Čuvari života i zdravlja

Kovid nije zaustavio ni stavio na pauzu druge bolesti. Ljudi se i dalje razboljevaju, povređuju, vode borbe sa svojim hroničnim bolestima.
Zbog virusa je potpuno promenjen sistem rada zdravstvenih ustanova. Tako je u Šapcu Treća zdravstvena ambulanta postala Kovid ambulanta, dok je Opšta bolnica „Dr Laza K. Lazarević“ od letos stavljena u funkciju Kovid bolnice.
Još u prvom talasu epidemije Bolnica je počela da zbrinjava i kovid pozitivne pacijente. Rad je organizovan u crvenoj, sivoj (ili žutoj) i zelenoj zoni. Crvena zona je opredeljena za pacijente sa kovidom, siva za one za koje se sumnja da imaju virus, a zelena za non-kovid pacijente. Zone su „elastične“ pa tako sa porastom i smanjenjem hospitalizovanih pacijenata raste i širi se crvena zona, na račun zelene.

Javiti se lekaru na vreme
-Zdravstveni sistem je prenapregunt. Nadamo se da će propisane mere dati rezultate, da će doći do zaravnjena epidemiološke krive i da će broj zaraženih početi da se smanjuje. Jako je važno javiti se lakaru na vreme, sa pojavom prvih simptoma kovid infekcije, ističe dr Slavica Đurić

.

Tokom letnjeg talasa epidemije crvena zona Bolnice radila je i iznad svojih mogućnosti. Jedno vreme se u njoj nalazilo 320 pacijenata, od kojih je većina zahtevala kiseoničku potporu. Veliki broj medicinskog osoblja sa svih odeljenja angažovan je za brigu o njima.
Sa druge strane, život se nastavio. Najveći teret zbrinjavanja nekovid pacijenata pao je na službu Urgentnog prijema.
-Pored toga što smo morali da napravimo potpunu reorganizaciju i preseljenje različitih službi, istovremeno smo bili u obavezi da zbrinjavamo i sve one druge pacijente koji nisu bili kovid pozitivni ili u kontaktu sa zaraženim. Naša Bolnica je pružala i nastavlja da pruža usluge teško obolelim pacijentima, onkološkim pacijentima, hitnim slučajevima, deci i trudnicama. Pored borbe sa velikim brojem kovid pozitivnih pacijenata, morali smo da menjamo načine i raspored rada iz sata u sat. Svako od zaposlenih se odazvao i prihvatio sve novine u radu, navodi dr Slavica Đurić, specijalista hirurgije, koordinator rada službe urgentnog prijema.
Naša sagovornica ističe da su, tokom prethodnog talasa, dok su se borili za zdravlje ljudi koji su bili zaraženi, dosta toga naučili, ali dosta toga im je ostalo i kao nepoznanica o ovom virusu koji hara svetom.
Kako je već dugo fokus stavljen na kovid pozitivne pacijente mnogi brinu da li će i kako biti zbrinuti ukoliko se razbole od neke druge bolesti ili dožive neku nezgodu.
-Služba prijema i zbrinjavanja urgentnih stanja predstavlja zelenu zonu po dogovorenom kriterijumu i označava rad sa pacijentima koji imaju negativnu anamnezu po pitanju infekcije kovidom. To praktično znači da služba čuva i štiti ceo hirurški blok od širenja infekcije, što je veoma značajno jer se u njemu sprovodi i obavlja operativno i stacionarno lečenje. Zbog toga je služba urgentnog prijema najznačajnija jer je na „udaru“ i prva prihvata pacijente pružajući neophodne usluge. Akcenat je na tome da se obavi adekvatna trijaža pacijenata i, shodno tome, da se upute u sivu zonu ili zbrinu u urgentnom prijemu, objašnjava dr Slavica Đurić.

Procedura
Da bi se izbegla mogućnost zaražavanja pacijenata u urgentnom prijemu korona virusom na samom ulazu poštuje se stroga procedura.
-Svim pacijentima se na ulazu, obavezno, meri temperatura i uzima detaljna anamneza o eventualnim sumnjivim kontaktima. Takođe se meri i saturacija krvi kiseonikom. Podrazumeva se da svi imaju ličnu zaštitnu opremu. Ukoliko kod nekog postoje sumnje na kovid infekciju upućuje se u sivu zonu na dalju dijagnostiku, navodi dr Slavica Đurić.

Koncept rada službe urgentnog prijema zasnovan je na tome da favorizuje urgentnu obradu hitnih i životno ugroženih pacijenata i njihovo upućivanje višim institucijama, kada je to neophodno. Dr Đurić navodi da ambulante ove službe poseduju neophodnu opremu za potrebe hitne reanimacije, kao i za zbrinjavanje različitih patologija i stanja pacijenata.
-Lekari, medicinske sestre i tehničari zdravstvene usluge pružaju stručno i profesionalno. Poštuju se protokoli rada, kao i navedene mere protiv širenja infekcije kovidom. Shodno tome, vrši se kontrola i nadzor nad zaposlenima i pacijentima. Poštujući standarde i kodekse, kontinuirani rad se sprovodi u prostorijama urgentnog prijema, kao i u takozvanoj „sivoj zoni“ gde se zbrinjavaju potencijalno inficirani pacijenti kovidom (izdvojeni prostor pored ulaza u urgentni prijem), kaže dr Đurić.

Koncept rada službe urgentnog prijema zasnovan je na tome da favorizuje urgentnu obradu hitnih i životno ugroženih pacijenata i njihovo upućivanje višim institucijama, kada je to neophodno

Naša sagovornica apeluje na sve građane da se drže propisanih mera, ali i da imaju razumevanja i pokažu strpljenje prema zdravstvenim radnicima, jer je zdravstveni sistem već prenapregnut.
-Kada vidite ove mlade ljude u uregentnom prijemu, pune duha, pozitivne energije, iako rade tako stresan i težak posao, kao što je vraćanje u život pacijenata, imajte razumevanja i vi kao pacijenti. Budite strpljivi, pokažite da kao društvo i sistem možemo da budemo jedna skladna celina. Rad i umor pogodili su naše zdravstvene radnike, ali i pored toga oni pokazuju veliko požrtvovanje za svoj poziv. Zbog svega toga jedno veliko hvala svim zdravstvenim radnicima, od prvog do poslednjeg na lestvici hijerarhije. Oni su heroji ove najveće pandemije koja nas je zadesila, područuje dr Slavica Đurić.