Reč stručnjaka
Pojava grinja u usevima soje
Preporučuje se proizvođačima da što pre pregledaju parcele pod sojom. Prvo pregledati ivične delove parcele, a zatim i središnji deo. Pravovremenim pregledom parcela i hemijskim suzbijanjem, mogu se značajno umanjiti štete
Na pojedinim usevima soje u Mačvi primećena je pojava fitofagnih grinja ili pregljeva. Ovoj grupi štetočina odgovaraju vladajući vremenski uslovi, pre svega visoke temperature i niža relativna vlažnost vazduha. Ukoliko ovakvi vremenski uslovi duže potraju, može se očekivati masovnija pojava grinja na soji, što može uzrokovati značajne štete, a prinosi mogu biti umanjeni za oko 30%. Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela.
Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela. Najčešće se nalaze na naličju listova, gde se hrane sisanjem biljnih sokova. Na licu lišća se u početku pojavljuj nepravilne, razbacane srebrnastobele pege. Jako napadnuto lišće menja boju, postepeno žuti i suši se. Jače napadnute biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna, sitnija zrna i brže sazrevaju. Po pravilu, napad grinja uvek počinje sa ivičnih delova parcela.
Preporučuje se proizvođačima da što pre pregledaju parcele pod sojom. Prvo pregledati ivične delove parcele, a zatim i središnji deo. Pravovremenim pregledom parcela i hemijskim suzbijanjem, mogu se značajno umanjiti štete. U koliko se utvrdi prisustvo grinja, preporučuje se hemijsko suzbijanje. U slučaju da nije utvrđeno prisustvo grinja na soji, potrebno je u kraćim vremenskim intervalima (svakih nekoliko dana) obavljati pregled useva, sve dok traje suvo i toplo vreme. Preventivno suzbijanje grinja neće dati nikakav efekat.
Za suzbijanje grinja mogu se koristit sledeći akaricidi: Vertimec, Sanmite 20-wp,Ortus 5 SC, i drugi.. Kod prskanja treba koristiti veći radni pritisak prskalice i najmanje 500 l vode po hektaru. Ako se na vreme utvrdi prisustvo grinja, dovoljno je samo jednim krilom prskalice tretirati ivične pojaseve parcela. Zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića štetočine, prskanje posle 8 – 10 dana treba ponoviti, po mogućnosti sa drugim akaricidom.
Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela. Najčešće se nalaze na naličju listova, gde se hrane sisanjem biljnih sokova. Na licu lišća se u početku pojavljuj nepravilne, razbacane srebrnastobele pege. Jako napadnuto lišće menja boju, postepeno žuti i suši se. Jače napadnute biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna, sitnija zrna i brže sazrevaju. Po pravilu, napad grinja uvek počinje sa ivičnih delova parcela.
Za suzbijanje grinja mogu se koristit sledeći akaricidi: Vertimec, Sanmite 20-wp,Ortus 5 SC, i drugi.. Kod prskanja treba koristiti veći radni pritisak prskalice i najmanje 500 l vode po hektaru
Preporučuje se proizvođačima da što pre pregledaju parcele pod sojom. Prvo pregledati ivične delove parcele, a zatim i središnji deo. Pravovremenim pregledom parcela i hemijskim suzbijanjem, mogu se značajno umanjiti štete. U koliko se utvrdi prisustvo grinja, preporučuje se hemijsko suzbijanje. U slučaju da nije utvrđeno prisustvo grinja na soji, potrebno je u kraćim vremenskim intervalima (svakih nekoliko dana) obavljati pregled useva, sve dok traje suvo i toplo vreme. Preventivno suzbijanje grinja neće dati nikakav efekat.
Za suzbijanje grinja mogu se koristit sledeći akaricidi: Vertimec, Sanmite 20-wp,Ortus 5 SC, i drugi.. Kod prskanja treba koristiti veći radni pritisak prskalice i najmanje 500 l vode po hektaru. Ako se na vreme utvrdi prisustvo grinja, dovoljno je samo jednim krilom prskalice tretirati ivične pojaseve parcela. Zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića štetočine, prskanje posle 8 – 10 dana treba ponoviti, po mogućnosti sa drugim akaricidom.
Dipl.ing. zaštite bilja Sanja Popović PSSS Šabac
Najnoviji broj
25. april 2024.
