16. decembar 2021.16. dec 2021.
Ovde se sudi Srbiji (2)
PROF. DR MILOŠ KOVIĆ

Ovde se sudi Srbiji (2)

Reč je tome da se, kroz promenu tumačenja istorije srpskog naroda, promeni nacionalni identitet. I da Srbi od naroda koji je nastojao da ide putem Svetog Save i Svetog Kneza Lazara, da štiti svoje pravo na samostalno donošenje odluka o svojoj sudbini i pravo na očuvanje svoje kulture, počne da ide tragom mitskog Vuka Brankovića, da bude narod koji će se potpuno prilagoditi onome što je diktat i imperija. Dakle, ovde nije samo reč o akademskom diskursu i tumačenju istorije, nego o golom opstanku, preživljavanju srpskog naroda. Ovde se sudi Srbiji i ovde je reč o borbi za duše naše dece. Naš cilj treba da bude da sami odlučujemo o svom putu i brinemo o svom nasleđu, da sami biramo svoju budućnost, da ne dozvoljavamo bilo čije tutorstvo
O slučaju profesora dr Miloša Kovića i proceduri koja je u toku na Filozofskom fakultetu za njegov reizbor u zvanje vanrednog, odnosno, izbor u zvanje redovnog profesora, pisali smo u prošlom broju našeg lista. Nije zgoreg napomenuti da profesor Ković nije pripadnik nijedne stranke, član je Predsedništva nestranačkog Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, koji okuplja javne ličnosti u cilju očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije.

U razgovoru koji je prethodio ovom, rekli ste nam da nije samo u pitanju izbor u zvanje redovnog profesora, nego da je ulog mnogo veći, da se ovde sudi Srbiji. O čemu se, zapravo, radi?
- Bitno je da se razume da je Odeljenje za istoriju na Filozofskom fakuletu centralna akademska ustanova kada je reč o srpskoj istoriografiji. Znači, tu se pišu nastavni programi i planovi za osnovne i srednje škole. Tu se vodi kadrovska politika univerziteta i instituta za istoriju. Tu se regrutuju budući naučnici i šalju u institute, ili se zadržavaju na Filozofskom fakultetu. Tu se uobličava dominantan akademski diskurs ne samo o evropskoj i svetskoj, nego, pre svega, o srpskoj istoriografiji. Znamo koliko se sredstava i napora ulaže u to da se Srbi proglase odgovornim ne samo za ono što se događalo devedesetih, nego i za sve što se dešavalo u 20. veku na Balkanu, od 1912. do danas.

„Ovde nije samo reč o akademskom diskursu i tumačenju istorije, nego o golom opstanku, preživljavanju srpskog naroda“


To shvatate kada proučavate rad Haškog tribunala koji je stvoren da bi se iznova pisala srpska istorija, da bi Srbi bili optuženi za ono što se dogodilo. Ako čitate kako se piše istorija Srba u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, ili SAD, onda postaje jasno da je na delu ono što su nam poručili nemački parlamentarci koji su došli 2013. kod nas, da je nama potrebna promena svesti.
Moj zadatak i poziv, kao istoričara i stručnjaka, je da se takvim stavovima javno suprotstavim i da se odupirem pokušajima koji su neakademski i nestručni, da se Srbima nametne kolektivna krivica za ono što su sami pretrpeli – genocid, u Prvom i Drugom svetskom ratu i u ratovima devedesetih (mislim pre svega na Krajinu, Sarajevo i Kosovo i Metohiju). Dakle, ovde je reč o tome da se na Odeljenju za istoriju nametne takvo tumačenje, koje sada ima većinsku podršku. To se čini odstranjivanjem onih koji su neposlušni.

Poslušnost je u duhu vremena?
- Da i to je tako. U poslednjih nekoliko decenija, jedna od prvih žrtava je srpska istorija, odnosno tumačenje srpske istorije. Postoji jedna anglosaksonska izreka: „Onaj koji kontroliše prošlost, kontroliše budućnost“. Reč je tome da se, kroz promenu tumačenja istorije srpskog naroda, promeni nacionalni identitet. I da Srbi od naroda koji je nastojao da ide putem Svetog Save i Svetog Kneza Lazara, da štiti svoje pravo na samostalno donošenje odluka o svojoj sudbini i pravo na očuvanje svoje kulture, počne da ide tragom mitskog Vuka Brankovića, da bude narod koji će se potpuno prilagoditi onome što je diktat i imperija. Da li bi srpski narod trebalo da povije kičmu i prihvati žig koji mu utiskuju Evropska unija i SAD? Dakle, namera je da upravo Srbi, prvi narod koji je pružio otpor NATO paktu, bude pretvoren u najveće poslušnike. Ali, ovo nije prvi put u istoriji da je srpski narod u sukobu sa imperijama. Setimo se Vizantije, Osmanskog carstva, Habzburške monarhije, Trećeg rajha... Dakle, ovde nije samo reč o akademskom diskursu i tumačenju istorije, nego o golom opstanku, preživljavanju srpskog naroda. Ovde se sudi Srbiji i ovde je reč o borbi za duše naše dece. Naš cilj treba da bude samostalnost, da sami odlučujemo o svom putu i brinemo o svom nasleđu, da sami biramo svoju budućnost, da ne dozvoljavamo bilo čije tutorstvo.

