STRUČNjACI ZA LEKOVITO BILjE I BILjNE LEKOVE

Upotreba lekovitog bilja je stara koliko i samo čovečanstvo. “Lekovito bilje je najstariji lek svih naroda, na svim kontinentima, kroz sva vremena”, rekao je akademik Jovan Tucakov.

Farmaceuti se mogu smatrati kompetentnim stručnjacima u oblasti lekovitog bilja. Profesionalna dužnost farmaceuta je da obezbedi jasan i objektivan savet o samomedikaciji i biljnim proizvodima koji se mogu koristiti kroz ovaj vid terapije.

-Farmaceut treba da prati ponudu biljnih lekova koji se nalaze u prometu i da na osnovu svojih znanja i veština (stečenih tokom osnovnih studija i kasnijim edukacijama) formira asortiman ovih lekova u apoteci. Kao najdostupniji zdravstveni radnici, imaju izuzetno značajnu ulogu u savetovanju pacijenata i pružanju relevantnih informacija o efikasnosti, bezbednosti i kvalitetu biljnih lekova. Tokom obrazovanja strukovnih farmaceuta, dosta pažnje posvećuje se proučavanju lekovitog bilja i biljnih lekova. Studenti studijskog programa Farmacija, u okviru predmeta OTC lekovi proučavaju sve aspekte primene biljnih lekova u savremenoj fitoterapiji i farmakoterapiji. U okviru predmeta Farmakognozija, proučavaju lekovite biljke i biljne droge, njihove farmakološki aktivne sastojke, kao i njihovu primenu i upotrebu, zasnovanu na principima racionalne fitoterapije. U okviru praktičnog dela nastave, studenti se osposobljavaju za makroskopsko, mikroskopsko i hemijsko ispitivanje biljnih droga, kao i za analitičke tehnike neophodne za izolaciju i analizu aktivnih principa biljaka. Najveći deo vežbi se izvodi u dobro opremljenoj laboratoriji a zastupljene su i vežbe na terenu, gde se studenti upoznaju sa tehnikama identifikacije, pravilnog sakupljanja i obrade lekovitih biljaka. Od ove školske godine, započeli smo veoma uspešnu saradnju sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, koji nam je donirao biljne droge neophodne za izvođenje nastave na predmetu Farmakognozija, na čemu im se zahvaljujemo. Zahvaljujući donaciji naših srdačnih kolega sa Instituta studenti mogu da vide i nauče šta je kvalitetna biljna droga i da se na pravi način posvete ispitivanju i analizi istih- kaže spec. farm. Roland Antonić, rukovodilac studijskog programa Farmacija, Odseka za medicinske i poslovno-tehnološke studije Akademije strukovnih studija Šabac.

Sistem lečenja zasnovan na primeni prirodnih lekovitih sirovina (droga) i biljnih lekova (ili fitopreparata) naziva se fitoterapija. Fitoterapija je sastavni deo tradicionalne medicine svakog naroda. Narodni lekovi su, najčešće, pripremani od lekovitih biljaka i biljnih droga u obliku jednostavnih galenskih oblika i korišćeni u terapijske svrhe.

-Poslednjih decenija veliki broj lekovitih biljaka i biljnih droga je proučen, hemijska priroda farmakološki aktivih sastojaka biljaka je determinisana, a definisani su i farmakološki efekti primene. Za određeni broj biljaka, terapijska delotvornost i efikasnost je potvrđena kliničkim ispitivanjima i određene su terapijske doze. Zato ova grupa biljaka i biljnih lekova predstavljaju sastavni deo savremene farmakoterapije i konvencionalne medicine. Ovakva tvrdnja je zasnovana na činjenici da se primenjuju terapijska sredstva potvrđene efikasnosti, definisanog i standardizovanog kvaliteta a efekti primene leka su povezani sa upotrebljenom dozom, što predstavlja osnovne postulate racionalne fitoterapije- ističe Antonić.

-Lekovi koji kao aktivan sastojak sadrže biljnu drogu (celu, usitnjenu ili sprašenu) i/ili neki biljni preparat (najčešće ekstrakt) se nazivaju biljni lekovi. Stavljaju se u promet na osnovu potvrđenog farmaceutskog kvaliteta, terapijske efikasnosti i bezbednosti, kao i konvencionalni lekovi. Jako bitno je razdvojiti biljne lekove od biljnih suplemenata, koji nemaju terapijske indikacije, odnosno nisu namenjeni za lečenje i u pogledu kvaliteta prolaze samo ispitivanje zdravstvene ispravnosti. Biljni lekovi se koriste preventivno ili za terapiju oboljenja u početnim fazama ili blažim oblicima bolesti, samostalno ili u kombinaciji sa konvencionalnim lekovima, odnosno kao dopunska terapija lekovima kod razvijenih faza oboljenja. Najčešće se biljni lekovi primenjuju kod poremećene funkcije organa respiratornog, digestivnog, urogenitalnog trakta, kao i kod različitih promena na koži, kod oštećenja, upala i infekcije sluznica. U našoj sredini, biljni lekovi se koriste za samomedikaciju i to na osnovu sopstvene odluke pacijenta ili po preporuci lekara i farmaceuta. Takođe, i u svetu se veliki broj biljnih lekova koristi za samomedikaciju, dok se u nekim evropskim zemljama u kojima se primenjuje sistem racionalne fitoterapije, neki biljni lekovi izdaju na recept- objašnjava Antonić i dodaje:

-Biljni lekovi imaju izuzetno povoljan odnos između koristi i rizika, većinom sa manje sporednih, neželjenih efekata i interakcija od konvencionalnih lekova. Ali, to ne znači da su apsolutno bezbedni i namenjeni svim grupama pacijenata. Kako je za relativno mali broj biljnih droga i biljnih lekova u potpunosti sprovedeno ispitivanje genotoksičnosti, mutagenosti i teratogenosti, uobičajena je praksa da se u tekstu uputstva, kroz mere opreza, naglašava da lek ne treba koristiti tokom trudnoće, naročito tokom prva tri meseca, tokom perioda laktacije i dojenja, a ne preporučuje se primena ni u pedijatrijskoj populaciji. To ne predstavlja apsolutnu zabranu primene, nego insistiranje na prethodnim konsultacijama sa zdravstvenim profesionalcima, pre svega sa farmaceutima, koji će proceniti odnos koristi i rizika od primene.