Foto: Zoran Cvetković, Wikipedia
BITKA NA MAČKOVOM KAMENU: SEĆANjE I NADA
Samoća čuvara od kamena
Između 22. i 27. septembra 1914. godine na planinskom visu Jagodnja, zvanom Mačkov kamen, iznad Krupnja, Šesta armija srpske vojske vodila je tešku bitku sa austrougarskim trupama koje su, i pored prethodnog poraza u bici na Ceru, po svaku cene želele da, preko Drine, prodru u Srbiju. Bitka na Mačovom kamenu, u istoriji ratovanja, poznata je i kao bitka u kojoj je stradalo najviše komandnog kadra jedne vojske
Na Mačkovom kamenu 1931. godine, zahvalna otadžbina podigla je spomen-kosturnicu u kojoj su pohranjeni zemni ostaci palih vojnika. Izgrađena je od sirovo obrađenih kamenih blokova, sa kamenim krstom na vrhu. Vrata su jednostavna, izrađena su od kovanog gvožđa, na kojima su dve reljefne lobanje. Spomenik na visu Jagodnje danas je skoro u potpunosti prekriven četinarskom šumom, narušen zubom vremena i planinskim vetrovima. Dostojanstveno opstaje i čuva, u grobnici pod sobom, stotine i stotine srpskih vojnika, poginulih za slobodu Srbije, u pozno leto i ranu jesen 1914. godine. Među njima je mnogo starešinskog kadra, oficira i podoficira vojske Kraljevine Srbije. Istoričari smatraju da je, srazmerno broju učesnika u teškom i krvavom boju na Mačkovom kamenu, stradalo najviše oficira u istoriji svetskog ratovanja. Bilo je to vreme kada su narednici i kapetani zajedno, ovi drugi sa isukanim sabljama, naređivali svojim, pod šajkačama povijenim, vojnicima: “Za mnom, junaci!”
Na ulazu u kompleks nalazi se natpis „Otadžbina palim herojima“, a zapisani su i stihovi pesnika Vojislava Ilića mlađeg:
„Neznani brate, kad putem naiđeš,
Za jedan časak zastani u hodu,
I svrati ovde gde spavaju žrtve,
Iz ispolinske borbe za slobodu.
Poklon’ se svetoj kosturnici njinoj
I opomen’ se, zatvarajuć’ vrata:
Da pravo znači više nego sila,
I da je David survo Golijata.“
Skupo je koštala, prethodna velika bitka (i veličanstvena pobeda) na Ceru, malobrojniju i iscrpljenu srpsku vojsku. Komandiri i komandanti morali su vojnicima, među kojima i trećepozivcima, da daju primer odvažnosti i hrabrosti u odbrani otadžbine. Zato su tako i toliko ginuli. Sloboda se uvek najskuplje plaćala... Među ranjenim oficirima bio je i princ Đorđe Karađorđević, najstariji sin srpskog kralja Petra Prvog. Poznata srpska slikarka i bolničarka Nadežda Petrović, koja je na Mačkov kamen stigla nakon četvorodnevnog marša, sa položaja u Sremu, bila je u bolnici, neposredno uz ratište.
“Gubitaka i naših i neprijateljskih bilo je suviše. Krv se lila neštedemice. Mačkov kamen je toliko zaliven krvlju, da se ne može zvati Mačkov, već samo Krvavi kamen. Svi položaji prekriveni su grobovima. Samo na Mačkovom kamenu ostalo je, jednog jedinog dana, osam stotina poginulih”, rekao je, prilikom osvećenja Spomen kosturnice, general Ljubomir Milić, ratni komandant Moravske divizije drugog poziva.
Spomenik na Mačkovom kamenu uporno odoleva. I vremenu, i zaboravu. Posete ga nekoliko puta godišnje, u subotu, pred godišnjicu boja, đaci, poštovaoci istorije, vojnici i sveštenici. Inače, samuje. I ponosno čuva seni i uspomene na srpske ratnike koji su na visovima Jagodnje ostavili svoje živote. Za nova pokolenja. Za buduću srpsku mladost.
BRAĆA RIBNIKAR
U borbama na Gučevu i Drini, koje su, posle Cerske bitke, u drugoj polovini avgusta i početkom septembra 1914. godine, prethodile boju na Mačkovom kamenu, poginula su braća Ribnikar, Darko i Vladislav, oficiri (kapetani u rezervi) vojske Kraljevine Srbije.
Prvi je, na padinama Gučeva, 31. avgusta, ranjen kapetan Darko Ribnikar, doktor prava i novinar lista Politika. Intelektualac, ali i vrsni vojnik, učesnik u oba prethodna balkanska rata, Darko je podlegao ranama nekoliko sati posle ranjavanja.
Obavešten da mu je brat teško ranjen, kapetan Vladislav Ribnikar, osnivač i novinar Politike, sa položaja udaljenih 30 kilometara jahao je celu noć, ali nije stigao na vreme. Posle počasti bratu i oficiru, naredio je juriš na neprijatelja i odmah, 1. septembra ujutru, smrtno pogođen.
Tako su, u razmaku od manje od 12 sati, poginula dva brata čiji je otac, dr Franjo Ribnikar, bio Slovenac po rođenju. Sahranjeni su, jedan uz drugog, u Beloj Crkvi.
To što mnogi mladi danas ne znaju ni šta je, a možda ni gde je Mačkov kamen, čak ni mladi u zavičaju, ne uznemirava ovog čuvara uspomena. Zna Spomenik na Jagodnji da je ovaj zaborav, kao i svaki drugi, prolazan.
NEPOKRETNO NASLEĐE
Spomen-kompleks na Mačkovom kamenu pod okriljem je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo. Konzervatorsko – restauratorski radovi na spomen- kosturnici na Mačkovom kamenu izvedeni 1994. godine obuhvatili su uređenje platoa i prilazne staze, kao i konzervaciju spojnica spomenika i restauraciju ikone u unutrašnjem njegovom delu. Zbog nepovoljnih klimatskih uslova i velikih temperaturnih oscilacija tokom proteklih godina, voda je ponovo prodirala u spomenik. Radovi parternog uređenja izvedeni su 2005. godine.
Od Bitke na Mačkovom kamenu prošlo je 99 godina. Nadamo se da će u narednoj godini, kada budemo obeležavali stogodišnjicu jedne od najtragičnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, biti drugačije. Da će spomen-kompleks biti uređen i da će dolazak na visove rađevske planine za neku novu srpsku mladost ponovo značiti zahvalnost.
„Neznani brate, kad putem naiđeš,
Za jedan časak zastani u hodu,
I svrati ovde gde spavaju žrtve,
Iz ispolinske borbe za slobodu.
Poklon’ se svetoj kosturnici njinoj
I opomen’ se, zatvarajuć’ vrata:
Da pravo znači više nego sila,
I da je David survo Golijata.“
Skupo je koštala, prethodna velika bitka (i veličanstvena pobeda) na Ceru, malobrojniju i iscrpljenu srpsku vojsku. Komandiri i komandanti morali su vojnicima, među kojima i trećepozivcima, da daju primer odvažnosti i hrabrosti u odbrani otadžbine. Zato su tako i toliko ginuli. Sloboda se uvek najskuplje plaćala... Među ranjenim oficirima bio je i princ Đorđe Karađorđević, najstariji sin srpskog kralja Petra Prvog. Poznata srpska slikarka i bolničarka Nadežda Petrović, koja je na Mačkov kamen stigla nakon četvorodnevnog marša, sa položaja u Sremu, bila je u bolnici, neposredno uz ratište.
“Gubitaka i naših i neprijateljskih bilo je suviše. Krv se lila neštedemice. Mačkov kamen je toliko zaliven krvlju, da se ne može zvati Mačkov, već samo Krvavi kamen. Svi položaji prekriveni su grobovima. Samo na Mačkovom kamenu ostalo je, jednog jedinog dana, osam stotina poginulih”, rekao je, prilikom osvećenja Spomen kosturnice, general Ljubomir Milić, ratni komandant Moravske divizije drugog poziva.
To što mnogi mladi danas ne znaju ni šta je, a možda ni gde je Mačkov kamen, čak ni mladi u zavičaju,
ne uznemirava ovog čuvara uspomena. Zna Spomenik na Jagodnji da je ovaj zaborav, kao i svaki drugi,
prolazan
Spomenik na Mačkovom kamenu uporno odoleva. I vremenu, i zaboravu. Posete ga nekoliko puta godišnje, u subotu, pred godišnjicu boja, đaci, poštovaoci istorije, vojnici i sveštenici. Inače, samuje. I ponosno čuva seni i uspomene na srpske ratnike koji su na visovima Jagodnje ostavili svoje živote. Za nova pokolenja. Za buduću srpsku mladost.
U borbama na Gučevu i Drini, koje su, posle Cerske bitke, u drugoj polovini avgusta i početkom septembra 1914. godine, prethodile boju na Mačkovom kamenu, poginula su braća Ribnikar, Darko i Vladislav, oficiri (kapetani u rezervi) vojske Kraljevine Srbije.
Prvi je, na padinama Gučeva, 31. avgusta, ranjen kapetan Darko Ribnikar, doktor prava i novinar lista Politika. Intelektualac, ali i vrsni vojnik, učesnik u oba prethodna balkanska rata, Darko je podlegao ranama nekoliko sati posle ranjavanja.
Obavešten da mu je brat teško ranjen, kapetan Vladislav Ribnikar, osnivač i novinar Politike, sa položaja udaljenih 30 kilometara jahao je celu noć, ali nije stigao na vreme. Posle počasti bratu i oficiru, naredio je juriš na neprijatelja i odmah, 1. septembra ujutru, smrtno pogođen.
Tako su, u razmaku od manje od 12 sati, poginula dva brata čiji je otac, dr Franjo Ribnikar, bio Slovenac po rođenju. Sahranjeni su, jedan uz drugog, u Beloj Crkvi.
To što mnogi mladi danas ne znaju ni šta je, a možda ni gde je Mačkov kamen, čak ni mladi u zavičaju, ne uznemirava ovog čuvara uspomena. Zna Spomenik na Jagodnji da je ovaj zaborav, kao i svaki drugi, prolazan.
Spomen-kompleks na Mačkovom kamenu pod okriljem je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo. Konzervatorsko – restauratorski radovi na spomen- kosturnici na Mačkovom kamenu izvedeni 1994. godine obuhvatili su uređenje platoa i prilazne staze, kao i konzervaciju spojnica spomenika i restauraciju ikone u unutrašnjem njegovom delu. Zbog nepovoljnih klimatskih uslova i velikih temperaturnih oscilacija tokom proteklih godina, voda je ponovo prodirala u spomenik. Radovi parternog uređenja izvedeni su 2005. godine.
Od Bitke na Mačkovom kamenu prošlo je 99 godina. Nadamo se da će u narednoj godini, kada budemo obeležavali stogodišnjicu jedne od najtragičnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, biti drugačije. Da će spomen-kompleks biti uređen i da će dolazak na visove rađevske planine za neku novu srpsku mladost ponovo značiti zahvalnost.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
