Info

15. decembar 2022.15. dec 2022.
Foto: Mitar Mitrović, Snežana Krstić

Foto: Mitar Mitrović, Snežana Krstić

DVODNEVNA REGIONALNA KONFERENCIJA LOOK UP! NA KOPAONIKU

Brojni stručnjaci, važne teme

Na osam panela više od 55 eminentnih panelista, preko 400 učesnika. Pokrenuta važna pitanja o energetici, ekologiji i zaštiti životne sredine
Dvodnevni regionalni stručni skup u organizaciji Privredne komore Srbije „Look Up! održan je protekle srede i četvrtka na Kopaoniku. Aplauzi, dijalog i poruke u pravcu značaja očuvanja životne sredine, boljeg upravljanja otpadom i većeg fokusa na obnovljive izvore energije, obeležili su konferenciju na kojoj je učestvovalo desetine eminentnih stručnjaka i profesora sa univerziteta, kao i predstavnici vlada i institucija iz zemlje i regiona.

Konferenciju su u sredu otvorili Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Ministarka Vujović je poručila da je zaštita životne sredine u fokusu i da je ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan u skladu sa Zelenom Agendom. Ona je istakla da je usvojen program razvoja cirkularne ekonomije, a biće usvojen i niz zakona koji se tiču zaštite životne sredine.

Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine, Foto: Mitar Mitrović


Ona je napomenula i da je Srbiji potrebno oko 12,7 milijardi evra samo za usklađivanje sa propisima EU i to samo u okviru poglavlja 27. Najveći deo tog iznosa su, kako kaže, isključivo investiciona ulaganja, od čega 12,4 miliona evra ulaganja u sektoru voda. Kako je istakla trebaće nam i 8,4 milijarde evra za ulaganje u upravljanje otpadom.

-Prioritet države i Ministarstva zaštite životne sredine je da ukloni sav istorijski otpad (opasan i neopasan) na teritoriji Srbije do nultog stanja, čime će se zatvoriti poglavlje nebrige o ovom otpadu, koji je nastao mahom dvehiljaditih godina u industrijskim postrojenjima preduzeća u stečaju ili u postupku privatizacije- izjavila je Vujović.

Marko Čadež istakao je teme konferencije kao ključne za dalji razvoj regiona. On je rekao da je PKS pripremila i objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede, čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti.

- To je zapravo mapa puta kroz zelenu tranziciju i putokaz državi za donošenje podsticajnih mera. Na globalnom nivou samo mala i srednja moraće da potroše 33 miliona dolara u svoju adaptaciju na zelenu tranziciju do 2050, rekao je Čadež.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Foto: Mitar Mitrović


Predsednik Privredne komore Srbije je dodao da se 95 odsto prerade retkih metala koji idu u bateriju do nedavno odvijalo u Aziji i istakao da trenutno gledamo investicionu revoluciju koja je usmerena ka centralnoj i istočnoj Evropi. On je rekao da se Mađarska do sada najbolje snašla i da će biti odmah iza Nemačke, a ispred Poljske, kada je u pitanju proizvodnja baterija, zbog gigafabrika koje dolaze iz Azije.

Usklađivanje sa standardima EU obaveza, ili realna potreba
Nakon uvodnih obraćanja, Konferenciju je otvorio prvi panel na temu Stepen cirkularnosti domaće privrede kao uslov za harmonizaciju sa EU. Na panelu se govorilo o ulozi cirkularne ekonomije, svim njenim benefitima za društvo i državu, kao i uslovima koje je potrebno ispuniti na putu prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

Učesnici panela bili je i mnistarka za evropske integracije Tanja Miščević, ona je, poručila je da treba napraviti jasnu razliku. tj. da li naše usklađivanje sa standardima EU u ovim oblastima, koje su ključne politike razvoja i društva i država, samo nešto što je naša obaveza ili realna potreba.

- Kao i cirkularna ekonomija i to je jedan krug. Biće da nismo svesni svih elemenata napretka i tu je cirkularna ekonomija odlčan primer... Otpad je jedan od tema, reciklaža kao i digitalizacija, se su to teme koje smo pokrenuli približavajući se EU, ali su one sve bile tu oko nas, samo nisu bile u fokusu.

Foto: Mitar Mitrović


Predstavnik Eliksira Mathias Predojević, kao jedan od panelista, istakao je cirkularnu ekonomiju kao koncept koji nema alternativu. Mathias je uz osvrt na praksu u Evropi i Nemačkoj, u kojoj duže od pola veka postoje spalionice koje primenjuju koncept cirkualrnosti, kazao da je cirkularna ekonomija danas ekološko, ekonomsko, energetsko i pitanje konkurentnosti i opstanka na tržištu.

