Sećanje je naša obaveza

U globalnoj statistici Drugi svetski rat beše krvaviji od Prvog, međutim u, istoriji našeg grada, nema teže tačke i većeg stradanja od onoga koji je Šabac pretrpeo, preživeo ali nikada rane zalečio, od Velikog rata. Između 1914. i 1918. godine Mali Pariz pretvorio se u veliku ruševinu, a broj stanovnika se, za samo četiri godine smanjio za polovinu (pre Rata 14.000, po oslobođenju 7.000). Slobodu su naši sugrađani dočekali 2. novembra 1918. godine. Profesor Pavle Popović rekao je: „Da vidite Šabac ne biste praštali“. Svaki drugi novembar predstavlja teško sećanje, jer nije samo počast pobedničkoj vojsci, nacionalnim junacima, već i sećanje na nevine žrtve koje su svoju nacionalnost platile životom, među njima mnogo dece, žena, starih.

Opelo, govor i polaganje venaca događa se uvek baš u porti Hrama Svetog Petra i Pavla, ispred velikog spomenika posvećenog učesnicima oslobodilačkih ratova 1912-1918. koji je podignut 1933. a svečano ga je otkrio ondašnji Kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević. O junaštvu „srpskog Verdena“ govore odlikovanja: Francuski ratni krst, oreden Republike Čehoslovačke i Karađorđeva zvezda sa mačevima, zapisi, priče što se prenose među generacijama i posebno pomenuto spomenobeležje na mestu najužasnijeg stradanja.

-Stojimo na mestu gde se nekada nalazila spomenkosturnica koja, kao i ovaj spomenik podignut 1933. godine, seća na zločin okupatora. Austrougarska vojska je po ulasku u Šabac, u šabačku crkvu zatvorila, decu, žene, stare, mučila ih bez hrane i vode danima, a potom streljala i sahranila u rake koje su same žrtve iskopale. Ubijeni su zbog samo jednog “zločina”, bili su Srbi – rekao je dr Dragutn Jovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920 (gradaska organizacija Šabac) na ovogodišnjem obeležavanju godišnjice oslobođenja i dodao da je nezaborav naša obaveza.

-To je najmanji dug prema slavnim precima koji su znali cenu slobode i hrabro odlazili na bojišta, protiv višestruko jačeg protivnika, svesni da se verovatno neće vratiti, ali da znaju zbog čega život daju. Oni su branili slobodu, neprijatelj je vodio osvajački rat, jasna je razlika. Ponosno slavimo pobednike i čuvamo uspomenu na žrtve. Žao mi je što je zdravstvena situacija loša. Ove godine, želeli smo da dvorište bude puno đaka, to smo poželeli prethodnog novembra, ali se nadamo da će u narednoj godini biti bolje i da ćemo realizovati plan.
Počast žrtvama polaganjem venaca iskazali su predstavnici Grada, Vojske Srbije, Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Udruženje građana „Cerski marš“ i gradskih/opštinskih organizacija Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Šabac i Bogatić.