Vreme i usevi
KIŠA OBRADOVALA RATARE
U Mačvi osveženje polja i useva došlo u zadnji čas. Zemljište prilično isušeno,te je kakva-takva kiša, za ratare vrednija od zlata, pogotovo imajući u vidu da su zrno kukuruza morali da polažu u suvu zemlju i kada je u pitanju ova kulturu koja zauzima i najveće površine, vlaga je neophodna radi nicanja. Pšenica dobro napreduje
Bilo kakva kiša, raduje ratare, budući da je protekla zima bila gotovo bez snega i zemljište je ostalo prilično suvo. Bez obzira na to i vanredno stanje u zemlji zbog delovanja korona virusa, vremena za čekanje povoljnijih prilika nije bilo. Prilikom same pripreme zemljišta, ratari su se prosto gušili u velikoj prašini koja se dizala iza traktora i setvospremača na njivama.
-Kao što znate život ne može da čeka i setveni radovi su pri kraju. U atarima naše opštine (Bogatić)verujem da će biti zasejano ukupno oko 20.000 hektara. Najviše, kukuruzom. Potom dolazi krmno bilje i povrće. Svako osveženje u vidu kiše, dobro dođe, budući da je zemljište jako suvo, a bez vlage nema nicanja i sav trud i ulaganje može biti uzaludno. Poljoprivrednici su uglavnom bili prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju, za obezbeđenje neophodnog repromaterijala. Prisutna je i pomoć nekih preduzeća u zajedničkom ugovaranju proizvodnje, a kao i do sada Opština Bogatić je ponudila povoljne kredite radi finansiranja setve, kaže ugledni ratar iz Mačvanskog Metkovića Milan Popović, koji obrađuje velike zemljišne površine. Po njegovom saznanju zemlja neće ostati u parlogu ali zbog skupoće setvenog repromaterijala, znatno je redukovana. To se u najvećoj meri odnosi na upotrebu veštačkog đubriva, zbog čega mnoge njive ostaju „na postu“.
Smanjena upotreba „veštaka“, ovih dana najviše je uočljiva na pšenici.
-Na nekim njivama pšenica je već započela vlatanje. I letimičnim pogledom možemo uočiti priličnu zakorovljenost i smanjenu upotrebu „prihrane“ ili čak bez toga. Novac je u mnogo slučajeva limitirajući faktor, a i ovo malo kiše pšenici mnogo znači i siguran sam da će se pozitivno odraziti na prinos, ističe Nikola Vešić, Milanov zemljak iz Metkovića, koga smo zatekli na njivi pod pšenicom, koju je zaštitio od korova i štetočina.
Sve u svemu, pšenica dobro napreduje.
Stručnjaci, poput iskusnog agronoma iz Klenja Mladena Ignjatovića koji na svojim njivama primenjuje stečena znanja i savetuje druge, slažu se u oceni da bez potrebne vlage zrno ne može da isklija. Zato i skromno osveženje mnogo znači, a vremena za čekanje nema, preovlađujuće je mišljenje.
-Kao što znate život ne može da čeka i setveni radovi su pri kraju. U atarima naše opštine (Bogatić)verujem da će biti zasejano ukupno oko 20.000 hektara. Najviše, kukuruzom. Potom dolazi krmno bilje i povrće. Svako osveženje u vidu kiše, dobro dođe, budući da je zemljište jako suvo, a bez vlage nema nicanja i sav trud i ulaganje može biti uzaludno. Poljoprivrednici su uglavnom bili prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju, za obezbeđenje neophodnog repromaterijala. Prisutna je i pomoć nekih preduzeća u zajedničkom ugovaranju proizvodnje, a kao i do sada Opština Bogatić je ponudila povoljne kredite radi finansiranja setve, kaže ugledni ratar iz Mačvanskog Metkovića Milan Popović, koji obrađuje velike zemljišne površine. Po njegovom saznanju zemlja neće ostati u parlogu ali zbog skupoće setvenog repromaterijala, znatno je redukovana. To se u najvećoj meri odnosi na upotrebu veštačkog đubriva, zbog čega mnoge njive ostaju „na postu“.
Smanjena upotreba „veštaka“, ovih dana najviše je uočljiva na pšenici.
-Na nekim njivama pšenica je već započela vlatanje. I letimičnim pogledom možemo uočiti priličnu zakorovljenost i smanjenu upotrebu „prihrane“ ili čak bez toga. Novac je u mnogo slučajeva limitirajući faktor, a i ovo malo kiše pšenici mnogo znači i siguran sam da će se pozitivno odraziti na prinos, ističe Nikola Vešić, Milanov zemljak iz Metkovića, koga smo zatekli na njivi pod pšenicom, koju je zaštitio od korova i štetočina.
Sve u svemu, pšenica dobro napreduje.
Stručnjaci, poput iskusnog agronoma iz Klenja Mladena Ignjatovića koji na svojim njivama primenjuje stečena znanja i savetuje druge, slažu se u oceni da bez potrebne vlage zrno ne može da isklija. Zato i skromno osveženje mnogo znači, a vremena za čekanje nema, preovlađujuće je mišljenje.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