- Održivost će biti ekvivalent uspešnosti, zbog toga je cirkularna ekonomija imperativ i strateški prioritet Elixir Group. Naš cilj je da budemo karbon neutralni do 2030. godine, mi smo u procesu realizacije te strategije i verujemo da ćemo biti prva dekarbonizovana industrija fosforne kiseline i NPK đubriva u Evropi – istakao je Mathias.

Prioritet države i Ministarstva zaštite životne sredine je da ukloni sav istorijski otpad (opasan i neopasan) na teritoriji Srbije do nultog stanja, čime će se zatvoriti poglavlje nebrige o ovom otpadu, koji je nastao mahom dvehiljaditih godina u industrijskim postrojenjima preduzeća u stečaju ili u postupku privatizacije

“Ako ne diverzifikujemo izvore, imaćemo probleme na tržištu”
Na poslednjem panelu prvog dana “Look Up” konferencije, pod nazivom” Obnoljivi izvori energije- realnost ili mit”, bilo je reči o potencijalu i nužnosti obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, ali i o biogasu kao odgovoru na aktuelnu krizu, detaljima izgradnje i rada vetroparkova, zanemarljivom upotrebom geotermalnih izvora energije, upotrebi biometana i drugih alternativnih energenta u saobraćaju.

Nenad Ristić iz Eliksir grupe je između ostalog rekao da su obnovljivi izvori energije nedovoljno iskorišćeni, a tehnološka rešenja sve savremenija i dostupnija, Nenad se osvrnuo na prednosti biogasne tehnologije koja je doživela značajan rast u EU i ima svestranu primenu.

- Biogasna tehnologija je veoma važna za rešavanje problema biorazgradivog komunalnog otpada i donosi brojne benefite. U Elixiru smo to prepoznali i u okviru naše strategije o dekarbonizaciji u našem fokusu su cirkularnost, alternativni i obnovljivi izvor energije sa fokusom na biometan i solarnu energiju – kazao je Nenad.

Mnoge stvari moramo da menjamo u minut do 12
Tokom dva dana, učesnici su se gotovo jednoglasno složili da je cela planeta ugrožena, da Srbija nije izuzetak, a da su ljudi i privreda ti koji sada treba da se bore u očuvanju životne sredine, bilo kroz prilagođavanje novim tehnologijama i standardima, bilo kroz ličnu borbu i uštedu energije. Ocena je i da imamo i znanja, i ljude i viziju, ali da je sada potrebno samo jače i uz dijalog države i privrede delovati u oblastima energetike i ekologije.

- Da li ćemo imati energiju i čistu životnu sredinu nije pitanje izbora. Pred Srbijom je značajna promena u energetskom sektoru. Javna preduzeća treba da budu efikasnija i profitabilnija, da zapošljavaju stručnjake koji neće želeti da beže - poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Ona je zvanično otvorila drugi dan konferencije “Look Up”, a potom je učestvovala i na panelu “Energetska efikasnost”.

- Svesni smo da se suočavamo sa teškom geopolitičkom situacijom koja je i energetski konflikt, a svaki konflikt je uvezan i sa ekonomijom i sa privredom. Srbija ima raznih izazova kao i Evropa, i to kako sigurno da se snadbevamo energijom, kako da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i kako da obezbedimo investiciona ulaganja koja su neophodna. Sve što nismo dovoljno radili, sada nas je sačekalo, i u minut do 12 moramo da se pozabavimo mnogim stvarima, a paraleleno i da nastavimo da idemo ka energetskoj efikasnosti - rekla je okupljenima ministarka Đedović.

Foto: Mitar Mitrović


Energetska nezavisnost i reforma javnih preduzeća
Kako je ocenila ministarka, cilj je da se do 2030. godine potrošnja finalne energije smanji za oko 10 odsto u odnosu na sadašnju.

- Najvažnija je reforma energetskog sektora. Moramo da se pozabavimo planom tranzicije ka zelenoj energiji koja će imati svoje i finansijske i socijalne troškove da bi došli do karbonske neutralnosti do 2050. Moramo da sagledamo kako ćemo i na koji način obezbediti da ojačavamo našu distributivnu mrežu da bi imali više izvora obnovljive energije. Pitanje je i šta raditi sa termo kapacitetima i u kojoj meri moramo da planiramo njihovu tranziciju, te kako ćemo smanjiti gubitke u distributivnoj mreži, reformisati javna preduzeća, obezbediti energetsku nezavisnost Srbiji i postati energetski efikasniji jer bez smanjenja potrošnje ne možemo da budemo održivi. Ne smemo sebi da dozvolimo da otvaramo prozore kada to ne treba i da imamo upaljeno svetlo gde za tim nema potrebe - rekla je ministarka Đedović.

