VEKOVNI SAN MNOGIH MAČVANA O NAVODNjAVANjU NjIVA POSTAJE JAVA
Voda za dve žetve godišnje
U sklopu duže strategije snabdevanja mačvanskih njiva vodom, urađeno je više kanala, ukupne dužine skoro 1.000 kilometara, brojne crpne stanice i ustave. Najnovije je rekonstrukcija čitave mreže kanala, izgradnja ukupno 17 crpnih stanica i dve regulacione ustave, kaže Tamara Stanojčić, tehnički direktor šabačkog “Mašinokopa”, koji je na čelu konzorcijuma za izvođenje radova u ovoj fazi koji su pri kraju. Produktivnost u proizvodnji hrane mogla bi se uvećati 10 puta
Imajući u vidu značaj poljoprivrede u Srbiji, koja bi sa odgovarajućom podrškom mogla da postane važan pokretač nacionalnog ekonomskog rasta, kao i raspoložive potencijale Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, pokrenulo je projekat “Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije”. Jedna od faza je izgradnja regionalnog hidrosistema za navodnjavanje Mačve, koji se sastoji od nekoliko podsistema. Među njima je i podsistem CSH6 od 10.900 hektara
Investicija je vredna više od četiri miliona eura (4. 123.193,11) EUR i sredstva su obezbeđena iz Fonda za razvoj Abu Dabi, kažu u preduzeću Srbijavode.
Radovi u okviru pomenutog hidrosistema Mačve obuhvataju rekonstrukciju 61,8 kilometara kanalske mreže, izgradnju 17 kanalskih crpnih stanica i dve regulacione ustave.
- Posle dve godine napornog posla, ostalo je još oko mesec dana da sve što je planirano u okviru našeg posla bude završeno. Ovim se želi navodnjavanje plodnih oranica i uverena sam da je ovaj deo posla dobro realizovan. Iza nas su na kubici iskopane zemlje, 17 crpnih stanica i dve ustave. Poslovi su zaista bili obimni, kaže tehnički direktor šabačkog “Mašinokopa”d.o.o. Tamara Stanojčić. Pomenuto, ugledno preduzeće je na čelu konzorcijuma izvođača radova.
U toku je završna faza na svim crpnim stanicama i izmuljenje jednog kanala.
Treba podsetiti i na istorijat veoma značajnog posla.
Vizionarski projekat navodnjavanja plodnih mačvanskih oranica, pre više od jednog veka započeli su tadašnji članovi Prve mačvanske bitvene vodne zadruge, koja je osnovana 24. decembra 1924. godine u Glušcima i čiju tradiciju danas uspešno nastavlja Vodoprivredno preduzeće “Sava” Šabac.
Istorijski je poznato da je Mačva od davnina bila pod raznim močvarama, baruštinama, mrtvajama i kaljama, koje su skoro preko cele godine, pritiskala napuštena korita nekadašnjih vodnih tokova.
Svoj danak uzimala je i ćudljiva Sava. Zaletala se na mačvanska polja, kad i kako je htela nemirna Drina. Plavile su je i razbesnele bujice sa ogranaka Cera.
Skoro polovina obradivog zemljišta, bila je ovde, još početkom prošlog veka ugrožena tim suvišnim vodama, što je umanjivalo prinose letine i ugrožavalo zdravlje ljudi.
Borba protiv vodene stihije decenijama je organizovana. Tako je isušeno 50.000 obradive zemlje. Generacije neimara, prvo kulukom, a potom i na neke druge modernije načine prokopali su skoro 1.000 kilometara kanala. Sagrađeni su moćni odbrambeni nasipi, podignute akumlacije, odbrambene i crpne stanice. Zemlja je ovde postala plodnija i skuplja. Mnoge boleštine su iskorenjene. Promenjen je čak reljef, pa i klima ove velike blagorodne ravnice.
Samo oni koji dugo pamte mogu porediti današnju Mačvu sa onom nekadašnjom. Prinosi su sada znatno veći, zemlja skuplja, plodnija, traženija, a tu su i prvi efekti u tehnologiji proizvodnje zdrave hrane.
