Mačva i škola, a potom inostranstvo

Mladi Miloš Gašić je jedan od polaznika golmanske akademije nekadašnjeg reprezentativca Bojana Jorgačevića u Beogradu, a prema oceni skauta i jedan od najtalentovanijih golmana trenutno u Šapcu. Već su ga kontaktirali švajcarski Grashopers i Cirih, odnosno Red Bul Salzburg i Linc, no doskorašnji golman OFK Šabac Sanrajs, stasao za omladinski sastav, najpre će u Mačvu.
-Verujem da je to najbolji korak za napredak. Najveći šabački klub, imam odličnu konkurenciju što će i mene učiniti boljim. Želim da se izborim za poziciju prvog golmana omladinaca i doprinesem uspehu Mačve – započinje Miloš.

Gde je započela fudbalska karijera, koja nije odmah bila golmanaska?
-Počeo sam u Akademcu sa četiri ili pet godina, nije me fudbal mnogo zanimao, samo sam želeo da se bavim nekim sportom. Nekoliko godina sam bio u polju, a onda sam na treningu gde smo birali ko će da igra, a ko da brani, izabrao gol. Trenirao sam još i u Školi fudbala Dejana Sarića, Donjošorcu i naravno Feniksu gde sam najviše napredovao kao golman.

Presudna sa to je saradnja sa Bojanom Jorgačevićem?
-Apsolutno, rad sa njim i njegovi saveti, svakodnevni kontakt učinili su da mnogo napredujem i još više zavolim ovaj poziv. Uočio sam gde sve mogu da napredujem i Bojan je doprineo da se radujem svakom treningu, da kombinujem samopouzdanje i samokritiku na putu do uspeha.

Osim u Feniksu, odlučio si se i za rad na njegovo Akademiji?
-Rad donosi rezultate, trening napredak. Želim da dostignem nivo na kome je bio moj trener, a to bez truda ne može. U periodu karantina nije bilo treninga i uticalo je na svačiju, pa i moju formu i želim da propušteno nadoknadim kroz rad sa vrhunskim trenerima na Akademiji.

Mogu li se izdvojiti još neki značajni treneri u karijeri ili posebne utakmice?
-Na mnogo mečeva sam bio proglašen za najboljeg aktera i to me je činilo srećnim i ponosnim, ali pamtim i svoje greške, posebno srećan što ih nisam ponavljao, jer sam uveren da je učenje iz iskustva najbolje. Svaki od trenera je dao doprinos i učinio me kompletnijim: Eganović, Savić, Ljuština, Novićević, Petrović, Radojković, Vignjević, Sarić,Marko Petrović, Kolarić...

Četiri kluba iz dve države su već pokazala interesovanje.
-Jesu, obe su privlačne, ne samo za sportsku karijeru, već i život, radujem se da pokušam ubrzo u nekoj od njih, ali kada još golmanski sazrim. Želim da dam svoj doprinos u Mačvi, da završim Školu primenjenih umetnosti (smer juvelir), a onda inostranstvo. Sport mi je preokupacija i primarni izbor budućnosti, ali želim da imam i obrazovanje kao potporu.
Pre fudbala bavio si se još jednim sportom, gde želiš da završiš uskoro priču?
-Od ranog detinjstva sam voleo karate i još volim tu veštinu. Paralelno sam trenirao dva sporta, morao sam u jednom trenutku da se odlučim, ali planiram kada bude vremena da položim za dva preostala pojasa, braon i crni.