Majstor tri zanata

Tri zanata spojio je u svom radnom stažu Živadin Cindrić. Limar, oštrač i ključar, sa svojih 78 godina, još uvek nema nameru da odloži alat. Rad održava čoveka u životu, a njemu je, uz zdravu ishranu, obezbedio i vitalnost i obogatio svakodnevicu. Veštine prenosi na sina i unuka, tako da svi u Bogatiću, a i šire, znaju da se kod prepoznatljivog simbola- ključa, u dvorištu nalazi radionica „Cindra“ u kojoj će ih Živadin rado dočekati.

Svedok vremena
Uredno složeni ključevi, upakovani noževi, raspoređene mašine. Na zidovima fotografije iz mladosti, tragovi prošlih vremena, sertifikati i potvrde o znanju i iskustvu. Tu je i Tesla, kaže, zemljak njegovog oca. Svoj zanat Živadin je sticao kod pokojnog Staće Dukića, dobrog mašin- bravara koji je, priča, radio pumpe, kapije i šporete po Mačvi.

Zanat je vredno znati
Nije lako naći šegrte, malo je zainteresovanih.
-Nebojšu, učenika, sam naučio dobro. Sina Milana sam učio, on radi, nema problema. I unuk isto radi. Mladi bi trebalo da uče zanat. Rado bih ga primio nekog da ga naučim zanat. Ali teško, niko ne dolazi, a trebalo bi. Verujem da je zanat i dalje vredno znati- priča.

-Počeo sam od 1961. da radim. Prvo sa ključevima, pa limarski zanat. Godine 1966. dobio sam svedočanstvo o položenom ispitu za kvalifikovanog zanatskog radnika (zanatskog pomoćnika) mašin- bravara. Posle sam radio kao kalfa, a zatim se i osamostalio. Otac mi je bio kamenorezac, iz Ogulina, a ‘42 je došao u Mačvu- seća se.

Na jednoj uramljenoj fotografiji, na zidu radionice, mladić okružen mašinama i alatom- on kad je počinjao.

-Registrovao sam radionicu ‘74 godine kako bih se prijavio na penziono i socijalno osiguranje. Sin Milan je vodio radnju, dobijao potvrde za najbolje poslove i preduzetničke rezultate u 2011. godini, kao i za najboljeg preduzetnika- priznanja Regionalne privredne komore Valjeva. Ovde sam ja okružen ključevima, slikao me tu jedan dečko iz Šapca, fotograf, a tamo, na onoj drugoj mi je i sin- pokazuje fotografiju, a zatim priziva sećanja na svoje početke.

Foto: "Glas Podrinja"

Učio je kod jednog majstora tri godine mašinbravarski zanat, išao u zanatsku školu koja je ranije postojala u Bogatiću, ali je to, navodi, posle ukinuto.

Izazovi u vreme korone
-Postojala je i Zanatska komora, sada imamo Udruženje preduzetnika koje ipak mnogo znači, zato što smo svi povezani u jednu organizaciju. Imam mašinbravarsku diplomu, i limarsku, i taj sam zanat radio. Sad ne mogu više zbog godina, sin je preuzeo od mene, on ide sa jednim dečkom koji mu pomaže, rade limariju. Ja sam zbog godina odustao od tog posla, lako čovek povredi kukove, kolena, treba se čuvati- smatra Živadin.

Zdrav život
Čuvam se i hranom. Supruga mi je umrla 16. januara 2009, sad je 15 godina od tad. Ujutru kad ustanem obavezno za doručak ubacim u blender pet oraha, dve banane, dva kivija, jednu jabuku, pomorandžu, limun. Nemam problem s pritiskom, ni sa čim, a oko mene se svi žale. Planiram i celer da uvrstim u ishranu, jer je jako dobar za vitalnost celokupnog organizma.

Nekada je, priznaje, bilo mnogo više zanatlija, ali vreme nagriza stare i načinje nove ukuse, pa tako neka zanimanja više nisu atraktivna mlađim generacijama.

-Bilo je zanatlija u Bogatiću, kad sam prijavljivao radnju, nas 600- 700 u opštini. Mi smo se bavili tim zanatom dugo. Bio je cenjen. I sad je dobar zanat, samo što neće niko da uči. Neće deca, više vole nešto što im je lako, da dođu do brzog kapitala, a mene ne mrzi u ovim godinama da odem i promenim bravu na kući. U Šapcu sam promenio brave na 20- 30 stanova, kod ovih naših ovde iz sela koji su tamo kupovali. Zaglavi im se brava, odem, otvorim, promenim i ugradim novu- priča.

Za vreme korone, kaže, nije stajao sa tim poslom, a bilo je raznih situacija.
-Dešavalo se da je žena lupila vratima, pa ostanu tako zaglavljena, ne mogu da se otključaju, neki ljudi su padali s kauča, povređivali se, pa nisu mogli da se otključaju. Bilo je i samaca koji su preminuli, pa je trebalo otključati stanove. Sarađivao sam sa sudom, išao u pratnji policije. Celu opštinu i sad „držim“. Sin me molio da prestanem s tim, smatrao je da je rizično, ima naoružanih ljudi, ali stvarno nisam imao nikakvih neprijatnih situacija- podvlači.

Foto: "Glas Podrinja"

Treća generacija u poslu
Posao ključara radiće dokle bude mogao. Pokazuje puno kataloga i ključeva uredno složenih u fiokama.
-Učim i unuka Bojana, mašine su sve ovde. Uzimam nove cilindre, daju pet godina garancije, kvalitetne brave, dobijam ih iz Bačke Palanke, sarađujemo više od 30 godina. Radimo i ključeve za automobile, unuk mi kodira, bio je na engleskom fakultetu, sad je kod kuće, radi onlajn i uči sa mnom taj posao- objašnjava.

Dodaje da se menjala tehnologija rada od kad je počeo. Pokazuje redom tipske mašine, svaka ima svoju namenu. Čuva i koristi i onu sa kojom je počinjao. U drugoj prostoriji mašine koje služe drugačijoj svrsi.

-Oštrač sam više od 30 godina. Tu imam tri- četiri mašine, na njima oštrim. Imam dijamantnu šajbu, onda naoštrim sataru i noževe. Donose mi po 15- 20 komada, kad je sezona, jedno 100 komada naoštrim, uglavnom mesarima, ali i privatnim licima. To nisam još učio unuka, ali planiram i taj zanat da mu prenesem- zaključuje Živadin.

Ipak ima ko da bude „čuvar vatre“.