„Glas Podrinja“ slavi rođendan
Mladi već 76 godina
Još je trajao rat, čak i kada je grad oslobođen, plamen sukoba je plamteo svuda u okolini. Ranjenici iz svih krajeva još uvek nedefinisane drugačije države pristizali su u Šabac, svaki dolazak sa fronta, pratio je novi odlazak put Srema, Bosne i drugih neoslobođenih teritorija. Oni koji su ostajali preuzeli su ulogu uspostavljanja sistema vlasti na novim principima, tekovinama narodnooslobodilačke borbe.
Okružni odbor Narodnog fronta doneo je odluku da se pokrene list za područje Podrinja. Šabac je baštinio tekovine brojnih predratnih listova, ali se ondašnje rukovodstvo, umesto nastavka prekinute tradicije prethodnih listova, odlučilo je da pokrene novi. Osnovan je „Glas Podrinja“, list osmišljen da bude glavni izvor informacija Podrinjaca, u svakom pogledu, na višem nivou od biltena. Prvi broj novog „Glasa Podrinja“ na ulicama Šapca se pojavio 16 decembra 1944. godine. Uloga urednika poverena je novinaru i piscu Milu Borisavljeviću, a uz njega redakciju su još činili: Đorđe Stanimirović (novinar), Velibor Popović (novinar i urednik), Nikola Liler (rukovodilac štamparije), Mihailo Renovčević (organizacioni sekretar) i Milovan Batanović (politički sekretar).
List ne piše memoare, memoar je on, pričajući o drugima pričao o sebi. Na dan svog rođendana pero je umočio u mastilo i na komadu papira napisao pismo svima kojima nešto znači.
Dragi moji, moj najdraži čitaoče, osvrni se u prošlost seti se koliko možeš, a ako ti memorija staje mnogo pre broja 76, biću tu da budem i prošlost koju nisi doživeo, ali je znaš. Ukoliko imaš sećanje dovoljno dugo, seti se šta je sve prošlo u tim decenija i znaš šta je to i u plamičku i sveći sa te rođendanske torte.
Bio sam glasilo Podrinja u šest država, gledao sam i beležio promene u izgledu grada, u privredi, poljoprivredi, demografiji, kulturi, obrazovanju, sportu, politici. List na vetru je simbol nemoći, ali ono što sam bio zbog generacija čitalaca učinilo me je snažnijim i jačim od svih bura života.
Od starta sam znao da moja misija nije samo da prenesem informaciju, već da budem nosilac ideje, da budem tumač, analitičar, pozornost i pažnja. Rođen u decembru, rastao sam zajedno sa našim gradom i krajem.
Mnogo toga sam prošao u svom dugom trajanju, krize, promene, uspone i krahove na različite načine, a opet je 2020. našla način da bude posebna i specifična. Počela je poput mnogih prethodnih, tvoje i moje Podrinje se kretalo utabanim stazama od zime ka proleću, načuo sam o nekim dešavanjima tamo daleko, ali nisam slutio da će to udaljeno stići i do nas, a onda je proleće umesto buđenja donelo nešto suprotno. Usadio se u svakoga od nas strah, borili smo se zajedno, svako na svoj način, sa nečim nevidljivim što može da uništi sve. Voleli bismo da možemo reći bar sada kako je ta borba okončana, ali nije, ona još traje i moramo biti strpljivi. Ipak, kroz sve te mesece trudio sam se da ne pokvarim tu naviku da svakog četvrtka budem u tvojim rukama, da se udružim sa vrmenom koje si mi posvećivao i tako upotpunim bar jedan deo dana. Trudio sam se, ne samo da budem tu fizički, već i da donesem informaciju, prenesem priču, podelim sa tobom neku zanimljivost, proanaliziram sve što je aktuelno i dam nekakav kvalitet vremenu koje si mi darovao. Nadam se da sam uspeo u tome, hvala ti neizmerno što si mi verovao. Učiniću šta je u mojoj moći da i kroz ono što dolazi, ma šta nosilo to vreme, ne posustanem. Imam evo 76 godina, ali se osećam dobro i želim da još dugo budem tu. Na hartiji i pod presama život teče drugačije.
Pozdravljam te najdraža moja i najdraži moj pozivam te da se čuvaš u ovim teškim vremenima.
Okružni odbor Narodnog fronta doneo je odluku da se pokrene list za područje Podrinja. Šabac je baštinio tekovine brojnih predratnih listova, ali se ondašnje rukovodstvo, umesto nastavka prekinute tradicije prethodnih listova, odlučilo je da pokrene novi. Osnovan je „Glas Podrinja“, list osmišljen da bude glavni izvor informacija Podrinjaca, u svakom pogledu, na višem nivou od biltena. Prvi broj novog „Glasa Podrinja“ na ulicama Šapca se pojavio 16 decembra 1944. godine. Uloga urednika poverena je novinaru i piscu Milu Borisavljeviću, a uz njega redakciju su još činili: Đorđe Stanimirović (novinar), Velibor Popović (novinar i urednik), Nikola Liler (rukovodilac štamparije), Mihailo Renovčević (organizacioni sekretar) i Milovan Batanović (politički sekretar).
List ne piše memoare, memoar je on, pričajući o drugima pričao o sebi. Na dan svog rođendana pero je umočio u mastilo i na komadu papira napisao pismo svima kojima nešto znači.
Dragi moji, moj najdraži čitaoče, osvrni se u prošlost seti se koliko možeš, a ako ti memorija staje mnogo pre broja 76, biću tu da budem i prošlost koju nisi doživeo, ali je znaš. Ukoliko imaš sećanje dovoljno dugo, seti se šta je sve prošlo u tim decenija i znaš šta je to i u plamičku i sveći sa te rođendanske torte.
Bio sam glasilo Podrinja u šest država, gledao sam i beležio promene u izgledu grada, u privredi, poljoprivredi, demografiji, kulturi, obrazovanju, sportu, politici. List na vetru je simbol nemoći, ali ono što sam bio zbog generacija čitalaca učinilo me je snažnijim i jačim od svih bura života.
Od starta sam znao da moja misija nije samo da prenesem informaciju, već da budem nosilac ideje, da budem tumač, analitičar, pozornost i pažnja. Rođen u decembru, rastao sam zajedno sa našim gradom i krajem.
Mnogo toga sam prošao u svom dugom trajanju, krize, promene, uspone i krahove na različite načine, a opet je 2020. našla način da bude posebna i specifična. Počela je poput mnogih prethodnih, tvoje i moje Podrinje se kretalo utabanim stazama od zime ka proleću, načuo sam o nekim dešavanjima tamo daleko, ali nisam slutio da će to udaljeno stići i do nas, a onda je proleće umesto buđenja donelo nešto suprotno. Usadio se u svakoga od nas strah, borili smo se zajedno, svako na svoj način, sa nečim nevidljivim što može da uništi sve. Voleli bismo da možemo reći bar sada kako je ta borba okončana, ali nije, ona još traje i moramo biti strpljivi. Ipak, kroz sve te mesece trudio sam se da ne pokvarim tu naviku da svakog četvrtka budem u tvojim rukama, da se udružim sa vrmenom koje si mi posvećivao i tako upotpunim bar jedan deo dana. Trudio sam se, ne samo da budem tu fizički, već i da donesem informaciju, prenesem priču, podelim sa tobom neku zanimljivost, proanaliziram sve što je aktuelno i dam nekakav kvalitet vremenu koje si mi darovao. Nadam se da sam uspeo u tome, hvala ti neizmerno što si mi verovao. Učiniću šta je u mojoj moći da i kroz ono što dolazi, ma šta nosilo to vreme, ne posustanem. Imam evo 76 godina, ali se osećam dobro i želim da još dugo budem tu. Na hartiji i pod presama život teče drugačije.
Pozdravljam te najdraža moja i najdraži moj pozivam te da se čuvaš u ovim teškim vremenima.
Glas Podrinja
Najnoviji broj
18. april 2024.
