Светосавска изложба полазника Школе сликања Драгише Марсенића у Библиотеци Шабачкој
УВЕК ПОМАГАТИ МЛАДИМА
Традиционална Светосавска изложба полазника Школе сликања академског сликара Драгише Марсенића отворена је, 31. пут у петак у Галерији Библиотеке шабачке. Ове године, јавности су се кроз радове и различите сликарске технике представили ученици: Ана Мартиновић, Јована Бојић, Тамара Ковачевић, Ивана Живковић, Теодора Обрадиновић, Јелена Чолић, Аница Ђурђевић, Софија Марсенић, Антонија Марсенић.
-Као млад човек сам се заветовао да ћу попут Светога Саве помоћи сваком младом бићу до којег дођем, ако то будем могао, јер мени није могао нико да помогне. Први пут сам био љубоморан када сам добио једну награду. Толико сам био мали да људи нису веровали да сам то ја и тражили су ђачку књижицу и документа, а онда ме је велики српски сликар и акдемик Пријић који ми је уручио то признање одвео у свој атеље где сам затекао четири ђака. Он им је објашњавао како раде, шта раде, на који начин да раде… И тако ја први пут у свом животу осетих љубомору. Докле год будем могао да радим помагаћу младима. Шабац и околина су плодно тло. Нико са њима није радио. Било је још академских сликара у Шапцу, али вероватно су имали одређену врсту отпора према педагогији и учењу, преношењу знања, а ја сам то хтео и сад ми није тешко само не знам докле ћу, поручио је профессор Драгиша Марсенић.
Хор Школе примењених уметности је извео химну Светом Сави, док је међу присутним званицама био и епископ шабачки Лаврентије.
- Пре свега велика ми је радост и част што сам баш вечерас овде када сте ви окитили ово вече уочи Светога Саве и украсили овим дивним лепим иконама и увеличали овим вашим гласом. Ја не знам да ли је Свети Сава у Шапцу икада после рата доживео овакву радост и свечаност. У име свега тога, ја вам дугујем велику благодарност. Молим се Господу да вам дарује весело срце и језик и душу да целог живота песмом радујете и себе и нас који вас слушамо - поручио је епископ шабачки Лаврентије.
Директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић обратила се присутнима речима хвале о Драгиши Марсенићу:
- Заиста су ретки они који храбро верују да могу да мењају свет, а он је један од њих. Верује у оно што ради и зато га визија његова не вуче, већ гура. Управо због те визије је он не само учитељ, већ и ученик, а прави учитељи су они који су вечни ученици, истакла је директорка.
Изложбу можете погледати до четрнаестог фебруара.
-Као млад човек сам се заветовао да ћу попут Светога Саве помоћи сваком младом бићу до којег дођем, ако то будем могао, јер мени није могао нико да помогне. Први пут сам био љубоморан када сам добио једну награду. Толико сам био мали да људи нису веровали да сам то ја и тражили су ђачку књижицу и документа, а онда ме је велики српски сликар и акдемик Пријић који ми је уручио то признање одвео у свој атеље где сам затекао четири ђака. Он им је објашњавао како раде, шта раде, на који начин да раде… И тако ја први пут у свом животу осетих љубомору. Докле год будем могао да радим помагаћу младима. Шабац и околина су плодно тло. Нико са њима није радио. Било је још академских сликара у Шапцу, али вероватно су имали одређену врсту отпора према педагогији и учењу, преношењу знања, а ја сам то хтео и сад ми није тешко само не знам докле ћу, поручио је профессор Драгиша Марсенић.
Хор Школе примењених уметности је извео химну Светом Сави, док је међу присутним званицама био и епископ шабачки Лаврентије.
- Пре свега велика ми је радост и част што сам баш вечерас овде када сте ви окитили ово вече уочи Светога Саве и украсили овим дивним лепим иконама и увеличали овим вашим гласом. Ја не знам да ли је Свети Сава у Шапцу икада после рата доживео овакву радост и свечаност. У име свега тога, ја вам дугујем велику благодарност. Молим се Господу да вам дарује весело срце и језик и душу да целог живота песмом радујете и себе и нас који вас слушамо - поручио је епископ шабачки Лаврентије.
Директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић обратила се присутнима речима хвале о Драгиши Марсенићу:
- Заиста су ретки они који храбро верују да могу да мењају свет, а он је један од њих. Верује у оно што ради и зато га визија његова не вуче, већ гура. Управо због те визије је он не само учитељ, већ и ученик, а прави учитељи су они који су вечни ученици, истакла је директорка.
Изложбу можете погледати до четрнаестог фебруара.
Б.Р.
Најновији број
25. април 2024.
