Plutella xylostella L. (P. maculipennis Curt.) – kupusni moljac
Ekonomski najznačajnija štetočina gajenih kupusnjača
Povećana proizvodnja krstšica tokom poslednjih decenija doprinela je još većem značaju kupusovog moljca i sada košta svetsku ekonomiju 4-5 milijardi američkih dolara godišnje. Kupusni moljac je jedna od najviše proučavanih štetočina na svetu i jedna od najtežih za suzbijanje, jer vrlo brzo stiče rezistentnost prema insekticidima.
Rasprostranjenost i biljke domaćini
Poreklom je iz Mediterana, južne Afrike ili istočne Azije, ali je sada globalno rasprostranjen svuda gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom na svetu. Gusenice kupusnog moljca oštećuju lišće, pupoljke i cvet krstašica, a zavlače se i u glavice, čime nanose još veće štete, jer smanjuju tržišnu vrednost biljaka. Pri masovnoj pojavi lisna masa biljaka domaćina može biti potpuno uništena. Širom sveta smatra se jednom od glavnih štetočina povrća iz fam Brassicaceae (kupus, brokoli, karfiol) i uljarica (uljana repica i slačica). Između 1993. i 2009. godine globalne površine pod navedenim usevima povećane su za 39 i 59%. U 2009. godini, procenjuje se da su u svetu kupusnjače gajene na 3,4 miliona hektara, a uljarice na više od 31 milion hektara. Tako povećana proizvodnja krstšica tokom poslednjih decenija doprinela je još većem značaju kupusovog moljca i sada košta svetsku ekonomiju 4-5 milijardi američkih dolara godišnje. Kupusni moljac je jedna od najviše proučavanih štetočina na svetu i jedna od najtežih za suzbijanje, jer vrlo brzo stiče rezistentnost prema insekticidima. Prva je vrsta kod koje je utvrđena rezistentnost na DDT preparate i na toksine Bacillus thuringiensis u polju (www.cabi.org).
Suzbijanje
Dubokim zaoravanjem ili spaljivanjem treba uništiti ostatke kupusnjača, svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, napadnute biljke pri proređivanju odmah uništiti, navodnjavati tokom leta.
Dobre rezultate obezbeđuju i plodored, prestanak proizvodnje kupusnjača u jednoj godini, primena lovnih biljaka, žutih lepljivih i feromonskih klopki, ometanje parenja i sl.
U nekim zemljama u biološkoj borbi protiv ove vrste koriste parazitoidske ose (npr. Cotesia plutellae) koje se gaje i ispuštaju na polja. U poslednje vreme raste interes za korišćenjem patogena insekata poput Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, baculovirusa i entomopatogenih nematoda.
Ekstrakti nekih biljaka poput Azadirachta indica i dr. ispoljavaju visoku insekticidnu efikasnost ili antifiding efekat, dok ekstrakti drugih biljaka odbijaju ženke da polažu jaja.
Hemijske mere borbe s obično nisu potrebne uz primenu plodoreda, jer insekticidi primenjeni protiv kupusara ili sovica smanjuju i brojnost moljca. Ako je brojnost velika na mladim biljkama (više od 0,5 gusenica po biljci, prema Maceljskom i sur., 1997), a napad se uoči dovoljno rano, treba primeniti prvenstveno sredstva koja štede prirodne neprijatelje (biopreparati). Primena insekticida gotovo je obavezna u uzgoju u monokulturi.
Kod nas dozvolu za primenu imaju preparati na bazi cipermetrina, tau-fluvalinata, esfenvalerata i lambda-cihalotrina, ali treba voditi računa da vrsta vrlo brzo stiče rezistentnost (npr. na piretroide u nekim zemljama još 1980-ih).
Poreklom je iz Mediterana, južne Afrike ili istočne Azije, ali je sada globalno rasprostranjen svuda gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom na svetu. Gusenice kupusnog moljca oštećuju lišće, pupoljke i cvet krstašica, a zavlače se i u glavice, čime nanose još veće štete, jer smanjuju tržišnu vrednost biljaka. Pri masovnoj pojavi lisna masa biljaka domaćina može biti potpuno uništena. Širom sveta smatra se jednom od glavnih štetočina povrća iz fam Brassicaceae (kupus, brokoli, karfiol) i uljarica (uljana repica i slačica). Između 1993. i 2009. godine globalne površine pod navedenim usevima povećane su za 39 i 59%. U 2009. godini, procenjuje se da su u svetu kupusnjače gajene na 3,4 miliona hektara, a uljarice na više od 31 milion hektara. Tako povećana proizvodnja krstšica tokom poslednjih decenija doprinela je još većem značaju kupusovog moljca i sada košta svetsku ekonomiju 4-5 milijardi američkih dolara godišnje. Kupusni moljac je jedna od najviše proučavanih štetočina na svetu i jedna od najtežih za suzbijanje, jer vrlo brzo stiče rezistentnost prema insekticidima. Prva je vrsta kod koje je utvrđena rezistentnost na DDT preparate i na toksine Bacillus thuringiensis u polju (www.cabi.org).
Dubokim zaoravanjem ili spaljivanjem treba uništiti ostatke kupusnjača, svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, napadnute biljke pri proređivanju odmah uništiti, navodnjavati tokom leta
Suzbijanje
Dubokim zaoravanjem ili spaljivanjem treba uništiti ostatke kupusnjača, svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, napadnute biljke pri proređivanju odmah uništiti, navodnjavati tokom leta.
Dobre rezultate obezbeđuju i plodored, prestanak proizvodnje kupusnjača u jednoj godini, primena lovnih biljaka, žutih lepljivih i feromonskih klopki, ometanje parenja i sl.
U nekim zemljama u biološkoj borbi protiv ove vrste koriste parazitoidske ose (npr. Cotesia plutellae) koje se gaje i ispuštaju na polja. U poslednje vreme raste interes za korišćenjem patogena insekata poput Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, baculovirusa i entomopatogenih nematoda.
Ekstrakti nekih biljaka poput Azadirachta indica i dr. ispoljavaju visoku insekticidnu efikasnost ili antifiding efekat, dok ekstrakti drugih biljaka odbijaju ženke da polažu jaja.
Hemijske mere borbe s obično nisu potrebne uz primenu plodoreda, jer insekticidi primenjeni protiv kupusara ili sovica smanjuju i brojnost moljca. Ako je brojnost velika na mladim biljkama (više od 0,5 gusenica po biljci, prema Maceljskom i sur., 1997), a napad se uoči dovoljno rano, treba primeniti prvenstveno sredstva koja štede prirodne neprijatelje (biopreparati). Primena insekticida gotovo je obavezna u uzgoju u monokulturi.
Kod nas dozvolu za primenu imaju preparati na bazi cipermetrina, tau-fluvalinata, esfenvalerata i lambda-cihalotrina, ali treba voditi računa da vrsta vrlo brzo stiče rezistentnost (npr. na piretroide u nekim zemljama još 1980-ih).
dipl.ing Slobodan Gošić
Najnoviji broj
18. april 2024.
