Afrička kuga svinja se manifestuje pojačanom temperaturom, odbijanjem hrane, po koži se pojavljuju tačkasta krvarenje, nekada proliv, nekada kašalj i bolest se uvek završava uginućem životinje, navodi dr Maksimović
Afrička kuga svinja pojavila se prvi put u području Posavine i Semberije. Domaćinstva sa zaraženom stokom nalaze su uz obalu Save. Rizik od pojave ove zarazne bolesti i u Mačvanskom okrugu zbog toga je znatno veliki.
-Rekom Savom može da dođe leš zaražene divlje svinje do domaćih svinja. Držaoci svinja često uz rečne obale svinje drže puštene. To je najveći rizik. Virus je u spoljašnjoj sredini otporan, tako da se može preneti i na tokovima vozila, kao i zagađenom stočnom hranom. Stočna hrana se može zaraziti tako što se na njivama nađe leš uginule svinje. Ukoliko se nađe takav leš na njivi, vlasnici odmah treba to da prijave nadležnoj veterinarskoj stanici ili lovačkom udruženju, kako bi leš bio uklonjen i ispitan, navodi dr vet. specijalista epizootiologije Slobodan Maksimović iz Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac.
Uzročnik i priroda Veoma kontagiozna, virusna bolest svinja (divljih i domaćih – svih starosnih kategorija); Ne oboljevaju druge životinjske vrste ni čovek; Uzročnik je DNK virus iz familije Asfarviridae; Postoji i 24 genotipa virusa; Slaba imunogenost i imunološka raznolikost – problem za prizvodnju vakcine
Za afričku kugu ne postoji vakcina niti lek. Jedini način borbe je pojačanje biosigurnosnih mera na farmama. Naš sagovornik navodi da to podrazumeva postavljanje dezo barijera na ulasku u dvorišta i objekte u kojima su svinje, ali i da se izbegavaju posete ljudi sa drugih farmi.
-Obavezno je prijavljivanje svakog uginuća svinja, kao i pobačaj kod krmača. Takođe je obavezno i prijavljivanje oboljevanja ili uginjavanja većeg broja svinja sa istim simptomima. Afrička kuga svinja se manifestuje pojačanom temperaturom, odbijanjem hrane, po koži se pojavljuju tačkasta krvarenje, nekada proliv, nekada kašalj i bolest se uvek završava uginućem životinje, navodi dr Maksimović.
Ističe da je nemoguće da samo jedna ili nekoliko svinja na farmi oboli, odnosno da su zaražene sve i da je jedini način borbe humano ubijanje i neškodljivo uklanjanje leševa, tj. zakopavanje. Nakon toga sledi višekratna dezinfekcija objekta.
Apel vlasnicima -Apelujemo na vlasnike da svinje ne drže na obalama reka, rečnim adama i da ih zatvore u svoje objekte. Takođe, sve svinje po Zakonu moraju da budu obeležene, što je posebno važno u ovakvim situacijama kako bismo mogli da pratimo kretanje zaraze. Ukoliko svinje nisu obeležene, a kuga se pojavi, vlasnici neće moći da ostvare nadoknadu štete od Ministarstva poljoprivrede. Po povratku sa žetve treba dezinfikovati poljoprivredne mašine. Naravno, ni slučajno se uginule svinje ne smeju bacati na divlje deponije, nego odmah prijaviti uginuće, ističe dr Slobodan Maksimović.
-Okruzi u Srbiji već od prvih pojava na istoku zemlje pre nekoliko godina, a i pre toga, imaju formirane krizne štabove za slučaj izbijanja ove zarazne bolesti. Mi smo pre nekoliko dana imali sastanak. Uključeni su veterinari, veterinarski inspektori, ali i predstavnici lokalne samouprave, policije, granične policije, svi zajedno moramo da radimo na suzbijanju bolesti, kaže dr Maksimović.
