To je ta „naša“ šabačka energija, prepoznatljiva i pozitivna. Radujemo se probama kao kad smo bili deca, niko ne izostaje. Sastajemo se dva puta nedeljno (tri puta pred koncert) i jednom da popijemo kafu zajedno. I imamo beskrajne priče
Renesansa KUD-a Abrašević Šabac započela je pre nepune tri godine. Okupili su se nekadašnji članovi, vrsni muzičari i dobri drugari, koji su tu odrastali i razvijali svoju kreativnost. U međuvremenu ih je život odveo na razne strane, doučio, a onda ih vratio staroj ljubavi.
- Sa nama, došlo je i dosta mladih članova. To su dobra, lepo vaspitana deca, koju smo uobličili. Na Upravnom odboru izabrali smo pravog sekretara i dali mu punu podršku, jer smo videli kvalitet i poverovali mu. Nismo pogrešili. Napravili smo tim pozitivnih ljudi pravog šabačkog duha, kaže predsednik Društva Željko Torbica.
Radilo se „na svim frontovima“. Pored Folklornog ansambla koji ima sedam sekcija, na scenu je vraćen i Narodni orkestar, kao i Tamburaški orkestar Bisernica. Ono što je mnoge oduševilo i o čemu se priča posle Novogodišnjeg koncerta u Šabačkoj gimnaziji je muški hor, obnovljeno Prvo pevačko društvo koje vodi profesor Mladen Kaličanin.
- Čim smo krenuli u tu priču, odmah su se odazvali svi bivši članovi Društva. To je ta „naša“ šabačka energija, prepoznatljiva i pozitivna. Radujemo se probama kao kad smo bili deca, niko ne izostaje. Sastajemo se dva puta nedeljno (tri puta pred koncert) i jednom da pijemo kafu zajedno. I imamo beskrajne priče, dodaje Željko.
Željko Torbica
U Pevačkom društvu su, uglavnom veterani. Petnaest pevača sa jakim glasovima. Urbana priča.
- Vežbamo tako kao da da smo najbolji. Dajemo sve od sebe.
Da je stvorena zdrava klima i profesionalni odnos prema pesmi i igri, videlo se na pomenutom koncertu u Gimnaziji, gde su učestvovali i članovi Upravnog odbora.
- Najzanimiljivije je kad nas nekoliko od preko pedeset godina sedimo zajedno sa mladima, družimo se, sviramo, pevamo... Deca iz Narodnog orkestra i mi iz Pevačkog društva. Mi smo njima interesantni, godište smo njihovih roditelja, možda i stariji. A sa nama su drugari. Posle probe imamo spontane žurke. Nema ružnih reči, sve je idealno, kao u bajci.
Pitali smo ga da li je moguće da danas postoji nešto takvo.
- Moguće je, kratko je i u sekundi odgovorio. A onda nam je rekao neka imena, pa smo se podsetili nekadašnjih vremena i druženja i bilo nam je jasno. To se ne može prepričati. Mora da se doživi. O uspesima Društva već smo pisali. Nije zgoreg napomenuti da su u protekloj godini imali četrdeset nastupa i osvojili brojne nagrade. Na Republičkoj smotri folklornih ansambala Srbije izdvojićemo Zlatnu plaketu za najbolji folklorni ansambl i Nagradu za najuspešnijeg umetničkog rukovodioca. Goran Džinović je sekretar i umetnički rukovodilac Udruženja.
- Došao sam u Abrašević kao dete, otišao svojim putem pa se vratio pre desetak godina da ponovo igram. Od tada sam ovde. Kada se naš tadašnji umetnički rukovodilac razboleo, menjao sam ga i tako je krenulo. Uskoro će tri godine kako je Upravni odbor odlučio da budem i sekretar Društva. Pristao sam zbog ljubavi prema Abraševiću. Da sam znao u kakvo se kolo hvatam, možda ne bih, ali ljubav sve prevazilazi, kaže Džinović.
Goran Džinović
Gledajući slike, šta je Abrašević sve imao, počev od Pevačkog društva, hora, Bisernice, Narodnog orkestra, folklornih sekcija, potrudio se da mu vrati staru slavu. Zvao je bivše članove, svako je doveo i nekog svog i tako, malo po malo, rezultati su postali vidni. Društvo danas ima oko 250 aktivnih članova.
U međuvremenu, troškovi su se uvećali, instrumenti su stari, dobro bi im došla popravka. Grad Šabac izdvaja sredstva na godišnjem nivou. Konkurisali su na republičkom nivou za sanaciju zgrade, ali su odbijeni. Situaciju komlikuje činjenica da zgrada, koja vapi za restauracijom, pripada Zavodu za zaštitu spomenika Valjevo.
- Neophodna su nam sredstva da bismo mogli da napredujemo. Imamo ovde ljude koji mogu da rade. Mladi iz Prvog ansambla mogli bi da vode Školu folklora pod mojim nadzorom, ali moramo naći način da im pružimo adekvatnu nadoknadu za trud i uloženo vreme.
Treba im podrška, složni su obojica. Nameravaju da naprave Društvo prijatelja Abraševića. U Šapcu ima mnogo talentovanih ljudi, kao i onih koji su spremni da podrže talenat.
Ovih dana organizuju probe Prvog izvođačkog ansambla spremajući se za nastup na Svetosavskom balu u Beču.
- Tamo će, u zamku Hofburg, hor i balet Abraševića, predstaviti srpsku tradiciju. To nam je prioritet. Takođe, pripremamo se i za godišnji koncert u maju, gde ćemo napraviti susrete Abraševića iz cele Srbije. Koncert će biti, najverovatnij, na Trgu. Nažalost, Šabac nema veliku dvoranu za kulturna dešavanja tog tipa, dodaje Džinović.
ABRAŠEVIĆ DANAS Folklorni ansambl u sedam sekcija: Škola folklora, Dečji ansambl, Prvi dečji ansambl, Veteranski ansambl, Sekcija mlađih veterana, Izvođački ansambl, Rekreativna sekcija; Latino ples; Narodni orkestar; Prvo pevačko društvo (muški hor); Tamburaški orkestar „Bisernica“; Moderan balet i Aerobik sekcija.
Zatekla nas je informacija da Abrašević nema koncertni klavir. A poznato je da je Šabac imao prvi koncertni klavir u Srbiji.
- Ipak, sada je kao nekada. I bolje. Mislim da je bolje nego ikada. Zahvaljujem, najpre, roditeljima zato što su vaspitali decu, Gradu na podršci, svim osnovnim i srednjim školama, posebno Šabačkoj gimnaziji, a naročito Muzičkoj školi iz koje nam dolaze već formirani svirači, svim članovima Društva i ljudima dobre volje, poručuje Torbica.
U Abraševiću vlada duh zajedništva. Svi rade sve. Kada je trebalo da se postavi scena za koncert, mladi su zajedno sa umetničkim rukovodiocem zasukali rukave i uradili šta je trebalo, potom imali koncert, a posle, prirodno, žurku u Abraševiću.
Željko Torbica
Goran Džinović
