MUKE SA PREVOZOM MEŠTANA GORNjE VRANjSKE
Tako blizu, a tako daleko
Selo Gornja Vranjska udaljeno je 7 kilometara od Šapca, 10 minuta prevozom, sat vremena peške. Volovskom ili konjskom zapregom može i za manje od sat vremena, ali zašto pominjati prevoz konjima i volovima u 21. veku?! Zato što do ovog sela, za vreme raspusta i vikendom, autobusi idu toliko često da, za one koji nemaju automobil i/ili vozačku dozvolu, ovo i ne zvuči kao loše rešenje.
Kada deca ne idu u školu u pravcu Metlića, odnosno Donjeg Crniljeva i nazad saobraćaju dva, tri autobusa dnevno. Jutarnji polasci kroz Vranjsku prolaze oko 6.00 i 9.30, tako da svako ko uživa u blagodetima evropskog radnog vremena i počinje da radi od 8.00 ili 9.00 sati može da bira hoće li u grad stići par sati ranije ili debelo zakasniti. Ni povratak nije mnogo lakši. Ko ne stigne obaveze u gradu da završi do 10:20 ima sledeći polazak “samo” pet sati kasnije, u 15.30.
Naravno, uvek ostaju opcije idenja peške, biciklom, električnim trotinetom, stopom... Taksi, od autobuske stanice do centra sela košta između 600 i 700 dinara, najmanje.
Posebna draž čekanja nastane kada prevoznik ne želi da autobusi ulaze u autobusku stanicu, nego staju pored taksista. Tada čak na šalteru ne može da se dobije ni informacija da li tog dana ima polazak, pa ostaje samo nadati se da će doći.
Kako je linija Šabac – Metlić, odnosno Šabac – Donje Crniljevo, zašto pričamo samo o mukama meštana Gornje Vranjske? Zato što su lako rešive. Gradski autobus, koji saobraća na oko sat vremena svoju rutu završava kod škole u Pocerskom Pričinoviću. Kada bi produžio do centra Gronje Vranjske to bi bilo još samo tri kilometra. Za autobus malo, za putnike mnogo.
Da potreba za češćim polascima postoji govori činjenica da su autobusi gotovo uvek puni, što bi trebalo izbeći bar u vreme epidemiji. Da stvar bude gora, tokom cele prošle godine i do septembra ove, autobusi su saobraćali po rasporedu koji važi kada đaci ne idu u školu.
Problem nije od juče. Nekako je ovaj deo uvek bio “slepo crevo”. Bilo je normalno da autobusi kasne ili jednostavno ne idu, bez ikakvog obaveštenja.
Međutim, u trećoj deceniji 22. veka smo. Šabac odavno ima problem nedostatka parking mesta. Aero zagađenje je sve veći problem. Deo rešenja leži u uvođenju novih, odnosno produžetku postojećih linija gradskog i prigradskog saobraćaja.
Kada deca ne idu u školu u pravcu Metlića, odnosno Donjeg Crniljeva i nazad saobraćaju dva, tri autobusa dnevno. Jutarnji polasci kroz Vranjsku prolaze oko 6.00 i 9.30, tako da svako ko uživa u blagodetima evropskog radnog vremena i počinje da radi od 8.00 ili 9.00 sati može da bira hoće li u grad stići par sati ranije ili debelo zakasniti. Ni povratak nije mnogo lakši. Ko ne stigne obaveze u gradu da završi do 10:20 ima sledeći polazak “samo” pet sati kasnije, u 15.30.
Naravno, uvek ostaju opcije idenja peške, biciklom, električnim trotinetom, stopom... Taksi, od autobuske stanice do centra sela košta između 600 i 700 dinara, najmanje.
Posebna draž čekanja nastane kada prevoznik ne želi da autobusi ulaze u autobusku stanicu, nego staju pored taksista. Tada čak na šalteru ne može da se dobije ni informacija da li tog dana ima polazak, pa ostaje samo nadati se da će doći.
Kako je linija Šabac – Metlić, odnosno Šabac – Donje Crniljevo, zašto pričamo samo o mukama meštana Gornje Vranjske? Zato što su lako rešive. Gradski autobus, koji saobraća na oko sat vremena svoju rutu završava kod škole u Pocerskom Pričinoviću. Kada bi produžio do centra Gronje Vranjske to bi bilo još samo tri kilometra. Za autobus malo, za putnike mnogo.
Da potreba za češćim polascima postoji govori činjenica da su autobusi gotovo uvek puni, što bi trebalo izbeći bar u vreme epidemiji. Da stvar bude gora, tokom cele prošle godine i do septembra ove, autobusi su saobraćali po rasporedu koji važi kada đaci ne idu u školu.
Problem nije od juče. Nekako je ovaj deo uvek bio “slepo crevo”. Bilo je normalno da autobusi kasne ili jednostavno ne idu, bez ikakvog obaveštenja.
Međutim, u trećoj deceniji 22. veka smo. Šabac odavno ima problem nedostatka parking mesta. Aero zagađenje je sve veći problem. Deo rešenja leži u uvođenju novih, odnosno produžetku postojećih linija gradskog i prigradskog saobraćaja.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
