SVETSKI DAN HRANE OBELEŽEN 16. OKTOBRA
Naše akcije su naša budućnost
Pandemija COVID-19 pokrenula je ekonomski sunovrat globalnih razmera. Takva situacija neminovno vodi do toga da bi, na već postojećih 690 miliona gladnih u svetu, u dolazećem periodu moglo doći novih 100 miliona ljudi. Nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se već tri decenije, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO). Ova agencija osnovana je davne 1945. godine, neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, sa ciljem da podrži, objedini i pojača tadašnje napore svih zemalja da što brže, i efikasnije prevaziđu krizu izazvanu razornim posledicama rata.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ostaje ista kao i prošle godine – „Naše akcije naša su budućnost”, čime nas sve poziva na buđenje lične odgovornosti i podizanje kolektivne svesti, podstiče na aktivizam i solidarnost prema bližnjima. Drugi po redu Svetski dan hrane obežava se u uslovima pandemije, koja, pored ostalih, ima nesagledive posledice i u oblasti dostupnosti i bezbednosti hrane. Pandemija COVID-19 pokrenula je ekonomski sunovrat globalnih razmera.
Takva situacija neminovno vodi do toga da bi, na već postojećih 690 miliona gladnih u svetu, u dolazećem periodu moglo doći novih 100 miliona ljudi. Takođe, procenjuje se da čak oko 3 milijarde ljudi nije u poziciji da sebi obezbedi dovoljne količine zdrave hrane, a da oko 10% svetske populacije koristi hranu koja ne zadovoljava osnovne kriterijume bezbednosti – hranu koja je zagađena bakterijama, virusima, parazitima ili hemikalijama. S druge strane, aktuelna pandemija nije potisnula neke druge, stare i poznate probleme, takođe pandemijskih razmera.
Nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Čak i to nije samo javnozdravstveni problem. Procenjuje se, naime, da će do 2030. godine troškovi lečenja povezani sa prekomernom uhranjenošću iznositi oko 1,3 triliona godišnje.
Svi mi, možemo biti nosioci promena u sistemima proizvodnje hrane.
Evo nekoliko saveta:
-Uvek treba birati raznovrsne sveže namirnice umesto visokoobrađenih.
-2021. se obeležava kao godina voća i povrća. Još jedan razlog da se konzumira što više svežih namirnica. Usput možemo saznati i ponešto o našim autohtonim sortama.
-Možemo obogatiti svoju ishranu proteinima iz biljaka, npr. iz koštunjavog voća ili mahunarki. Ove namirnice su značajno jeftinije od životinjskih proteina, a pritom su i neuporedivo manje škodljive po našu planetu.
- Važno je dobro isplanirati svaku kupovinu namirnica i pripremu hrane – tako se predupređuje stvaranje viškova, sprečava se propadanje i bacanje hrane.
-Uvek kada za to postoji mogućnost, treba birati male proizvođače hrane koji su posvećeni principima održivog razvoja.
-Svako može biti promoter zdravih principa ishrane – u svojoj porodici, okruženju.
Nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno
Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, uobičajeno su usmerene ka najmlađima – njima se tada pruža prilika da poruke o značaju pravilne ishrane za zdrav život, prenesu na njima svojstven način – bojom, oblikom, rečima.
Ni ove godine ne izostaje tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Biram pametnije, hranim se zdravije“. Konkurs je objavljen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou, sa školama i predškolskim ustanovama, sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ostaje ista kao i prošle godine – „Naše akcije naša su budućnost”, čime nas sve poziva na buđenje lične odgovornosti i podizanje kolektivne svesti, podstiče na aktivizam i solidarnost prema bližnjima. Drugi po redu Svetski dan hrane obežava se u uslovima pandemije, koja, pored ostalih, ima nesagledive posledice i u oblasti dostupnosti i bezbednosti hrane. Pandemija COVID-19 pokrenula je ekonomski sunovrat globalnih razmera.
Takva situacija neminovno vodi do toga da bi, na već postojećih 690 miliona gladnih u svetu, u dolazećem periodu moglo doći novih 100 miliona ljudi. Takođe, procenjuje se da čak oko 3 milijarde ljudi nije u poziciji da sebi obezbedi dovoljne količine zdrave hrane, a da oko 10% svetske populacije koristi hranu koja ne zadovoljava osnovne kriterijume bezbednosti – hranu koja je zagađena bakterijama, virusima, parazitima ili hemikalijama. S druge strane, aktuelna pandemija nije potisnula neke druge, stare i poznate probleme, takođe pandemijskih razmera.
Nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Čak i to nije samo javnozdravstveni problem. Procenjuje se, naime, da će do 2030. godine troškovi lečenja povezani sa prekomernom uhranjenošću iznositi oko 1,3 triliona godišnje.
Svi mi, možemo biti nosioci promena u sistemima proizvodnje hrane.
Evo nekoliko saveta:
-Uvek treba birati raznovrsne sveže namirnice umesto visokoobrađenih.
-2021. se obeležava kao godina voća i povrća. Još jedan razlog da se konzumira što više svežih namirnica. Usput možemo saznati i ponešto o našim autohtonim sortama.
-Možemo obogatiti svoju ishranu proteinima iz biljaka, npr. iz koštunjavog voća ili mahunarki. Ove namirnice su značajno jeftinije od životinjskih proteina, a pritom su i neuporedivo manje škodljive po našu planetu.
- Važno je dobro isplanirati svaku kupovinu namirnica i pripremu hrane – tako se predupređuje stvaranje viškova, sprečava se propadanje i bacanje hrane.
-Uvek kada za to postoji mogućnost, treba birati male proizvođače hrane koji su posvećeni principima održivog razvoja.
-Svako može biti promoter zdravih principa ishrane – u svojoj porodici, okruženju.
Nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno
Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, uobičajeno su usmerene ka najmlađima – njima se tada pruža prilika da poruke o značaju pravilne ishrane za zdrav život, prenesu na njima svojstven način – bojom, oblikom, rečima.
Ni ove godine ne izostaje tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Biram pametnije, hranim se zdravije“. Konkurs je objavljen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou, sa školama i predškolskim ustanovama, sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.
Najnoviji broj
25. april 2024.
