Petorica momaka iz Laktaša kod Banja Luke krenuli su na hodočašće dugo 460 kilometara kako bi pomogli svom prijatelju Aleksandru Milinkoviću koji je nakon povrede na bazenu osta potpuno nepokretan. Putovanje do manastira Tumane počeli su 18. aprila, a plan je da tamo stignu 29. Dnevno prelaze oko 40 kilometara, a jedinu jednodnevnu pauzu napravili su u ponedeljak u Šapcu.
Srđan Stanković, Vladimir Jovanić, Dragan Savić, Srđan Gajić i Goran Vasilić prošle godine sa istim ciljem pešačili su do Ostroga. Tokom puta nose broj žiro računa na koji ljudi mogu da uplate pomoć za njihovog druga Acu, a neretko im prolaznici donacije daju i na ruke.
-Prošlogodišnja akcija je bila zaista uspešna. Odazvali su se ljudi sa svih strana sveta. Po povratku smo Aci obećali da ćemo sve ponoviti i obećanje smo ispunili. Prešli smo oko 240 kilometara do sada i negde smo na pola puta. Odmaramo i saniramo povrede i žuljeve. Čini nam se da će ovo putovanje biti još uspešnije. Dosta ljudi već i zna zbog čega hodamo i mnogi staju nude nam hranu, osveženje, prenoćište, kao i novac, priča Gordan Vasilić.
Putovanje do manastira Tumane počeli su 18. aprila, a plan je da tamo stignu 29. Dnevno prelaze oko 40 kilometara, a jedinu jednodnevnu pauzu napravili su u ponedeljak u Šapcu
Aleksandar Milinković je ostao nepokretan nakon skoka u bazen. Prvih osam meseci nije mogao samostalno ni da diše. Nakon dugotrajnih terapija može da pomera ruke, ali ne i šake. Rehabilitacija u Novom Sadu daje rezultate, ali jedan dan košta oko 100 evra, a samo jedan Acin roditelj radi.
Foto: Privatna arhiva
Put je za 40ak kilometara duži nego prošle godine, ali prijatelji planiraju da ga pređu za isto vreme, 12 dana. Dnevno pešače oko 12 sati.
-Prvi dan nas je pratila kiša. Posle kiše je došlo sunce. Noge otiču, zbog vrućine se javljaju osipi. Drugi problem je saobraćaj i vozači koji pored kolone ne smanjuju brzinu, nego i dodaju gas, tako da nam je pored fizičke spremnosti potrebna i stalna koncentracija, kaže Gordan.
Foto: Privatna arhiva