PROGON JE MASOVNA POJAVA
Proterivanje profesora sa Univerziteta je nešto što je sada masovna pojava na Zapadu. Na univerzitetima je sve manje slobode mišljenja. Profesori se proteruju zbog verbalnog delikta. Ukoliko se ne odupremo na vreme, to je nešto što nas tek čeka.


Mislite li da je to moguće, s obzirom da smo mali narod?
- Jesmo mali narod, ali su naša istorijska sećanja veoma duga. I naša istorijska samosvest je veoma snažna. Jedan ruski istoričar rekao je da su Srbi mali narod sa psihologijom velike sile. Imamo veoma snažna istorijska sećanja borbe za slobodu u dva svetska rata i mnogo ranije. I ta sećanja nas obavezuju. Nemamo razloga da bez njih ostanemo i da menjamo svest. Bilo bi dobro da svest promene nemački političari koji nam tako nešto preporučuju. Nismo mi tri puta u 20. veku bombardovali Nemačku. Nismo mi kao osvajači dolazili u Nemačku, nego su oni dolazili u srpske zemlje i sada se u suđuju da se ponašaju kao tutori. Nema nijednog razloga zbog kojeg bismo tako nešto prihvatili. Naravno da nema razloga za otvorene sukobe, ali ni za blanko prihvatanje bilo čega što nam ne odgovara. To je vrlo jednostavno. Nema nikakvog razloga za strah, ili za paniku. Kada bi svako od nas uradio ono što može, onda bismo zaista bili super sila.

Ipak nam je potrebna i podrška?
- Tako je. Srbija danas nije sama. Iza nje stoje moćni saveznici. Od tri svetske super sile, dve su spremne da nas podrže: Rusija i Kina. Potrebno je da nešto naučimo iz svoje istorije, veštinu diplomatije, koju su savladali naši preci. O tome govori moja nova knjiga: „Velike sile i Srbi 1496-1833“. Upravo je posvećena tome da se pokaže kako su veliki videli i tretirali Srbe u našoj prošlosti i kako su Srbi na to odgovarali i kakvu su spoljnu politiku vodili u dugim vekovima koji su iza nas.

ISTORIJSKA ČINjENICA
Nisu slučajno upravo Srbi, iako narod mali brojem, prvi koji je ratovao sa NATO paktom, najpre u Republici Srpskoj, potom u Srbiji da bi odbranio Kosovo i Metohiju. Ma kako to zvučalo, to je istorijska činjenica koja je ušla u udžbenike istorije širom sveta. Naravno, krajnji cilj nije samo poslušnost, nego konačna podela srpskog naroda, koja je počela razbijanjem Jugoslavije i asimilacijom srpskog naroda van Srbije. Vidimo šta je učinjeno i šta se čini sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.


Živimo u izuzetno izazovnim vremenima?
- Nijedna imperija sa kojima su se Srbi sukobljavali u prošlosti nije imala ogromnu moć kakvu imaju SAD i Evropska unija. To je propagandna, medijska moć, koja ne odaje utisak nasilja. Da je takva sredstva ubeđivanja imao Gebels, sve bi bilo drugačije. Osim toga, ni Hitler ni Gebels nisu imali tako globalne apetite kakve sada imaju SAD. Recimo i to: nisu nacisti i ustaše uspeli u onom u čemu su uspele Klintonova Amerika i Tuđmanova Hrvatska. SAD su, tobože u ime demokratije i ljudskih prava, Srbe iz Hrvatske i sa Kosova etički temeljnije očistile, nego što su je to mogla da uradi NDH, ili Hitler. NATO i SAD su po Srbe pogubniji od Trećeg rajha i fašističke Italije.
M.Filipović
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa