ЗАОРАВАТИ КУКУРУЗОВИНУ

Шта се добија, а шта губи правилним третманом кукурузовине. „Врати земљишту барем део онога што си из њега изнео!“ правилно је заорати кукурузовину. Илузорно је очекивати да се кукурузовина може унети у земљу вишекратним тањирањем као основном обрадом за сетву стрних жита. То чак није ни рентабилно!
Заоравање кукурузовине је најоптималнија и најправилнија мера, не само за производњу озимих стрних жита! Често је та операција отежана, нарочито ако кукурузовина није довољно уситњена, или чак ни то, него није претходно тањирачом довољно „залепљена“ за земљу, или нешто друго. (Најчудније су оне приче по којима једни заоравају кукурузовину без проблема, а други, који нису од јуче“, то не могу никако!) Наиме, паљењем органских остатака изгори и око 3 тоне/ха хумуса из површинског дела њиве. Да би се тај хумус надокнадио потребно би било унети, после сваког паљења кукурузовине или других органских остатака предусева, 30 тона/ха стајњака. Ко то чини? Осим тога паљењем кукурузовине, зависно приносу зрна односно количини кукурузовине, изгуби се волатизацијом („испари“) 60 - 120 кг чистог азота са површине од једног хектара. То је до 300 кг/ха Урее која, као ни остала ђубрива, никад није довољно јефтина! Дакле, паљењем кукурузовине се губи често сав приход са јединице површине! Нарочито ако се још буде морала платити казна, јер је паљење органских остатака на њиви забрањено, како се не би угрозила, барем туђа, имовина! Осим заоравања кукурузовине, оправдана је њена употреба у домаћинству. При томе на њиви остаје до 1/3 органских остатака, углавном отпалог лишћа, чијим заоравањем или, у овом случају затањиравањем, за потребе сејања озимих стрних жита није увек потребно уносити додатне количине азотних ђубрива у облику Урее, осим оних из НПК ђубрива, јер је опасност од нежељењих појава азотне депресије на усеву стрних жита мања.
Велики проблем је и тај што се приликом паљења развија велика температура која уништава плодносни слој земљишта и убијају се корисни микроорганизами тла, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу у земљишту и стварање хумуса.
После паљења, плодносни слој земљишта је прекривен пепелом, који се претвара у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише, нестаје слој који је најбитнији за доношење рода у следећој жетви.
Поштовани пољопривредни произвођачи, апелујемо на све Вас који сте власници парцела, да не палите биомасу на својим њивама, јер на тај начин можете изазвати несагледиве штетне последице како по Вас тако и по околину у којој сви ми живимо.