Komasacijom i melioracijom stvoreni su osnovni uslovi da voda više Mačvu ne plavi.
Učinjen je novi, realan potez, a to je već pomenuto navodnjavanje. Efekti treba da budu oličeni u povećanoj proizvodnji hrane i do 10 puta. Druga žetva nije san.
Sagledali su to pravilno i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Otuda i pokrenuti projekat “Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije”, kao i realizacija izgradnje regionalnog sistema za navodnjavanje Mačve, čiji podsistem CSN6 je pri samom kraju realizacije.
Investicija je vredna više od četiri miliona eura (4. 123.193,11) EUR i sredstva su obezbeđena iz Fonda za razvoj Abu Dabi, kažu u preduzeću Srbijavode.
Radovi u okviru pomenutog hidrosistema Mačve obuhvataju rekonstrukciju 61,8 kilometara kanalske mreže, izgradnju 17 kanalskih crpnih stanica i dve regulacione ustave.
- Posle dve godine napornog posla, ostalo je još oko mesec dana da sve što je planirano u okviru našeg posla bude završeno. Ovim se želi navodnjavanje plodnih oranica i uverena sam da je ovaj deo posla dobro realizovan. Iza nas su na kubici iskopane zemlje, 17 crpnih stanica i dve ustave. Poslovi su zaista bili obimni, kaže tehnički direktor šabačkog “Mašinokopa”d.o.o. Tamara Stanojčić. Pomenuto, ugledno preduzeće je na čelu konzorcijuma izvođača radova.
U toku je završna faza na svim crpnim stanicama i izmuljenje jednog kanala.
Treba podsetiti i na istorijat veoma značajnog posla.
Vizionarski projekat navodnjavanja plodnih mačvanskih oranica, pre više od jednog veka započeli su tadašnji članovi Prve mačvanske bitvene vodne zadruge, koja je osnovana 24. decembra 1924. godine u Glušcima i čiju tradiciju danas uspešno nastavlja Vodoprivredno preduzeće “Sava” Šabac.
Istorijski je poznato da je Mačva od davnina bila pod raznim močvarama, baruštinama, mrtvajama i kaljama, koje su skoro preko cele godine, pritiskala napuštena korita nekadašnjih vodnih tokova.
Svoj danak uzimala je i ćudljiva Sava. Zaletala se na mačvanska polja, kad i kako je htela nemirna Drina. Plavile su je i razbesnele bujice sa ogranaka Cera.
Skoro polovina obradivog zemljišta, bila je ovde, još početkom prošlog veka ugrožena tim suvišnim vodama, što je umanjivalo prinose letine i ugrožavalo zdravlje ljudi.
Borba protiv vodene stihije decenijama je organizovana. Tako je isušeno 50.000 obradive zemlje. Generacije neimara, prvo kulukom, a potom i na neke druge modernije načine prokopali su skoro 1.000 kilometara kanala. Sagrađeni su moćni odbrambeni nasipi, podignute akumlacije, odbrambene i crpne stanice. Zemlja je ovde postala plodnija i skuplja. Mnoge boleštine su iskorenjene. Promenjen je čak reljef, pa i klima ove velike blagorodne ravnice.
Samo oni koji dugo pamte mogu porediti današnju Mačvu sa onom nekadašnjom. Prinosi su sada znatno veći, zemlja skuplja, plodnija, traženija, a tu su i prvi efekti u tehnologiji proizvodnje zdrave hrane.
Komasacijom i melioracijom stvoreni su osnovni uslovi da voda više Mačvu ne plavi.
Učinjen je novi, realan potez, a to je već pomenuto navodnjavanje. Efekti treba da budu oličeni u povećanoj proizvodnji hrane i do 10 puta. Druga žetva nije san.
Sagledali su to pravilno i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Otuda i pokrenuti projekat “Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije”, kao i realizacija izgradnje regionalnog sistema za navodnjavanje Mačve, čiji podsistem CSN6 je pri samom kraju realizacije.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