Energetika i životna sredina su usko povezani
Tema prvog panela drugog dana bio je “Otpad kao energent i resurs reciklažne industrije”, a panelisti su govorili o upotrebi otpada u energetske svrhe, spalionicama i potrebnim kapacitetima.
Kako je istakao pomoćnik ministra zaštite životne sredine, u sektoru za upravljanje otpadom Filip Abramović, “energetika i životna sredina su uvek bili usko povezani, a sada i više nego ranije”.

- Još od prvog paketa zelenih zakona, krenula je reorganizacija upravljanja otpadom, između ostalog i njegovim korišćenjem kao energenta. Program upravljanja otpadom koji je donet u julu, i sam program razvoja cirkularne ekonomije koji je usvojen prošle nedelje, pokazuje dalju tendenciju i želju Vlade da još više i bolje povežu životnu sredinu i energetiku - istakao je Filip Abramović.
Kako je dodao “u sistemima prečišćavanja emisija treba se držati pouzdanih i dobrih tehnologija”.

- Mi radimo i sa privredom i sa lokalnim samoupravama i sa građanima, a sve s ciljem da bi im pokazali da nisu štetni ni tretman ni inserinacija, već samo emisije ako nisu pravilo tretirane i kontrolisane - naglasio je Abramović.

PKS je pripremila i objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede, čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti


Cirkularna ekonomija nije ista u Švajcarskoj i Srbiji
“Spremnost na promene pokazuje i to koliko ministara je prošlo kroz ovaj skup”, istakao je Viktor Simončić, stručnjak iz oblasti zaštite životne sredine.

- Put do cirkularne ekonomije je jako dug. Ono što je napravila Eliksir grupa mene impresionira. To je pristup koji znam da će uspeti. Vama će trebati puno takvih celina na nivou Srbije - istakao je Simončić.

On je zatim objasnio da “cirkularna ekonomija nije univerzalna”.

- Ona ne može biti jednaka u Luksemburgu koji ima 100.000 evra po stanovniku, kao kod vas. Ona mora biti primerena vama i pilagođena Srbiji. Uvek se morate prilagođavati stvarima kakve jesu. Upozorio bih na jednu stvar. Mi prelako preuzimamo neke obaveze Evropske unije i kažemo da je to to. Mislimo da će to uspeti, a neće. Toplo bih preporučio da neke stvari koje su unutra stavili, da preispitamo. Da li to morate? Zašto se ne sledi put Finske koja reciklira samo 35 odsto otpada - zaključio je Simončić.

Foto: Snežana Krstić


Svaka država ima svoje specifičnosti
Nemanja Todorović, pomoćnik direktora za planiranje R&D projekata iz Eliksira, podsetio je pristune na konferenciji na pravnu definiciju otpada.

- Eliksir se nekoliko godina bavi tematikom otpada i različitim sagledavanjima i u tom periodu obišli smo brojna postrojenja za različite tretmane širom EU i nekoliko zaključaka iz toga smo izveli i mogu da vam izdvojim dva: a to je da svaka država u EU ima svoju specifičnost i to im je pametno, a ono što im je zajedničko jeste da na otpad gledaju kao na resurs i tu apsolutno rade Evropa i razvijeni deo sveta - naveo je Todorović.

Šta raditi sa radioaktivnim otpadom
Govoreći o otpadnim vodama, njihovim ispuštanju i zagađenju, Branka Popović iz JP “Srbijavode” pažnju je posebno posvetila registru zagađivača.

- Registar zagađivača u vodoinformacionom sistemu se bavi zagađenjima koja potiču od stanovništa i od industrije. Najviše podataka dobijamo iz vodnih dozvola kojima se definišu i ispuštanja voda, ali i skladištenje raznih materijala koje mogu zagaditi i podzemne vode. Podatke prikupljamo direktnim odlaskom kod zagađivača - istakla je Branka Popović.

Branko Brajić, pomoćnik direktora, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost Srbije je istakao da pre svega treba demistifikovati pojam radioaktivnog otpada.

- Radioaktivnost ima jako dobre i pozitivne strane, ali može i biti opasna ako se sa njom ne barata na siguran način. Istorijski radioaktivni otpad počeo je da se generiše pedesetih godina prošlog veka sa osnivanjem Instituta Vinča. Od 2012, kada je izgrađen treći hangar u Vinči i posebno postrojenje za čuvanje visokoradioaktivnih materija, otpad se čuva kako bi trebalo da se čuva - rekao je Branko Brajić.

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa