sredstvo i protiv malaksalosti, ali se ne preporučuje upotreba duže od dve nedelje zato što se u tom periodu može ispoljiti najbolji efekat u jačanju imuniteta i podizanju energije. Ako nađete samo stare liske, potopite ih u vodu (bar pola sata) da izađe gorčina. Stabljika i cvet su čak i jestivi, a koren je lekovit i za dijabetičare. Tu je i jagorčevevina koja je blagotvorna u lečenju bronhitisa, prolećnog umora, loše cirkulacije. Odlična je i za spoljnu upotrebu, u oblogama za rane, krvne sudove, modrice, čak i opekotine. Ne bih da izostavim i belu radu, koja može da zaustavi dugotrajan kašalj i spusti temperaturu, jer stimuliše znojenje.
Da li je bolje piti biljne mešavine nego pojedinačne biljke ?
- Mešavine biljaka su korisne, mada lekovitost ima vremensko ograničenje, dakle, ne može se unedogled piti većina biljaka. Bolje je koristiti ih naizmenično, jednu po jednu, jer se na taj način produžava vreme upotrebe. Naravno, kada je zdravlje u pitanju, nije dovoljno samo popiti čaj, trebalo bi voditi računa o tome koliko se krećemo, a koliko odmaramo i koje namirnice konzumiramo.
NEŽAN I DUGOTRAJAN PROCES
„Lečenje biljkama podrazumeva blag, nežan i dugotrajan proces ozdravljenja, osvešćenje tegobe koju imate i spoznaju da ništa ne može da se reši preko noći, s obzirom da tako nije ni došlo. Važno je znati da tegobe neće nestajati istim vremenskim ritmom kojim su nastale. Produktivni kašalj koji vas muči ne može nestati za dva dana, jer to nije moguće, treba vremena da se izluči sekret. Trebalo bi voditi računa o tome da drugačiju fiziologiju imaju deca, trudnice i stari ljudi zato što im je transformacija biljnih produkata u lek drugačija.“
PRIPREMA SVEŽIH BILjAKA
„ I kada je biljka sveža moramo voditi računa o doziranju i pripremi. Svež maslačak se sprema tako što se supena kašika cvetića prelije vrelom vodom i, već posle deset minuta, čaj je gotov. Ne bi trebalo koristiti ga više od dva puta dnevno. Oprez je potreban kod osoba koje imaju kamenje u žučnoj kesi. Cvetići bele rade i herba sa listićima takođe se mogu potopiti u proključalu vodu i posle deset minuta piti kao čaj. Oni koji su alergični na ambroziju mogu odreagovati pojačanom alergijskom reakcijom, zato moraju da budu dodatno oprezni.
M.Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
