Dobre i loše strane obrade zemljišta
Kako do optimalnih uslova za razvoj biljaka
Etapa mašinske obrade počinje pronalaskom parne mašine kasnije SUS motora. U prva dva razdoblja usavršavana su oruđa,shvaćena je potreba produbljivanja (oranja) mešanja i rastresanja zamljišta. U eri industrijalizacije mehanizacija se mnogo brzo razvija, omogućavada se za kratko vreme i radom malog broja ljudi obrađuju velike površine
Istorija nas uči o pojavi ručne obrade još za vreme drevnih civilizacija istorijski gledano postoje ručna, zaprežna(vučna) i mašinska obrada zemljišta.
Etapa mašinske obrade počinje pronalaskom parne mašine kasnije SUS motora. U prva dva razdoblja usavršavana su oruđa, shvaćena je potreba produbljivanja (oranja) mešanja i rastresanja zamljišta. U eri industrijalizacije mehanizacija se mnogo brzo razvija, omogućavada se za kratko vreme i radom malog broja ljudi obrađuju velike površine. Ovo je rezultat izvora energije po jednom agregatu na nekoliko stotina KW(traktori), zahvaljujući čemu se povećava dubina obrade, brzina i učinak, samim tim i produktivnost i ekonomičnost proizvodnje. Trend razvoja i dalje traje u sveri mehanizacije za obavljanje više agrotehničkih operacija u jednom prohodu.
Sadašnja poljoprivreda zahteva osavremenjavanje mašina i oruđa je neki autori naglašavaju da je utrošena energija na obradu prelazi 40% . Za razliku od drugih agrotehničkih mera kod kojih se jasno definiše cilj kao na primer zaštita bilja može se reći da je to grana koja se bavi zaštitom bilja od korova, raznih patogena i štetočina. Kod obrade je to složenije jer se ona prilagođava gajenoj biljci, zemljištu, klimi, reljefu, reonu. Kao cilj se podrazumeva da se obrada zemljišta prilagodi svrsi.
Jedan opšti cilj je da se obradom zemljišta stvore optimalni uslovi za rast i razvoj biljaka.
Nažalost intezivnom obradom obrada zemljišta ima i svoje nedostatke.
1. Pojačava se erozija na nekim parcelama sa nagibom može doći do odnošenja zemljišta.
2. Ubrzani gubitak humusa, razlog manjak đubriva organskog porekla.
3. Kvarenje strukture zemljišta može biti uzrok . Dugotrajna, česta obrada vlažnog ili suvog zemljišta uz nedostatak organske materije, vodi kvarenju strukture zemljišta.
4. Gubitak vremena zbog povećanja obima posla fali vremena za obradu.
5. Zagađivanje životne sredine.
Promene koje su dobre a nastaju po obradi zemljišta.
1. Povećanje vodno vazdušnog režima.
2. Homogenizuje se zemljište
3. Stimulišu se oksidacioni procesi.
4. Žetveni ostaci se unose na različite dubine po horizontu.
5. Pospešuje se rad mikroorganizama, brža minerilizacija.
6. Bolji uslovi za razvoj korena.
Iz svega ovoga moramo naći neku optimalu da našim pokolenjima neupropastimo osnovni izvor proizvodnje hrane bez kojeg nemožemo dalje.
Etapa mašinske obrade počinje pronalaskom parne mašine kasnije SUS motora. U prva dva razdoblja usavršavana su oruđa, shvaćena je potreba produbljivanja (oranja) mešanja i rastresanja zamljišta. U eri industrijalizacije mehanizacija se mnogo brzo razvija, omogućavada se za kratko vreme i radom malog broja ljudi obrađuju velike površine. Ovo je rezultat izvora energije po jednom agregatu na nekoliko stotina KW(traktori), zahvaljujući čemu se povećava dubina obrade, brzina i učinak, samim tim i produktivnost i ekonomičnost proizvodnje. Trend razvoja i dalje traje u sveri mehanizacije za obavljanje više agrotehničkih operacija u jednom prohodu.
Sadašnja poljoprivreda zahteva osavremenjavanje mašina i oruđa je neki autori naglašavaju da je utrošena energija na obradu prelazi 40% . Za razliku od drugih agrotehničkih mera kod kojih se jasno definiše cilj kao na primer zaštita bilja može se reći da je to grana koja se bavi zaštitom bilja od korova, raznih patogena i štetočina. Kod obrade je to složenije jer se ona prilagođava gajenoj biljci, zemljištu, klimi, reljefu, reonu. Kao cilj se podrazumeva da se obrada zemljišta prilagodi svrsi.
Jedan opšti cilj je da se obradom zemljišta stvore optimalni uslovi za rast i razvoj biljaka.
Nažalost intezivnom obradom obrada zemljišta ima i svoje nedostatke.
1. Pojačava se erozija na nekim parcelama sa nagibom može doći do odnošenja zemljišta.
2. Ubrzani gubitak humusa, razlog manjak đubriva organskog porekla.
3. Kvarenje strukture zemljišta može biti uzrok . Dugotrajna, česta obrada vlažnog ili suvog zemljišta uz nedostatak organske materije, vodi kvarenju strukture zemljišta.
4. Gubitak vremena zbog povećanja obima posla fali vremena za obradu.
5. Zagađivanje životne sredine.
Promene koje su dobre a nastaju po obradi zemljišta.
1. Povećanje vodno vazdušnog režima.
2. Homogenizuje se zemljište
3. Stimulišu se oksidacioni procesi.
4. Žetveni ostaci se unose na različite dubine po horizontu.
5. Pospešuje se rad mikroorganizama, brža minerilizacija.
6. Bolji uslovi za razvoj korena.
Iz svega ovoga moramo naći neku optimalu da našim pokolenjima neupropastimo osnovni izvor proizvodnje hrane bez kojeg nemožemo dalje.
Dip. Inž. Sušić Jovan PSSS šabac
Najnoviji broj
18. april 2024.
