Vanredne/krizne situacije

Šta su vanredne/krizne situacije?
Idemo u korak sa svetom.
Situacije koje prevazilaze naše trenutne kapacitete da se sa njima suočimo. Mnogi od nas su svedoci brojnih takvih situacija (građanski ratovi, bombardovanje, poplave, požari, sankcije, hiperinflacije, restrikcije, epidemije …). Gubici ... dragih, bliskih, voljenih ... ali i gubitak slobode kretanja, druženja, kontrole, svakodnevne rutine, navika ... Situacija u kojoj se trenutno nalazimo može se smatrati kriznom situacijom i to na svetskom nivou.

Koje su razlike između ove krize i onih ranijih?
Treba se suprotstaviti nečemu što je svuda oko nas, prisutno, a nevidljivo.
Pojava korona virusa je nešto sasvim novo, drugačije za ceo svet. Lišeni smo socijalnog kontakta, stvarne interakcije, dodira, druženja, kao osnovnih izvora podrške, jer mi smo po definiciji socijalna bića. Sve više se stvara osećaj neizvesnosti, što moramo priznati, ni najmanje nije prijatno.

Kako se osećamo, mislimo, reagujemo ?
Kako god da se osećamo,
u redu je.
Možemo osećati strah, nervozu, ljutnju, tugu, zbunjenost, razdražljivost, nemir, povećan oprez, nezadovoljstvo, bezvoljnost, imati doživljaj nesigurnosti, bespomoćnosti... Sva ta osećanja mogu dovesti do brojnih somatskih, fizioloških reakcija: ubrzan rad srca, disanja, prekomerno znojenje, drhtavice, stomačni problemi, mučnine, glavobolje, problemi sa snom, ishranom ... U ovom trenutku, s obzirom na okolnosti, potpuno je u redu ukoliko se ovako osećamo, čak i ako ne znamo da definišemo svoja osećanja, ako su nam izmešana ... i to je u redu. Teško je u nedefinisanoj, neopipljivoj situaciji definisati nešto što je samo po sebi tanano, neuhvatljivo, kompleksno ... osećanja.

Kada da potražimo pomoć?
U zdravom duhu - zdravo je i telo.
Ukoliko naša osećanja pređu meru samokontrole, ako nas duže vreme remete u svakodnevnom funkcionisanju, ako imamo misli i ideje koje nam samo odmažu u dnevnim aktivnostima i prete da ugroze nas i druge... Dešava se, ne stidimo se, pričajmo o tome, obratimo osobi od poverenja i/ili stručnom licu.

Kako da pomognemo?
Budimo mala podrška za velike dane.
Za početak, ne odmažimo - čuvajmo sebe i druge. Treba da nam bude jasno da su ovo potpuno nove okolnosti za sve nas i da je potrebno vreme, kao i za svaku adaptaciju. To je proces koji traje i zato dajmo sebi i okolini vremena. Pridržavajmo se propisanih mera za zaštitu zdravlja; Birajmo samo proverene, realne informacije iz relevantnih, zvaničnih izvora, stručnjaka; Pronađimo razumnu meru u slušanju i gledanju informacija o virusu i ostalim negativnim pojavama; Relaksirajmo se sadržajima koje volimo, koji nam prijaju, hrane dušu (muzika, pisanje, čitanje, crtanje, filmovi sa srećnim krajem, crtaći, obrazovne emisije, društvene igre (višečlane porodice); Igrajmo se, budimo kreativni, učimo, otkrivajmo nove stvari, sopstvene talente; Koristimo prednosti digitalne tehnologije (obrazovni, kulturni i zabavni sadržaji prilagođeni uzrastu); Prisetimo se lepih, opuštajućih trenutaka, ali i izazovnih, težih situacija iz kojih smo izlazili jači, bolji, odvažniji, iskusniji; Ulepšajmo sebi i drugima dane - Održavajmo kontakte sa osobama koje nam prijaju (telefonom, društvenim mrežama); Pomozimo drugima (poruke podrške, nabavka namirnica, lekova, volontiranje); Setimo se rođendana, jubileja, praznika, značajnih datuma i ostalih sitnih, malih radosti; Vodimo računa o prostoru u kome boravimo, pravilnoj higijeni, ishrani, snu i fizičkoj aktivnosti (u skladu sa mogućnostima) ... Činimo sve ono što nam pomaže da se osećamo bolje, ma koliko to drugima delovalo šašavo;

Odakle da počnemo?
Iskoristimo svoje jake strane.
Napravimo dnevni plan i strukturu (aktivnosti, satnicu, tzv. mini rutinu). Planirajmo aktivnosti dan za dan. Potrudimo se da budemo dosledni i da sami damo primer drugima kako se treba ponašati i reagovati. Izvršavajmo svoje radne, školske zadatke, porodične, roditeljske, dečije, prijateljske, kućne dužnosti, pružimo podršku, uputimo tople, prijateljske poruke, razvijajmo humanost, empatiju ... Malo li je?

Šta da očekujemo?
Ne očekujmo od sebe, ali ni od drugih previše.
Vanredne okolnosti traže vanredna rešenja, a ne izvanredna. Budimo zadovoljni sa onim što smo postigli tokom dana. Treba da nam bude jasno da u novonastalim okolnostima ne možemo funkcionisati kao ranije. Čuvajmo sebe i druge, osluškujmo svoje potrebe i potrebe svojih voljenih, ne iscrpljujmo se, poštujmo granice, kako svojih mogućnosti, tako i mogućnosti drugih. Posmatrajmo i ovu situaciju kao još jednu u nizu izazova. I to će proći ... kao i sve do sada. Treba živeti i posle.

Da li ima neke dobiti?
Verovali ili ne, sve možda ima i svoju lepšu stranu.
Možda ... posle svega postanemo manje džangrizavi, namćorasti i naučimo da cenimo dodire, mirise, zvukove, ukuse, poglede, razgovore, osmehe, rukovanja, poljupce, zagrljaje ... do skoro, tako podrazumevane, male, sitne, svakodnevne stvari koje život čine lepim i jedinstvenim.
Možda ... malo usporimo ritam svakodnevnice i pronađemo vremena i sluha za sebe, svoje ukućane, porodice, prijatelje, kolege, komšije, sugrađane ...
Možda ... bolje upoznamo i iznenadimo sebe, otkrijemo svoje skrivene, nove talente, kapacitete, veštine …
Možda ... više zavolimo sebe i druge, baš onako kakvi zaista i jesmo, bez maski, sa svim vrlinama i manama.
Možda ... shvatimo da je zdravlje luksuz, a ne brendovi, trendovi i ostali ovi i oni ... Mislimo o tome.
Možda ... počnemo da poštujemo i cenimo lepotu prirode i njene zakone, koji su nam po ko zna koji put pokazali da su neumoljivi - veći, jači, moćniji od ljudskih.
Možda ... đaci požele Školu, svoje vršnjake, profesore, učitelje, nastavnike, školski čas i zvono koje nagoveštava odmor i graju... jer, građevinu čine zidovi i nameštaj, a školu čine ljudi - zaposleni, đaci i njihovi roditelji.
Možda ... posle svega postanemo bolji ljudi.

Budimo dobro i zdravo!
OSTANIMO KOD KUĆE!