Važno je prijaviti digitalno nasilje

U Osnovnoj školi „Nata Jeličić“ edukatori Nacionalnog kontakt centra održali su prošle srede interaktivna predavanja za učenike petog i šestog razreda i roditelje na temu „Bezbednost dece na internetu“. Nakon Jevremove i Jankove škole, treći put su u Šapcu sa istim ciljem- da šestogodišnje znanje i iskustvo iskoriste i upute u bezbedno korišćenje digitalnih tehnologija i platformu „Pametno i bezbedno“.

Potrebne strože kazne
Kako je istakla Bekovićeva, veoma je teško da policija u operativnom smislu sazna ko se krije iza lažnog profila.
-Kada to radi neko ko je hakerski vešt, onda on menja IP adrese na svakih deset sekundi i jako je teško ustanoviti ko je. S druge strane, ako to radi dete koje ima do 14 godina, ono nije ni krivično odgovorno. To je takođe jedan od problema i mislim da rešenje možda leži u strožim kaznama kada su u pitanju ovakva dela i da se uvedu i nova krivična dela koja se tiču digitalnog nasilja- naglasila je ona.

Najviše slučajeva vršnjačkog nasilja i pedofilije
-Pored edukacija, naša primarna aktivnost je prijem prijava besplatnim pozivom na broj telefona 19833. Nastavnici, roditelji i deca mogu da pozovu ovaj broj, da prijave uznemiravanje na internetu, pretnje, ucene, zloupotrebu fotografija, kontakt od strane pedofila, dečju pornografiju. Mi smo posebnom aplikacijom povezani sa policijom i tužilaštvom, Centrom za socijalni rad, domovima zdravlja i Ministarstvom prosvete i u zavisnosti od toga o čemu se radi njima šaljemo formirani predmet. Deca su jako vešta na internetu, budući da je to njima dominantan način komunikacije, ali nisu svesni opasnosti i rizika na društvenim mrežama. Roditeljima je u tom smislu potrebna edukacija, kako bi ih kontrolisali i nadzirali, jer ne znaju šta deca rade na internetu, koje sadržaje posećuju, s kim se dopisuju, zašto vole da prate nekog jutjubera ili influensera. Tu smo da pružimo informacije, damo savete, uputimo ih, damo tehničku podršku kako bezbedno koristiti digitalne tehnologije- objasnila je Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i dodala da roditelji nisu dovoljno edukovani kad i u kom periodu treba detetu dozvoliti da ima mobilni telefon i laptop.

Za šest godina beleže 36 hiljada poziva, a većina prijava dobije sudski epilog.

Foto: Glas Podrinja

-Neki su bili i predmet savetodavne prirode, većinu smo upućivali policiji. Najviše je bilo slučajeva vršnjačkog nasilja i pedofilije, odnosno ucena i pretnji. Većina poziva dolazi od roditelja, baka i deka, a najmanje od dece, njih želimo da senzibilišemo i ohrabrimo da prijave. Nažalost, često roditelji poslednji saznaju- podvukla je ona.

Nakon prijavljivanja, slučaj prelazi u ruke policije i tužilaštva, ali tad je šteta već načinjena.

Vređanje koje započne na internetu se prenese u školu
-Zato moramo preventivno delovati, da naučimo i decu i roditelje koja su to pravila ponašanja, da nikada nema ostavljanja negativnih komentara, govora mržnje, vređanja. To što se neko krije iza nekog profila i što internet daje dozu anonimnosti, ne sme zloupotrebljavati da bi nekog kinjio, vređao, ismejavao. Deca misle da je to sve šala, međutim, roditelj je tu da ukaže da ne smemo da cenimo da li je nešto za nekog šala, a za nekog nije- naglasila je Bekovićeva.

Psiholog u školi i koordinator tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja Slobodanka Aleksić navela je da je informisanje prvi korak u podizanju svesnosti o tome koliko je digitalno nasilje prisutno, te da najveću dobit od radionice vide u mogućnosti da roditelji shvate da nisu nemoćni, da mogu svoje iskustvo da upotrebe da sa decom razgovaraju o opanostima na internetu.

Žrtva nije kriva
Najčešće su situacije snimanja bez odobrenja, deljenje i postavljanje na društvenim mreže i slično. U Natinoj školi se beleži pomak u pogledu prijavljivanja i nećutanja kada se nasilje dogodi upravo zbog toga što se o tome otvoreno govori.
-Roditelji prijavljuju, prijavljuju i deca. Mislim da kod nas u školi postoji vrlo otvoren odnos i mi se intenzivno time bavimo, kontinuirano, jer to je naša realnost. Tu treba mnogo razgovora, sposobnost i želja, strpljenje da saslušamo učenika. Prvi korak je veoma važan, da kad razgovaramo sa nekim ko je žrtva digitalnog nasilja vodimo računa, koristimo jezik nenasilne komunikacije, imamo strpljenja i nikad ne vrednujemo da je žrtva možda uradila nešto pogrešno, jer ona ne treba da dobije poruku da je kriva zato što se ponašala na određen način- istakla je Aleksićeva.

-Učenici putem interaktivnog predavanja iznose svoja iskustva, a svakodnevno se dešava da neko slika i postavlja slike bez odobrenja na društvene mreže, viber grupe. Vređanje koje započne na internetu se prenese u školu. Često taj ko započinje, odnosno šalje uvrede i razne priče putem kojih ponižava drugu osobu, ostane anoniman, s obzirom na to kojom se brzinom to širi, a to praktično znači da su rane na duši veće od ove vrste nasilja. Raduje nas što su i roditelji dobili informacije, jer je njihova digitalna pismenost na nižem nivou nego njihove dece. Prednost koju oni imaju je iskustvo i njihov vaspitni udeo, tako da je veoma važno da grade kvalitetan, kompletan odnos poverenja sa svojom decom, da im prijave kad trpe digitalno ili bilo koje drugo nasilje- podvukla je Aleksićeva i dodala da je važno da se reaguje po prijavi deteta.

Postoji pravilnik o protokolu postupanja u tim slučajevima, koji obuhvata i digitalno nasilje. Sa žrtvama se radi operativni plan zaštite koji uključuje podršku pedagoga, psihologa, saradnju s roditeljima, rad na nivou odeljenske zajednice. Radi se i sa počiniocima nasilja po tačno utvrđenoj proceduri kroz pojačan vaspitni rad kako bi dobili adekvatnu podršku i prestali da se ponašaju na taj način. Zakonska procedura je jasno definisana u svim mogućim slučajevima.

Ne smemo da procenjujemo da li je nešto za nekog šala ili nije, niti da objavljujemo bilo čije snimke na internet, jer je to krivično delo, poručili su iz Nacionalnog kontakt centra.