ЈОШ ЈЕДНО НЕИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ

Када је 20. новембра 2016. године, тадашњи премијер, Александар Вучић обећао, или блаже речено, најавио смањење пореза и доприноса на зараде, била је то вест која је обрадовала све послодавце у Србији.
У међувремену, нити је тај који је то рекао то испунио, нити су се послодавци обрадовали.
- У другој половини наредне године ићи ћемо на смањење пореза и доприноса на зараде и ићи ћемо и на смањење других пореских стопа – рекао је тада Вучић.
Међутим, до тога није дошло. Прошла је цела 2017. година и ништа. У тој години јесте подигнут неопорезиви део зараде, са 11.790 на 15.000 динара, као што је и подигнута минимална цена рада са 130 на 143 динара по сату – обе ове мере ступиле су на снагу од 1. јануара 2018. године.
Такође, донете су законске измене којима се уводе нове пореске олакшице – ослобађање од плаћања пореза и доприноса за социјално осигурање на зараде у прве две године пословања – али су порези и доприноси на зараде остали исти.
Иначе, Вучић је након поменуте изјаве из новембра 2016, у децембру исте године рекао да ће се ићи на смањење пореза и доприноса за плате веће од 70.000 динара, па је онда у мају 2017. поновио да ће бити смањени порези и доприноси, а онда је и Ана Брнабић у свом експозеу изјавила да је „смањење пореза и доприноса и повећање плата у јавном сектору директно повезано са квалитетнијим управљањем јавних финансија“.
Но, пошто до смањења пореза и доприноса на зараде није дошло у 2017. години, ова изјава Александра Вучића је још једна у низу оних које нису испуњене.
Причу је на неки начин актуелизовао, најпре, шеф српских финансија министар Душан Вујовић који је 18. јануара ове године изјавио да годинама размишља о смањењу пореза и доприноса на зараде, и да још увек „остаје могућност да то урадимо током 2018, а сигурно да разматрамо могућност за наредну годину“.
Вујовић је рекао и да порези и доприноси нису смањени у 2017. зато што је то била последња година аранжмана са ММФ-ом и зато што би се тиме смањио простор за инвестиције и повећање плата и пензија.
- У Србији постоји велики број људи који плате примају без плаћених пореза и доприноса. Ако бисмо постигли друштвени консензус да сви плаћају порез, онда бисмо могли да спустимо порезе и доприносе на плате, а да се не смање приходи у буџет. Има најмање 300.000 људи који примају илегално плате, без плаћених доприноса. Ако би сви они плаћали доприносе, онда бисмо оптерећење плата могли да спустимо са постојећих 71 одсто – рекао је Вујовић.
У ту причу се недавно укључио и НАЛЕД, а ову институцију не треба потценити с обзиром да је изнедрила актуелну премијерку Ану Брнабић.
НАЛЕД је на промоцији своје „сиве књиге“ препоручио Министарству финансија управо смањење пореза и доприноса на зараде. Те препоруке се односе на смањење пореза и доприноса на зараде, успостављање јавног регистра непореских намета, као и унапређење предвидивости такси и накнада, кључне су препоруке привредника Министарству финансија за 2018. годину да би њихово пословање у Србији било успешније.
Привредници траже да им се омогући да пореске пријаве подносе електронски, као и да електронски достављају пореска акта, те да на исти начин могу прегледати какве су им пореске обавезе. Такође, траже да се омогући да жалба одложи извршење до коначности порескоуправног акта, као и да се пропише у којим случајевима за радно ангажоване пензионере треба да се обрачунавају и плаћају порези и доприноси.
100 препорука
Како поручују из НАЛЕД, прихватањем иницијативе за увођење пореског ослобођења почетника у пословању, које ће донети и до 250.000 динара уштеда по запосленом у предузетничкој радњи, Министарство финансија је направило крупан корак ка решавању једне од најзначајнијих препорука „Сиве књиге” – смањење пореског оптерећења зарада.
Ново издање „Сиве књиге” садржи 100 одабраних препорука чланова НАЛЕД-а за смањење бирократије и унапређење ефикасности државе, а на Министарство финансија се односи њих 33. НАЛЕД је објавио да су од 100 препорука у „Сивој књизи” за 2017. министарства реализовала свега девет.